Oreska - Užice

   Због заузетости око организовања Ђетињарења коментар вожње на Солотник град касни, ал није лоше, када се среде утисци након неког времена подсетити се. Уосталом, догодило се само оно што је остало забележено.

6.06. киша је престала а по путевима су остале баре. Солотник је освојен а богами пао је и Подград.
Весела скупина od 11 бициклиста( Данка, РадНик, Др Ристићевић, Др Аничић, Лука, Лоло, Бели, Данијел, Гофа, Саво и Златко  кренули су не баш дивљем темпу од чесме(410м.н.в) ка Дивљачкој стени. То је била деоница лаганог загревања. Пречицом кроз село дохватисмо се Поникава и висине  од 920 метара надморске висине а поглед се отворио према Златибору и Шаргану. Прешли смо око 18 км и при томе савладали 510 метара висинске разлике. После је све било лакше. Ем загрејани, ем низбрдо па још и располошени. После 23 километара асфалта, пређосмо на авантуру по макадаму, релацију Пеар- Шаник дужине око 5км. Од Шаника кренусмо  према граду Солотнику, мало путем па онда пређосмо на ливадарење ал културно у траг, да не газимо много ливаду људима. Окреписмо се добром водом код домаћина а Лоло са неком чоколадом направи гушву око себе. Било је за сваког по мало. То је било мало затишје пред пешачко форсирање. Мало смо уз неку башчу носили бициклу, неки су се као бунили ал ред је и ми њих понекад да носимо. Страсти су се смириле шетњом у дужини нешто више од 1 км кроз церову шуму. Након пређених укупно 31км  угледали смо зидине града. Ту је следила права опсада. Не знам како би средњовековни ратници реаговали да су видели ову бициклистичку хорду наоружану дигиталним фотоапаратима. Са Солотника објектив апарата може се окренуту на било коју страну и призори ће бити занимљиви. Пошто су се сви овековечили за успомену и причу потомцима кренули смо натраг на пут и спуштање у подград. Ту су настали застоји проузроковани шумским јагодама поред пута. Некако се окуписмо и крену спуштање кроз букови шуму и коментари појединаца при преласку преко бара упућени организатору. Сви незадовољни су упућени да уложе жалбу код председника управног одбора Белог коме су баре иначе слаба страна, труди се да не заобиђе ни једну. Ово спуштање је заиста својеврсна атракција, пут води највећим делом кроз букову шуму на северним падинама стрмог одсека поникавске односно мачкатске површи. На крају право се спустисмо на поток са слаповима и ту наста опште прање бицикли а настави се и фотосеанса. Уредни и опрани, неки и срећни што су им омиљене бицикле коначно на асфалту, кренусмо  спуштање према центру Солотуше и даље према Пилици у дужини од 7 км. У центру Пилице, наравно по традицији, код сеоске продавнице, направисмо дужу паузу. Окреписмо се и неки одоше до Бајине Баште па  преко Таре и Кремана према Ужицу а већи део крену преко Николића брда и Кадињаче. Топао дан и спарина после дугог кишног периода је утицала на све ал нико се није предавао. На Кадињачи је пао 73 километар мерено са контра стране а под Кадињачом у кафани три бора паде освеженје и окрепљење. Преостали део до Ужица прешао се лаганом педалирању који је одмарао.
Једино је Драган Аничић има мало више пехова,  датум 6.06. није му изгледа баш одговарао. Прво му ландарала ножица, па имао грубо приземљење, па проблем са СПД плочицама и патикама ал све се добро завршило.