Oreska - Užice

Сада ми рече другар који ради у Првом партизану да је, пре неких пола сата, дошло до експлозије. Експлодирао је део фабрике где се налази барут. Изгледа је у том делу остало пар људи, не зна се шта је са њима. Сада на пинку иде она трака са вестима на којој пише да је у Партизану дошло до експлозије и да је број жртава непознат. Ствар је изгледа озбиљна.... Зна ли неко нешто о овоме?

Sad sam pričao sa Jelenom, od nje sa posla se vidi Prvi partizan. Kaže da je dole haos. Ako ima žrtava onda može da ih bude mnogo.

Чуо сам и ја да је доле хаос. Стигли су ватрогасци и хитна помоћ. Дај Боже да то све прође без жртава, доле ради доста младих људи  :sad1:.

http://www.blic.rs/hronika.php?id=109263



http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=09&dd=03&nav_category=16&nav_id=379604



http://www.rts.rs

Pretpostavlja se da je oko 50 ljudi bila unutra u trenutku eksplozije.

Potvrdjeno je da ima poginulih :(
Uzasno izgledaju saniteti koji se ne mrdaju sa ulaza "rupe" :(

Сада сам добио информацију да је цело барутно пуњење остало затрпано и да има погинулих.  :sad1:

Strasno,ja mislim da svako u Uzicu ima nekoga ko radi tamo ...

Kako javljaju na TVu 6 ljudi je poginulo,a 10 ranjeno :(((

Šta reći? Baš nas neće! Samo nam je još trebalo toliko nastradalih i nove nesrećne porodice...

(http://photos-d.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs277.snc1/10418_1220572077520_1325480656_2331835_5546648_n.jpg)

http://www.facebook.com/photo.php?pid=2331835&id=1325480656&ref=nf

Bas strasno !!!  :sad1:

Ево сад сам добио већ званичну информацију из провереног извора. Шесторо мртвих, десетак људи је у болници,а већина радника је успела да сама напусти објекат одмах после експлозије.

Неочекује се да више икога има у објекту али спасиоци сада прегледају цео простор за случај да је неко остао.

Сва је прилика да је ово и коначан број погинулих.

Totalna tragedija.Cim sam cuo zvao sam brata koji radi u PP.On je na odmoru,ali se cuo sa kolegama i kazu da je potpuna katastrofa.

Eksplozija u zatvorenom prostoru po pravilu ima užasne posledice. E sad, taj objekat je pravljen sa pretpostavkom da do ovako nečega može da dodje i izgleda da je ipak uspeo da zaštiti vecinu ljudi.

Katastrofa...ja sam na zalost videla 2.eksploziju i bilo je strasno....

katastrofa.....saucesce porodicama nastradalih...

Ajoj uzas... :(((((

Zavod za transfuziju krvi je pozvao dobrovoljne davaoce krvi da daju krv jer im je ona potrebna zbog noćašnje nesreće. Dobrovoljni davaoci treba da se jave u Bolnicu.

Saucheshce porodicama nastradalih...

Ukupno sedmoro nastradalih radnika. Shest zena i jedan mushkarac.. Poslednji info.. :(

iskreno saucheshce.. toliko majki uzhichanki u jednom danu.. :(

Eksplozija u fabrici municije "Prvi partizan", šestoro poginulih

04. septembar 2009. | 00:01 |    Izvor: Tanjug, FoNet, Beta


UŽICE - U eksploziji u fabrici municije "Prvi partizan" u Užicu sinoć je poginulo šest a povređeno troje ljudi, izjavio je pomoćnik ministra unutrašnjih poslova za vanredne situacije Predrag Marić.

"Na žalost, upravo smo primili vest od vatrogasnih ekipa da je pronađeno šest tela. U ovom trenutku lekar je unutra i očekujemo da on konstatuje da su lica preminula od eksplozije", rekao je Marić agenciji Beta.

On je kazao da povređeni nisu u životnoj opasnosti, da je požar potpuno lokalizovan tako da nema opasnosti od daljeg širenja i dodao da se ne očekuje da će se broj žrtava povećati.

On je rekao da vatrogasci rade na raščišćavanju tunela u fabrici, ali prema njegovim rečima, spašavanje je veoma otežano, jer je vidljivost samo oko 20 centimetara.

Predsednik opštine Užice Jovan Marković je precizirao da se sinoć negde u 21.30 desila velika eksplozija.

"Unutra se nalazi 5-6 ljudi, koji su 200 metara od ulaza u tunele. Oni imaju vazduha još za nekoliko sati. Nema oštećenja na okolnim zgradama, jer se tuneli nalaze u brdu. Teški su uslovi unutra jer nema svetla", rekao je Marković.

"Sve ekipe hitne su u pripravnosti, spasioci su spremni, ali ne mogu još ništa precizno reći. Užička bolnica je spremna", rekao je Marković.

Dežurni lekar Opšte bolnice u Užicu Branka Bukvić izjavila je da je urgentna služba bolnice do sada primila 13 radnika "Prvog partizana", povređenih u eksploziji koja se večeras dogodila u toj fabrici municije.

Ona je rekla da se radi o lakšim povredama izazvanim intoksinacijom ugljendioksidom i da su posle zbrinjavanja svi povređeni radnici pušteni.

Prema nezvaničnim informacijama, eksplozija se dogodila u delu objekta za proizvodnju barutnog punjenja.

I Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić došao je u Užice i potvrdio je FoNetu da se sinoć čulo više detonacija u Fabrici municije Prvi partizan.

Fabrika municije u Užicu posluje u okviru sistema odbrambene industrije Srbije.

Oko 100 ljudi poginulo u eksploziji 1941. godine

Oko sto lica je poginulo u eksploziji u partizanskoj Fabrici oružja i municije u Užicu 21. novembra 1941. godine.

Fabrika oružja bila je smeštena u ondašnjoj Narodnoj banci, a današnjem Muzeju čiji su sigurni trezori bili duboko ukopani u Vujića brdu i služili takođe kao sklonište od vazdušnih napada, jer su grad svakodnevno bombardovali Nemci.

Ostalo je nejasno da li su eksploziju izazvali agenti generala Milana Nedića tajno ubačeni u zgradu ili nedovoljno obučeni radnici u u fabrici.

Svi koji su se tada zadesili u trezorima, u fabrici i u skloništu, su poginuli. Prema očevicima među poginulima bilo je najviše dece od 10 do 15 godina. Oni koji su se zadesili ispred zgrade Narodne banke zadobili su teške rane.

Užice: Sedmoro mrtvih u eksploziji
4. septembar 2009. | 00:01 -> 01:53 | Izvor: B92, Beta

Strasno! Uzasno! :-(

 :'(

Video 1 (http://www.youtube.com/watch?v=tb9AwWmEu80&feature=player_embedded)
Video 2 (http://www.youtube.com/watch?v=K9beihTVwLU)

Opštinski istražni sudija Slavica Ilić saopštila je imena radnika koji su poginuli u nesreći u fabrici municije “Prvi partizan” u Užicu.

Poginuli su: Svetlana Đurić, Jasmina Ostojić, Gordana Đokić, Biljana Luković, Vida Terzić, Dragan Milovanović i Jelena Lončarević.

Četrnaest radnika sa lakšim telesnim povredama (blažim intoksikacijama ugljenmonoksidom i ogrebotinama) je noćas zbrinuto u užičkoj bolnici i svi su, nakon ukazane pomoći, pušteni kućama.

Saopšteno je da je u trenutku eksplozije u objektu bilo stotinak ljudi.

U Užicu je proglašena trodnevna žalost. Zajednička komemorativna sednica grada Užica i “Prvog partizana” biće održana sutra, a vreme ispraćaja posmrtnih ostataka nastradalih radnika biće saopšteno u toku dana.

Pedeset vatrogasaca iz Užica i okolnih mesta su herojski, u vrlo teškim uslovima sprečili širenje požara na delove fabrike gde bi bila izazvana još veća katastrofa sa većim brojem žrtava. I među njima ima povređenih.

Opasnosti od požara i novih eksplozija više nema.

Jutros je započeta istraga o uzrocima nesreće. Dobrosav Andrić, direktor fabrike je izjavio da je pre dve nedelje obavljen potpun remont fabrike i da ne veruje da je uzrok nesreće u procesu proizvodnje, a da su radnici dobro obučeni i iskusni te da njemu nije jasno šta je moglo da izazove nesreću.

Jutros je strasno kakav je muk u gradu . Svi ljudi koje sam srela su u soku . Svako od nas ima nekog svog u Partizanu i svi su jako potreseni ovim sto se desilo .  :sad1:
Iskreno saucesce porodicama poginulih .  :'(

Kad se radi 12 sati dnevno za 10.000 dinara u prostoru u kome je pokvarena ventilacija i curi voda sa zidova, u kome ne postoji sistem za automatsko gasenje pozara onda nije cudo kada se desi ovako nesto. Svi koji su radili preko studentske u rupi znaju o cemu pricam.

Ко је стварно одговоран за несрећу у Наменској у Ужицу?
Izvor:  http://pedja.supurovic.net/ko-je-stvarno-odgovoran-za-nesrecu-u-namenskoj-u-uzicu



Još dok je vatrena stihija buktala u lagumima Namenske proizvodnje, političari su najavljivali brzu i opsežnu istragu i kažnjavanje odgovornih za ovu tragediju.

Ako istraga i utvrdi da je nesreću izazvao ljudski faktor, odnosno nemar, to će se prelomiti na leđima ljudi iz Namenske. Nadam se da će ova nesreća, ipak, izneti na svetlo dana neke probleme sa kojima se namenska industrija u Srbiji uopšte sreće i da će bar javnost saznati ko su pravi krivci.

Treba znati da je pre neku godinu, u ranijem naletu kresanja budžeta, Vlada odlučila da smanji broj zaposlenih koji su na trošku države, tako što će, umesto da smanji administraciju, da smanji broj zaposlenih upravo u proizvodnim preduzećima kao što je Namenska.

Direktori preduzeća su dobili direktivu da upolovače ili čak utrećine broj zaposlenih kako bi se prikazalo da država smanjuje ukupan broj zaposlenih i tako rasterećuje budžet.

Rukovodstva fabrika namenske industrije su time bila dovedena u besmislenu situaciju. Naime, ona su upravo tada sklopila velike poslove na inostranom tržištu i upravo kada su rukovodioci planirali da zaposle još radnika kako bi ugovorene poslove mogli da završe, stigla je direktiva da moraju da otpuštaju radnike.

Tako su morali biti otpušteni iskusni majstori, da bi statistika bila zadovoljena. Međutim, da bi se posao mogao uraditi, neko je morao da radi, a jedini način da neko radi, a da ne bude u statistički vođen da ga plaća budžet, bilo je da se angažuju radnici preko omladinskih to jest studentskih zadruga. Tako su zapošljavani mladi i neiskusni radnici, za mizerne plate i za privremene poslove.

Uostalom, ljudi koji su noćas izginuli su upravo iz te grupe mladih. Baš malopre mi reče prijatelj, zlatar, da je juče kod njega bila devojka da naruči lančić, koji je trebalo danas da preuzme. Noćas joj je bio prvi radni dan na poslu, zaposlila se preko studentske. Ona taj lančić neće preuzeti, ali će ga ipak imati oko vrata kada je budu sahranjivali.

Naravno, oni koji su za to odgovorni: ministri, vlada i ostali koji spadaju u tu čorbu, oni će proći samo sa licemernim izjavama saučešća, jednokratnom pomoći koju će dati porodicama poginulih, naravno o trošku budžeta, i ozbiljnim i zabrinutim licima koja će pokazati na televiziji.

Kada će već jednom u ovoj državi, neko ko donosi pogrešne odluke i sproovdi pogrešnu politiku, koja eto dovodi i do gubitka ljudskih života, zaista da odgovara, ne samo pred sudom javnosti, nego i pred Zakonom?

No, za to ste glasali, vi koji ste glasali.

Kakva tragedija. Ja ne mogu da verujem! Saucesce porodicama...

Niko drugi ne moze biti kriv nego sama drzava, iz prostog razloga zato sto su radili ljudi koji nisu obuceni za takve visoko rizicne poslove i uopste poslove takve vrste, zasta treba proci neku obuku...Sigurno niko se nije igrao sa upaljacem na takvom radnom mestu...i koja se budala u opste setila da povuce mlade ljude , da jos rade preko studentske sluzbe, na tako rizicnim mestima... pa to je cist idiotizam.
Sta mislite koliko njih je u opste znalo sta treba uraditi u ovakvim situacijama....stvarno katastrofa....

Sto se tice ovog zadnjeg komentara " za to ste glasali" , sa tim se ne mogu nikako sloziti... Niko nije glasao da bi ljudi ginuli, vec da bi bolje ziveli, da nam nije mozda bilo bolje devedestih kada smo ratovali sa celim svetom ( gde sam i ja sam bio ucesnik ). Politicari su samo jedno potvrdili da su manje vise sve ista bagra...

Vi, koji niste glasali i time se s visine ponosite ste najpametniji jer ste cesto u pravu a i kad niste, prijatno se iznenadite. Zavidim.

Nije lepo biti sad sarkastican i trljati ljudima na nos da su glasali za nesto sto je dovelo do nesrece, kolko god to bilo tacno.

E, Pedja tebi se svaki drugi post zavrsava sa "No, za to ste glasali, vi koji ste glasali." Ajde iskuliraj malo. Kako ne vidis da su to (za koje glasamo "mi" i "vi") sve jedni te isti ljudi, a podeljeni su u politicke partije samo da bi mi stekli utisak da su nesto kao razliciti jedni od drugih.

Pre svega da obajsnim jedan celu situaciju koja mi se desila sinoc...
Tokom boravka na benziskoj pumpi OMV, dosao je jedan taksista i rekao sta se desilo i zamolio da ko moze da ode da da krv... i 3 moja drugara i ja smo otisli da damo krv... stigli smo medju prvima... i po zavrsetku toga... veoma ljubazne radnice  Centra za transfuziju krvi su nas zamolile da obavestimo sve koji su volji da daju krv da dodju i da daju jer su im zalihe na minimumu...  
Cim sam dosao kuci poslao sam poruku svim clanovima grupe na facebook-u " Grad Uzice " sa sledecim tekstom.....

"Molim Vas da pomognete zrtvama nesrece u fabrici " Prvi partizan " i dobrovoljno date krv u Centru za transfuziju krvi ( izvinjavam se ako se ne zove tacno institucija ), Glavna zgrada bolnice TC 2 ....

Unapred hvala "

i danas sam dobio poruku na FB koja me je totalno izbacila iz takta....

pogledajte sliku (http://img199.imageshack.us/img199/4229/idiotka.jpg)

pre svega znachi ne mogu da verujem da neko moze da da takav komentar....
zbog toga sam i ostavio ovakav odgovor...
Zao mi je sto u Uzicu postoje ljudi koji su isto reagovali na moj poziv... pre svega davanje krvi je human cin.... a ne nekakva prevara....

Пусти мајмунчине да лају. Давати крв је хуман чин и не треба практиковати само онда када је то НАЈПОТРЕБНИЈЕ! Чак је редовно давање крви здраво...

    Do not stand at my grave and weep,
    I am not there, I do not sleep.
    I am in a thousand winds that blow,
    I am the softly falling snow.
    I am the gentle showers of rain,
    I am the fields of ripening grain.
    I am in the morning hush,
    I am in the graceful rush
    Of beautiful birds in circling flight,
    I am the starshine of the night.
    I am in the flowers that bloom,
    I am in a quiet room.
    I am in the birds that sing,
    I am in each lovely thing.
    Do not stand at my grave and cry,
    I am not there. I do not die.

 :'( :'( :'( :'( :'( :'( :'( :'( :'( :'(

http://www.blic.rs/temadana.php?id=109382

Prvo moje sauceshce porodicama poginlih.
Drugo,materijalna steta uopshte nije velika kao sto se prica.
Trece,taj tunel je odvojen od sva tri tunela,u njega ne sme svako uci,radnici nose pamucne stvari,nikako sinteticke,imaju bakarne narukvice,pod je od bakra,kako ne bi doslo do varnicenja
Cetvrto ovaj sistem je dobar za one koji su preziveli a los za one koji su poginuli,zato sto je sistem bukvalno hermeticki zatvoren,ko je unutra ako se desi nesreca 100 % gine,a svi ostali su osigurani. Gledam tv i ljudi pricaju o losim uslovima,da to treba da bude u nekoj hali. Pa zamislite da je barutana u valjaonici,i da se napolju nalaze boce sa nekim energentom,pa to bi bila ogromna steta
Peto,ko kaze da ne postoji senzor za pozar taj nema pojma,postoji,ali je kasno kada je sav barut izgoreo u jednoj sekundi. Postoji drugi nacin da se aktivira a to je rucno,da je bio neki iskusniji majstor ,kada primeti da neshto nije uredu,ima da povuce rucicu i tunel se automatski puni vodom,ali ne kao prskalica,nego se bukvalno odjednom plavi. Sve ovo sam saznao od osobe koja je sinoc radila drugu smenu i koja tu radi vec dugo godina.
Ne mogu da kazem ko je kriv,na kraju ce se sve to svaliti na jednu osobu,ali ti ljudi su radili za bednu platu,pitanje je da li je ta plata vredna zivota,da li direktora grize savest jer od 7 poginulih samo dvoje su bili u radnom odnosu,ili treba uposliti prave majstore i dati im plate,ali tu ima problem,majstor samo za to zvanje dobije 10000 din + plata a ovi radnici su radili za duplo manje....

Soda, ja sam prvi bio skeptican na taj poziv da se daje krv, pre svega, jer za njom nije bilo potrebe: niti jeiko imao bilo kakve povrede sa krvarenjem, niti je ikome trebala bilo kakva operacija. S druge sstrane,. ZAvodu ako trebakrv, oni upute zvanican poziv gradjanima preko medija a takodje kontaktiraju udruzenje davalaca krvi i pojedinacno poizvaju davaoce krvi koji su registrovani da ih se poziva kada zatreba.

To kada taksista prenese je vrlo sumnjivo.

Takodje, Zavod za transfuciju, mora da se pripremi da moze da odjednom primi veliki broj ljudi koji se odazovu na javni poziv. Poslednje sto treba raditi to je ici masovno nepozvan, a slanje javnog poziva davaocima samoinicijativno, u ime Zavoda je pre svega vrlo neodgovorno ponasanje.

Ceo taj poziv preko Facebook-a je izgledao kao da se neko neslano nasalio sa ljudima koji zele da budu humani i pomognu.

A evo ni do sada Zavod nije uputio javni poziv davaocima.

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=9&status=jedna&vest=155842&title_add=U%C5%BEice%3A%20Saop%C5%A1tena%20imena%20poginulih&kword_add=fabrika%20prvi%20partizan%2C%20eksplozija%20municije


Ženska smena nije se vratila

N. JANKOVIĆ - V. ILIĆ

UŽICE je u suzama i neverici. Cela ženska smena - njih šest i jedan njihov kolega - nestala je u paklenoj eksploziji. Devetoro dece je u sumornoj septembarskoj noći ostalo bez majki. Eksplozija i požar u Odeljenju barutnog punjenja „Prvog partizana“, u četvrtak u 21 čas i 15 minuta, odneli su zauvek: Jasminku Ostojić (24), majku trogodišnje ćerke, Svetlanu Đurić (40), neudatu, Jelenu Lončarević (36), majku dvoje dece, Gordanu Đokić (30), majku dvoje dece, Biljanu Luković (52), majku dvojice sinova, Vidojku Terzić (50) majku dvojice sinova i Dragana Milovanovića (42), neoženjenog.

Kako i zašto su poginuli, još nije utvrđeno. Rade komisije, ali one ne mogu da zaleče bol i rane sedam porodica koje nisu dočekale svoje najmilije iz druge smene.

Jasminka je najmlađa među stradalima. U njenom domu, na Belim vodama, suprug Darko sa trogodišnjom ćerkicom pokušava da dođe do daha. I on je radnik „Prvog partizana“. Bili su te kobne noći u istoj smeni.

- Pre nesreće smo ćerku odvezli u selo, a moja Jaca je otišla kod frizera. Pogledi su nam se sreli poslednji put... Dogovorili smo se da oko pola osam uzmemo izlaznice, da idemo kući zajedno. Onda je nešto puklo - kroz suze priča Darko.

Proveo je sa Jacom četiri najlepše godine u braku.

- Bio sam na drugom kraju fabrike, zgrabio sam masku i potrčao sam u Jasminkinom pravcu, a onda sam ostao bez kiseonika. Polusvestan, čekao sam kada će se pojaviti iz dima. Uzalud, posle dva časa, rekli su mi da je moja ljubav mrtva - neutešan je Darko.

Jasminka je u „namenskoj“ radila tri i po godine, preko Omladinske zadruge!

I stradala Biljana Luković je, zajedno sa svojim suprugom Radovanom, krenula u drugu smenu, iz koje se neće vratiti. I ona je bila uposlena preko Omladinske zadruge. Rastali su se supružnici poslednji put, na ulazu. Stisnutih zuba, u strašnom grču, pod ikonom Svetog Nikole, Radovan sa sinovima Žarkom (20) i Urošem (19) trpi neizmeran bol. Urošu je u petak bio rođendan, majka je prethodnog dana kupila materijal za slavljeničku tortu...

- u petak je bila posebno lepa. Na putu do fabrike pitala je „kakva mi je nova frizura“... Htela je da, zbog rođendana, goste dočeka u najboljem izdanju. Šta ćemo bez nje? Kako ćemo dalje - širi se Radovanov glas prokleto praznom sobom i kućom u Sevojnu, koju su zajedno gradili.

Kada je čuo eksploziju, Radovan je bio 300 metara udaljen od Odeljenja barutnog punjenja. Kad je udarilo, sve je poletelo u vazduh, usledile su još dve eksplozije, žut dim i pepeo ispunili su fabriku smeštenu stotinak metara pod zemljom. Trčao je suprug do Biljane, stigao je do odeljenja za kapisliranje. Dalje se nije moglo.

- Tu sam sreo kolegu Paja, kukao je iz sveg glasa, hteo je da se ubije, znao je da su ljudi stradali. Postalo mi je jasno, Biljana je ostala unutra, nema je više - Radovan je nekako uspeo da ispriča sve detalje.

U domu poginulog Dragana Milovanovića u naselju Sinjevac, otac Boško i brat Goran primaju saušešće, duše su pokidane bolom, neizdrživo je.

- Ćale, brat je poginuo. To mi je mlađi sin rekao, a ja sam zažalio što nisam ja stradao, pa ceo radni vek sam proveo u toj firmi, čak je i moj otac tamo radio. Čekao sam cele noći da se vrati, da čujem kako se pali svetlo usred noći, kao obično. Sada je za nas sve završeno - očajan je otac Boško. - Znam da su uslovi za rad u „rupi“ očajni. Uvek sam strepeo za sina, ali nikada nismo razgovarali o napuštanju posla.

Kada su vatrogasci oko 23 časa uspeli da se probiju do mesta nesreće, zatekli su užasan prizor.

Do samih vrata ležalo je telo Dragana Milovanovića, nekoliko metara dalje videla su se tela šest žena, na podu. Ležale su jedna preko druge.

- Verovatno su pokušavali da izađu iz prostorije, ali ih je dim ugušio. Mašine i stolice su stajale na svom mestu, ali neka istraga kaže šta je tačno bilo. Ja mislim da je eksplozija potekla iz magacina za barut - kaže Zvezdan Ilić, radnik koji je sa vatrogascima prvi ušao u zonu nesreće.

Dvoje radnika Odeljenja barutnog punjenja se, ipak, spaslo, zahvaljujući pukoj slučajnosti. Nekoliko trenutaka pre eksplozije, jedna radnica je izašla da opere ruke, a njen kolega se uputio ka portiru, po izlaznice iz fabrike.

Vida Terzić je jedna od žena koje nisu imale nikakvu šansu da se spasu. Njen suprug Milan kaže da je „Partizan“ za nju bio drugi dom.

- Nikada se nije razbolela, nikada nije uzela slobodan dan. Dobila je i nagradu za najboljeg radnika u namenskoj - kaže Milan. Iza Vide su ostala dvojica sinova, Nenad (19) i Predrag (22). Predrag je krenuo u treću smenu, i on je radnik namenske... Na kapiji je ugledao užas. Dva časa posle ponoći stigla je crna vest: majka je poginula.

Saša Cicvarić, komandir Vatrogasno-spasilačkog bataljona iz Užica, opisuje šta se dešavalo:

- Dojavu o eksploziji smo dobili u 21.20. Dva minuta kasnije bili smo na licu mesta. Vatra je pretila da zahvati magacin i lakirnicu, bili smo živi štit izmeću plamena i ostatka fabrike. Vidljivost je bila svega 20 centimetara - kaže Cicvarić.
Eksplozije su izazvale strahovit vazdušni udar koji je kroz uske hodnike bacao ljude i po deset metara, kiseonika za samo nekoliko minuta nije bilo, dim i garež su bili neprozirni.

U gašenju požara učestvovalo je 50 vatrogasaca i spasilaca, na raspolaganju su imali 18 vozila iz Užica, ali i one pristigle iz Čajetine, Arilja, Požege, Kosjerića, a zaštitna oprema je stigla iz Čačka. Pomagali su radnici, pokazivali puteve kroz pravi podzemni lavirint, rizikovali su živote bez trunke rezerve i straha.

Svih 14 povređenih radnika su posle pomoći ukazane u Opštoj bolnici, pušteni kućama. Materijalna šteta je zanemarljiva.
U petak pred zoru, tela stradalih izneta su iz Odeljenja za barutno punjenje, a tokom dana patolozi su obavili obdukciju. Zatim su članovi porodica u bolničkoj kapeli prepoznavali svoje najmilije.

Grad je zamukao od tuge. Starije generacije Užičana ne pamte veću tragediju, strašniji bol.

U SUBOTU KOMEMORACIJA

KOMEMORACIJA povodom tragedije u fabrici „Prvi partizan“ biće održana u subotu u 10 časova u Narodnom pozorištu u Užicu. Na oproštaju od sedam nastradalih radnika, pored porodica i kolega, biće i premijer Srbije Mirko Cvetković i njegov zamenik i ministar policije Ivica Dačić, kao i ministar odbrane Dragan Šutanovac.

DAN ŽALOSTI

ZBOG tragične pogibije sedam radnika Fabrike „Prvi partizan“ u Užicu, subota, 5. septembar, odlukom Vlade Srbije, proglašena je danom žalosti. U Užicu je u petak počela trodnevna žalost koju je proglasilo Gradsko veće.

RADILI PREKO OMLADINSKE

MEĐU stradalima Vidojka je jedina bila stalno zaposlena u „Prvom partizanu“, imala je 28 godina radnog staža. Dragan je radio na određeno vreme, a Jasminka, Svetlana, Jelena, Gordana i Biljana bile su angažovane preko Omladinske zadruge. Direktor fabrike Dobrosav Andrić je naglasio da su i radnici uposleni preko Omladinske zadruge bili veoma stručni. Prema podacima koje direktor u petak nije želeo da potvrdi, od oko 600 zaposlenih, svega 300 je u stalnom radnom odnosu.

“RUPU“ NIKO NIJE VOLEO

ZNA se, niko nije priželjkivao da bude raspoređen u pogon „Prvog partizana“ koji se nalazi pod zemljom, udaljen oko kilometar od fabričke centrale u naselju Krčagovo.

Lavirint tunela na brdu Zabučje poznat je kao „rupa“, a sastoji se od više pogona, od ulaza prema kraju ovog bezdana nižu se odeljenja: fabrikacija, zrno, peći, olovnica, laboracija i, na kraju, 300 metara od ulaza - kobno postrojenje za punjenje olovom.

Pod plafonom fabrike, u svim delovima nalazi se protivpožarni sistem koji se ne aktivira automatski, već ručno. Radnici ne kriju, mašine na kojima rade su stare, velika je verovatnoća da je kvar pokrenuo eksploziju i požar.

“PRETRESENI“ POGONI

POSLE tronedeljnog kolektivnog godišnjeg odmora, fabrika „Prvi partizan“ počela je da radi 24. avgusta. U vreme odmora službe održavanja su „pretresle“ sve pogone fabrike, detaljno su ih očistili i uklonili sva eventualna kritična mesta. Ovo je u petak rekao direktor užičkog namenskog preduzeća Dobrosav Andrić. - Juče je bio isti radni dan, kao i svi ostali, i radilo se pod istim uslovima, kao i uvek. Ništa neobično nije primećeno, niti je šta ukazivalo na to da može da dođe do tragedije. U ovakvim postrojenjima nije uobičajeno da dolazi do eksplozije, ali postoji opasnost od požara. Svi naši protivpožarni sistemi bili su u pripravnosti - rekao je Andrić.

DAČIĆ: OPSEŽNA ISTRAGA

DRŽAVA Srbija pružiće svu moguću pomoć porodicama radnika nastradalih u fabrici „Prvi partizan“ u Užicu i tom preduzeću - izjavio je u petak zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

On je potvrdio da je, zahvaljujući brzoj intervenciji vatrogasno-spasilačkih jedinica MUP-a, sprečeno širenje vatre, koja zahvaljujući tome nije zahvatila druge pogone „Prvog partizana“, uključujući i skladište gotovih proizvoda.

Po njegovim rečima, eksplozija se dogodila u delu fabrike u kome se radilo na punjenju municije i da je tada u pogonima ukupno bilo oko 100 osoba.

- Da li je u pitanju subjektivan razlog ili objektivan faktor utvrdiće istraga. Moraju se preduzeti sve istražne radnje da bi se utvrdilo kako je došlo do eksplozije i u cilju preventivnog delovanja u budućnosti.

SAUČEŠĆE TADIĆA

PREDSEDNIK Srbije Boris Tadić uputio je u petak telegrame saučešća porodicama radnika stradalih u eksploziji u fabrici municije „Prvi partizan“, u Užicu.

- Građane Srbije i mene lično duboko je potresla vest o gubitku ljudskih života. Saosećamo sa porodicama koje su izgubile svoje najmilije. Molim vas primite izraze mog najdubljeg saučešća, poručio je predsednik Tadić.
Telegrame saučešća uputili su i predsednik Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović, premijer Mirko Cvetković i drugi visoki funkcioneri.

MINISTAR ODBRANE DRAGAN ŠUTANOVAC U PETAK POSETIO UŽICE
ZAŠTO JE BARUT EKSPLODIRAO

MINISTAR odbrane Dragan Šutanovac posetio je u petak oko podneva vojnu fabriku „Prvi partizan“. On je, nakon obilaska pogona u kome se dogodila tragedija, rekao:

- Sedam poginulih radnika je, ipak, previsoka cena. Trenutno niko ne može da kaže usled čega je došlo do ekpslozije baruta, što nije karakteristično da se dogodi sa barutom, već postoji samo opasnost da se zapali. Ministarstvo odbrane u saradnji sa lokalnom samoupravom učiniće sve da fabriku vrati u pređašnje stanje, i da pomogne porodicama poginulih, da im olakšamo život.

- Ova fabrika je najbolja u namenskoj industriji. Ove godine je obim proizvodnje povećan za 20 odsto, a izvoz ugovoren za ovu godinu je čak 55 miliona dolara, a za sledeću je planirano povećanje za još 30 procenata. „Prvi partizan“ je od strateškog značaja za odbranu naše zemlje - rekao je ministar Šutanovac. - Bilo je ranije reči o izmeštanju pogona fabrike iz ovog brda. Proces izmeštanja će sigurno biti nastavljen u narednom periodu.

Ministar je još kazao da se u fabrici radilo u tri smene, kako bi fabrika ispunila sve ugovorene obaveze, pošto je čak 95 odsto proizvodnje išlo za izvoz u inostranstvo. Zato, rekao je on, „i ne bi trebalo da čudi zašto je tako mnogo radnika bilo angažovano na određeno vreme i preko Omladinske zadruge“.

VATROGASCI - ŽIVI ŠTIT

UŽIČKI vatrogasci, koji su stigli prvi na mesto nesreće, bili su pravi živi štit između Odeljenja barutnog punjenja i ostatka fabrike, i time su sprečili da se dogodi još veća tragedija. Prvi vatrogasci koji su u pogon stigli, bili su: Zoran Bogdanović, Miodrag Sarvanović, Mihailo Milovanović, Velizar Danilović, a za njima i Milorad Radojičić, Nenad Rajić i Zoran Đuričić.

MARIĆ: USKORO I IZVEŠTAJ

PRVI rezultati istrage o uzrocima četiri eksplozije u pogonima „Prvog partizana“ mogli bi da budu poznati već u subotu. Nekolicina balističara MUP Srbije, satima je bez prestanka istraživala na mestu gde je došlo do eksplozije.

Ovo je u petak, kasno po podne, za „Novosti“ potvrdio Predrag Marić, pomoćnik ministra policije i načelnik Sektora za zaštitu i spasavanje MUP Srbije. On je dodao i da će rezultate istrage javnosti da saopšti istražni sudija.

- U ovom trenutku još ne znamo ni da li je prvo izbio požar, koji je izazvao eksplozije, ili su eksplozije dovele do požara - objašnjava Marić. - U subotu će mnoge stvari biti jasnije.

http://www.danas.rs/vesti/hronika/uzrok_tragedije_jos_nepoznat.3.html?news_id=171095


Eksplozija u užičkoj fabrici Prvi partizan odnela sedam života

Uzrok tragedije još nepoznat

* Vlada Srbije proglasila je subotu danom žalosti, a u Užicu trodnevna žalost *Većina poginulih je bila angažovana preko omladinske zadruge

Autor: Nenad Kovačević

Užice - U eksplozijama koje su se dogodile preksinoć oko 21,30 u fabrici Prvi partizan - namenska proizvodnja poginulo je sedmoro radnika i to - Svetlana Đurić (40), Jelena Lončarević (36), Jasmina Ostojić (24), Gordana Đokić (30), Biljana Luković (51), Vida Terzić (50) i Dragan Milovanović (42), svi iz Užica. Vlada Srbije proglasila je subotu danom žalosti.

Slavica Ilić, istražni sudija Opštinskog suda u Užicu, koja je saopštila imena poginulih, rekla je da su tela prenesena sa mesta tragedije u užičku bolnicu radi obdukcije. Ona je dodala da je istraga o uzrocima požara u toku i da se do njenog okončanja istražni organi neće oglašavati.

U istrazi, kako Danas saznaje, osim kriminalističkih stručnjaka Ministarstva unutrašnjih poslova i predstavnika pravosuđa, učestvuju i zaposleni u Ministarstvu odbrane.

Osim Vide Terzić, koja je bila u stalnom radnom odnosu i Dragana Milovanovića, koji je radio po ugovoru, ostali poginuli su bili angažovani preko omladinske zadruge. Oni su radili u delu za barutno punjenje, gde je nastao požar, a potom i detonacije. Na traci fabrike oružja u Užicu, koja služi za kontrolu proizvoda i barutno punjenje uglavnom rade žene.

Pored sedmoro nastradalih, četrnaest radnika je zadobilo lakše povrede. Nakon ukazane pomoći u užičkoj bolnici, zbog blagog trovanja ugljen-monoksidom i ogrebotina, svi povređeni su pušteni kućama. Među njima je i nekoliko vatrogasaca, koji su lakše povređeni u akciji spasavanja.

Dragan Šutanovac, ministar odbrane, koji je juče sa saradnicima posetio mesto nesreće, rekao je novinarima da „niko sa sigurnošću ne može da kaže šta je bio uzrok teške tragedije, dok se istraga ne završi“.

- Istraga će utvrditi šta se dogodilo i zašto je u ovom slučaju barut eksplodirao na način na koji inače ne eksplodira. Reč je o incidentu koji se nikada nije dogodio na takav način. Insistiraćemo na detaljnom izveštaju, jer će od toga zavisiti buduće postupanje sa barutom - rekao je Šutanovac.

Dobrosav Andrić, direktor te fabrike tvrdi da „incident nema veze sa starošću opreme, niti sa tehnološkim postupkom“, kao i da „nesreću, najverovatnije nije izazvao ljudski faktor“.

- U preduzeću imamo jedan broj radnika koji su u stalnom radnom odnosu, drugi su angažovani po ugovoru, a treći preko omladinskih zadruga, ali oni imaju sva prava kao stalno zaposleni. Postupak koji se obavlja na radnim mestima u odeljenju u kome se dogodila eksplozija moguće je naučiti za nekoliko sati, a radnici koji su preksinoć bili na tim radnim mestima, to rade godinama - istakao je Andrić. On je dodao da je protivpožarni sistem reagovao na vreme, kao i da su radnici imali propisanu higijensko-tehničku opremu.

Tragedija je započela vatrom, koja je najverovatnije zahvatila deo proizvodne jedinice za barutno punjenje municije, u podzemnom objektu u brdu Orlovac, na ulazu u grad. Nakon toga su usledile četiri vezane eksplozije.

U to vreme u pogonima je bilo stotinak radnika, a deo njih uspeo je da se spase, bežeći kroz gust dim kroz tri otvora. Oni su svedočili o pravoj ljudskoj drami u tunelima i pokušajima da se što pre domognu izlaza. Bilo je i onih koji su pokušavali da se vrate i pomognu kolegama, ali su ih u tome sprečili ostali, zbog velikog rizika.

- Bilo je jezivo... prava drama... ljudi su bili jedni preko drugih, pokušavali da izađu. Od jačine eksplozija jedan zid se srušio - jedva je, kroz suze, uspeo da kaže jedan od radnika.

Radnice koje su radile u susednom odeljenju, gde se pakuje municija, svedočile su da su najpre čule strahovitu detonaciju, a zatim osetile jak udarni talas, od koga su na sve strane letele kutije sa municijom.

- Ceo pogon bio je ispunjen gustim i crnim dimom. Ništa nismo videle. U panici smo pojurile ka izlazu i nastao je haos, jer su hodnici veoma uski, a dim nas je gušio - opisala je jedna od radnica.

Prema mišljenju radnika sa kojim je razgovarao novinar Danasa, požar je najverovatnije izazvala iskra na jednoj mašini u delu za barutno punjenje. On je negirao tvrdnje direktora Andrića da se aktivirao protivpožarni sistem.

Pedeset vatrogasaca sa šesnaest vozila, kao i nekoliko sanitetskih vozila, brzo su reagovali. Iako su bili na mestu tragedije samo nekoliko minuta nakon dojave i brzo lokalizovali požar, vatrogasci su tek oko 23 časa, zbog gustog dima i smanjene vidljivosti uspeli da uđu u tunele i počnu spasavanje. Brza reakcija je sprečila da se vatra proširi i na druge pogone, kao što su lakirnica i priručni magacini gotovih proizvoda, koji su bili puni municije.

Saša Cicvarić, komandir užičkih vatrogasaca rekao je da je njegova jedinica uspela da evakuiše oko osamdeset radnika.

U drugoj smeni bilo je ukupno sto radnika, a u samom delu za barutno punjenje radilo je njih desetak. Nakon vesti o nesreći nekoliko stotina Užičana okupilo se ispred pogona pokušavajući da saznaju šta se dogodilo i kakva je sudbina njihovih srodnika i prijatelja. Neki su uporno, ali bezuspešno, pokušavali da svoje najbliže pozovu mobilnim telefonom, nadajući se da nisu među nastradalima.

Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić posetio je preksinoć oko ponoći mesto tragedije, izrazio saučešće porodicama poginulih i odao priznanje vatrogascima zbog hrabrosti. U Užicu je bio i Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije MUP Srbije.

Užičani ne pamte veću tragediju još od Drugog svetskog rata, kada je 1941. u tadašnjoj Fabrici oružja u trezorima, tokom eksplozije poginula čitava smena radnika, kao i brojni građani.

Predstavnicima grada i porodicama poginulih telegrame saučešća uputili su, između ostalih, i predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, kao i ministar odbrane Dragan Šutanovac.

Zbog velike tragedije, Gradsko veće Užica je na vanrednoj sednici proglasilo trodnevnu žalost u gradu od petka u ponoć. Komemoracija, koju će organizovati grad i fabrika, najavljena je za danas u 10 časova u Narodnom pozorištu u Užicu. Vreme sahrane će naknadno biti određeno.

Tuga porodice Ostojić

Tuga i tišina u porodici Ostojić, na Belim Vodama u blizini grada, koja je ostala bez Jasmine. Njen suprug Darko, sa svojim roditeljima, prima saučešće rodbine i prijatelja. On takođe radi u fabrici Prvi partizan, ali u drugom pogonu. Preksinoć je bio u istoj smeni sa Jasminom.

- Pre posla odvezli smo našu dvogodišnju kćerku kod Jasminine majke. Jasminu sam posle odvezao do frizera, a dogovor je bio da uzmemo izlaznice iz preduzeća oko 20,30. Međutim, nisam uspeo da je vidim, svedoči jecajući Darko, suprug dvadesetčetvorogodišnje Jasmine, koja je u fabrici radila skoro četiri godine, preko omladinske zadruge. Darko objašnjava da je u trenutku eksplozije bio u drugom delu fabrike, očekujući da će na izlazu videti svoju suprugu.

- Nije je bilo. Od jednog kolege uzeo sam zaštitnu masku i pošao ka ulazu. Bio je gust dim i uspeo sam da stignem do pola puta, ali ostao sam bez vazduha i nisam mogao dalje, pa sam se vratio. Nakon dva časa iščekivanja, rekli su mi da je poginula... Ne mogu da verujem da je više nema - svedoči Darko o svojoj tragediji.

Uspešno poslovanje

Fabrika je prošle godine obeležila osam decenija od osnivanja i jedna je od najuspešnijih u domaćoj vojnoj industriji. Proizvodi sportsku i streljačku municiju, a pored vojske i policije Srbije, snabdeva i brojne armije u svetu. Skoro kompletna proizvodnja namenjena je izvozu. U fabrici radi oko 600 radnika. Zbog povećanog obima posla, povremeno se angažuje i do dvesta radnika, posredstvom omladinskih zadruga.

Preseljenje proizvodnje

Uslovi za rad u podzemnom objektu, u kome se nalaze brojni tuneli, loši su, a njegovo održavanje, koje zahteva posebne standarde je izuzetno skupo. Poslovodstvo fabrike je prošle godine predstavilo projekat o preseljenju dela proizvodnje iz tog objekta u drugu halu, koja je kupljena od preduzeća Tvrdi metal. Međutim, glavni problem je nedostatak novca, pa se poslovodstvo nada da će tu ideju finansijski podržati i država. Direktor Dobrosav Andrić je ranije isticao da je za izmeštanje proizvodnje iz podzemnog objekta na novu lokaciju potrebno oko četiri miliona evra.

Najiskrenije saučešće porodicama poginulih.

Ovo je jedna velika tragedija...i ne želim ništa prokomentarisati osim da ako su ljudi poginuli zbog nečijeg bezbednosong propusta, to je više nego žalosno.

Neka poginulima dragi Bog da večni mir i spokoj, a porodicama utehu u njihovom bolu...koliko god da je to, u ovim okolnostima, moguće...

Strašno...

Uhapšeno petoro !!!!

http://www.mtsmondo.com/news/vesti/text.php?vest=145925

ipak ljudski faktor .

Plasim se da ce tih petoro biti zrtveno jagnje da bi se izvukli oni koji su vrh brega . Cinjenica je da u ovoj zemlji oni najodgovorniji ne odgovaraju jer su to ljudi sa parama , polzajem i vezama . Oni koji to nisu imali su , na zalost , pokojni a ceh ce platiti oni koji su najslabija karika  :icon7:

Nikako mi nije jasno kakvi smo mi ljudi .Danas je dan zalosti u celoj zemlji a u restoranu Prolece u Krcagovu se obavlja veselje sa sve muzikom .Orkestar Nocni program zabavlja goste i ostale zitelje tog naselja.Jos sam cuo da u krugu P.Partizana u menzi ima neka svadba.Ja sam radnik P.Partizana i zivim u Krcagovu. Morao sam da odem da ne bi slusao ovu sramotu jer mi nikako muzika ne odgovara.

Narod nema obzira.. Kao da nismo navikli na nashe sranje...

Mi smo juce bili u Cacku i u jednom delu restorana se ocigledno obavljalo nesto ... ali bez muzike ... nije je bilo ni u tempu ...

Izludjuje me bezobzirnost :(

Juche u hotelu Zlatibor se odrzavalo neko veselje, pretpostavljam svadba... Muzika je bila maksimalno tiha i umerena.
Svadbe i sl. veselja su zakazane verovatno nedeljama ranije, sale rezervisane, gosti pozvani... Razumem da je to malo vishe nego komplikovano pomeriti za nekoliko dana kasnije, tako da i ne mogu da osudjujem ljude kojima se neko veselje tog tipa poklopilo sa danom zalosti..

Shta raditi kada se neshto tako desi? Otkazati veselje? Pomeriti ga za koji dan unapred? Svesti muziku na najnizi nivo? Ne pushtati muziku uopshte?

A sta da rade ljudi koji su recimo zakazali svadbu u aprili ili maju? Treba sve da se otkaze? Nesto nisam videla ni da su televizije posebno postovale dan zalosti.


Sve izgleda ironicno i sve ti se gadi u tim nekim momentima.

Ja sam na Železničkoj stanici čuo muziku iz hotela. I ma koliko mi to zvučalo degutantno, razumem te ljude, jer to se zakazuje mesecima unapred, pogotovu kod nas gde je prostor za slavlja prilično deficitaran. Pomeriti sve to je praktično nemoguće u vanrednim situacijama (a dani žalosti su uvek vanredne situacije), moguće je, ali su troškovi ogromni - zamislite samo svu hranu koja je obezbeđena, a pomeranje termina moralo bi da ide nauštrb nečijeg drugog zakazanog termina. Siguran sam da se domaćini i gosti na veseljima tokom vikenda uopšte isu osećali lagodno, bar ja se tako ne bih osećao, ali u pitanju je zaista viša sila. Gradske vlasti prećutno to odobravaju upravo iz navedenih razloga, jedino se striktno zabranjuje muzika napolju (pred Opštinom, salama, itd. kad se dočekuju gosti...). Znam da je pred Rojinom salom reagovala policija kad je harmonikaš izašao da dočeka goste. A znam da je i jedan domaćin otkazao veselje. Ma, glupo je to sada pretresati... Ja samo znam, što se mene tiče, da mi je danima knedla u grlu i zahvalan sam bogu što nisam imao nikakvo veselje ovih dana jer bih baš bio u teškom konfliktu kako da ne uvredim domaćina eskiviranjem, a najrađe bih plakao.

E to slavlje sto ga pominjes u hotelu je imalo sve propratne elemente slavlja u normalnim okolnostima kao npr. trubace koji su svirali ispred hotela.  :sad1:

Te noci kada se desila ta uzasna nesreca,zaspala sam u devet..Pojma nemam kad se poslednji put desilo da zaspim tako rano,a zadnje sto sam uradila pre toga je razmena sms poruka sa bratom.
Radi u "rupi"...i on i njegovi..
Oko tri sam se probudila i mahinalno otvorila telefon da vidim koliko ima sati,i videla poruku.Poruka je bila nesto tipa : "Bila je eksplozija u rupi.Kako su tvoji?"
Obuzeo me je takav uzas da je to neopisivo..
Lezala sam u mraku pitajuci se sta da radim.Da zovem u tri?Da ne zovem i cekam do jutra?
Jedva sam iscekala da svane i da okrenem brata.
Kada se javio osetila sam olaksanje,ali sam po njegovom glasu znala da je preziveo pakao te noci dok su izvlacili iz "rupe" ljude koje zna,a koji su zauvek otisli.
Nisam znala sta da kazem,ali smo se tisinom nekako sporazumeli..
Toj deci nista ne moze vratiti majke.prekinuti su snovi,zivoti,nadanja..
Cinjenice su sledece:
U PP radi masa ljudi preko omladinske zadruge ,kojima se ne placaju doprinosi.Sramota je da njihovi statusi nisu bili reseni u tom preduzecu.Prikazan je manji broj takvih radnika nego sto ih u stvarnosti ima.Za sve to,losu ventilaciju,zastarelu tehniku i opremu treba da odgovara direktor i resorni ministar koji bi trebalo da podnese ostavku ,ako ima trunke ljudskog u sebi i zrnce morala.
Kola se uvek slome na nekog ko je tu najmanje kriv,dok pravi krivci nekako uvek izbegnu da se suoce sa svojom odgovornoscu u svemu.
Moj grad je pogodila velika nesreca i tragedija.
Moje saucesce porodicama nastradalih.Neka im je laka zemlja.

Starla , da li stvarno mislis da ce iko podneti ostavku ? Zataskace se ovo za par dana . Kola se lome na najtanjem , pa ce , opet kao i uvek do sada , cenu platiti najsitnije ribe . Ajkule niko nece ni taci , one nastavljaju da plivaju i bogate se na racun tih nesrecnika koji ce i dalje traziti vezu da udju u tu istu "Rupu " da bi imali da prezive i kako tako prehrane porodice .
Samo me interesuje koliko ce biti ispunjena obecanja o pomoci porodicama , ali , plasim se da ce ti ljudi jako brzo biti zaboravljeni !  :sad1:

Užice: Izvrsno vece Vojvodine se samovoljno javilo Gradskoj Upravi u Uzicu, trazeci instrukcije za uplatu 2 000 000 dinara za jednokratnu pomoc 7 porodica poginulih radnika u Prvom Partizanu! Hvala Vojvodino!
Ovo procitah na facebook-u, ako je istina, svaka im cast, i daj Boze da taj novac ne strpa neko drugi u dzepove.

Ne,ne mislim da ce iko od njih podneti ostavku,nazalost.Ali mislim da bi bilo ljudski i moralno da to ucine.

Oni koji su krivi za ono sto se desilo u " Rupi " izgleda da nemaju merila o ljudskosti i moralu kao mi obicni smrtnici . Za njih je ljudski i moralno da prigrabe sebi sto vise i nije vazno cija je grbaca sa koje ce to uzeti !  :icon7:

Poznajem jednu zenu koja preko omladinske radi skoro godinu ipo dana u PP. Kad sam je pitala koji je sitstem i ide li uopste radni staz, rekla je da oni na godinu dana rada umesto 12 meseci radnog staza dobijaju 9 meseci radnog staza. Jeftina su radna snaga, dobar deo uzimaju i zadruge. Ona je tog cetvrtka radila prvu smenu. I odavno je razmisljala da napusti, ali opet je ostajala jer nije mogla da nadje drugi posao.

A cela situacija u celoj zemlji je zalosna. Sve ce se ovo pominjati jos neki kratki period i svi ce preci preko toga kao da se nista nije desilo.........kao sto uvek tako i bude. A krivicu za celu tragediju nosice "poslednja rupa na svirali".  

Moja komsinica radi u " Rupi " i ona mi je objasnila kako se njima racuna radni staz . Ljudi koji rade preko studentske imaju samo 5 dana staza nedeljno , odnosno njima ne ulaze subote i nedelje u radni staz . Ako zbog necega moraju da uzmu izlaznicu u periodu od 2 sata taj dan im se ne raduna da su uopste radili . Nemaju prava ni na bolovanje . U slucaju da se razbole nemaju dnevnice za te dane koje nisu radili a ponekad se desi da u medjuvremenu ubace nekog drugog na njihovo mesto , pa ljudi izbegavaju i da idu na bolovanje i brlo cesto i bolesni idu na posao da bi sacuvali i to malo sto imaju .

Sve te organizacije je smislio neko "pametan"

Чух синоћ у вестима да је предсеник општине изјавио да је међу запосленима у Наменској дошло до поделе због хапшења ових људи (на чија леђа се сваљује сва одговорност - то је моја примедба) и позвао их да проблеме решавају преко синдикалне организације.

Само још треба да видимо којој синдикалној организацији треба да се обрате људи који раде преко омладинске задруге и немају ни основна права као "стари мајстори". Претпстављам да су људи управо и подељени по том приницпу: стари мајстори су они који имају дуг радни стаж у фирми и велике принадлежности у облику плата и другог, и новајлије, који су ту у статусу привремених, углавном недовољно обучени и знатно лошије плаћени (мада је директор изјавио да у Наменској раде само искусни и стручни радници - опет моја примедба).

Други радници по Србији штрајкују и блокирају путеве и пруге јер не добијају плате. У Наменској људи гину - шта ли би они требало да ураде да скрену пажњу на себе, пошто ова погибија очигледно никоме од оних који у овој држави питају за нешто - није отворила очи?

Strasno da covek ne veruje da toliko ljudi radi u drzavnoj firmi preko studenske zadruge. To mu dodje ko da drzava krade sama od sebe.A ko je kriv za ovu tragediju?Pa to je kod nas klasika "cistacica" je kriva za sve.

Strava, da znam za sta im placam porez (Vojvodini).