Oreska - Užice

za koji sat, bice punih devet godina otkako je moja noga prvi put krochila na kanadsko tlo.

a jos mi je tako ziv u secanju taj ponedeljak uvece, kad smo, zajedno sa jos dosta porodica, krenuli na put neizvesnosti: neki u suzama i dubokom, razdirucem bolu, neki zanemeli, i valjda samo ja lepo raspolozena, kao da idem na godisnji odmor, a u nadi da ce moj optimizam rezultirati onim sto ocekujem od odlaska iz zemlje, koju cu mnogo puta kritikovati, na nju se ljutiti, ali je i pored toga voleti ljubavlju kakvom se voli neko najbliskiji, onom ljubavlju koja izaziva kratak, ostar bol kad se na nju misli...


boze, kako vreme leti...

A sad zamisli kako se sve to oseca posle .... skoro ... cetvrt veka u Kanadi, Urb?!
Nije ova ledena kanaCka vukohebina idealna ... i nije OTADZBINA ... nije i nikada nece da bude Srbija ... moja Semberija jos manje, da se razumemo ...
Ali nas je Vecinom, graciozno i bez nekakvih zahtevnih pravila prihvatila kao "svoje na svome" ...

Cestitke Urb :)
 :lol:

I bolna i radosna iskustva. Kako vreme prolazi (ja sam pregurala devet godina za konjski nokat i usla u desetu).

Prvo sam kisila kao iz kabla kada sam napustala Beograd, onda sam ridala kada sam napustala Kuvajt nakon pet godina, malo smrcala nakon tri provedene godine na Karibima... a sada vise nemam suza za Abu Dhabi (mada je najlepsa zemlja u kojoj sam ikada zivela, ne racunajuci BG koji je uvek van konkurencije), sto najverovatnije idem za Siriju ili opet za Kuvajt, a mozda i KUCI... :D

lepo receno. iz cuga si potrefio najvecu vrednost ove zemlje, odnosno, razlog zbog kojih je i moja porodica stala u red za neizvesno. na srecu, pokazalo se to kao sasvim ok potez.

zujka: znam tacno o cemu govoris, i to nije isti osecaj kao ovaj, kad znas da odlazis ZAUVEK iz zemlje u kojoj si rodjen, u kojoj ostavljas najrodjenije, kojima si itekako jos potreban (i obratno), kad znas da ces u svoju zemlju, u nekim retkim prilikama, dolaziti samo kao turista, jer chupash svoje korenje i prenosis ih u neku drugu zemlju, koja ce se tvojom zvati...
u nasem slucaju, akutni bol je daleko, daleko jaci, ali kad stvar predje u hronicnu fazu, posle najmanje pet godina (kako kazu statistike, a ja se u njih uklapam), taj bol je uvek tu negde, ali nekako tup, sasvim lak za podnosenje.
pa shvatis kako se sve promenilo.
ne zelis da prejudiciras stvari i kazes kako je TAMO sve drugacije (citaj: gore), do te mere da vise ne bi tamo mogao da zivis, a i posete ti vrlo cesto deluju kao spaljivanje para na lomaci, racionalno dajes prostora u smislu: pa dobro, i ja sam se promenio/la...
na kraju, kad se vratis "kuci", izgovoris na glas:
"dakle, ja tamo vise ne pripadam! naprosto, nestalo je dodirnih tacaka, kao da pricamo razlicitim jezicima..."

ovo nije nikakva fama niti u sebi sadrzi zle namere, nego zakljucak baziran na iskustvima vecine onih koje znam.

Moja domovina je Amerika.
Moja otadzbina je bila i ostala Srbija.
Ziveo sam povremeno u Americi, takav mi bio posao, od 1980 pa do 1997, sve ukupno preko deset godina, ali sam se uvek vracao. Pocev od 1991 svaki put kada sam, povremeno ali cesto, palio avion za Ameriku svaki put sve vise i vise imao sam osecaj da idem svojoj kuci.
29. juna 1998 poslednji put sam video svoj Beograd i eto skoro ce pet godina kako sam kod svoje kuce. Ali sam ostao i uvek cu biti Beogradjanin u Njujorku (gde sa prekidima zivim preko 15 godina) i bilo gde diljem planete. A Beograd je moj zavicaj.

By Urbana:


Iskreno se divim snazi koju koristite da u tome uspete. Ja nisam toliko jaka i znam da bih napravila pakao od svog zivota (ali i onih oko mene)... :wink:  ako bih stvarno morala za takav put da se odlucim. Zato smo izabrali ovo "polutansko" resenje... u kome uvek imamo osecaj da  odlucujemo dokle i gde zivimo.

Da, sto Zujka rece iskreno se divim ljudima koji smognu snage da se otisnu na dalek put. Put Urbane i ostalih je bio definitivan.
Ja sam vec 13 godina u Becu a Bec ko Bec. To mu nekako dodje kao predgradje. ("Potrazi me u predgradju...")
Medjutim ta polutanska varijanta ti nikad ne dozvoljava da se odlucis. Da sagoris i preseces. I bas zato ima i gomilu nedostataka. Ali i gomilu prednosti:

Evo, mama mi opet u bolnici. Sutra cu biti u firmi od 8 do 14 sati, vec u 14 i 30´ cu biti na aerodromu, avion polece u 15 i 50´ a u Beodradu sam u 16 i 50´.
I kako da se osecam kao u inostranstvu?
Cak i vozom da putujem: ne legnem ni kod kuce pre ponoci. A i Avala expres tako krece. Ne ustajem ni kod kuce pre 8 a u to vreme sam oko Novog Sada. Dorucak praktikujem oko 10-11 a u to vreme sam za stolom doma starog.
Ne, ovde covek zaista nema drugaciji odnos od onog kad sam se iz srpske provincije preselio u Beograd.I tada mi je trebalo jedno 3 sata ako sam zeleo iz Beograda u tu moju provinciju.
Ponekad mislim da je vreme stalo i da se nista ne menja. Relacije u mom zivotu su jedina konstanta. Jedino tu nisam imao oscilacije.

A Kanada, USA,Australija ili NZ... Ne znam. Verovatno bi se prilagodio jer bih morao. Znam sebe da utesim i da si olaksam takve stvari pa bi i to svario. Ali ja za -tamo daleko- nemam petlje.Ili nemam petlje za radikalno kidanje trodimenzionalnih poznatih figura.
Makar i onih praznina koje se prozimaju izmedju poznatih mi zdanja iz detinjstva,mladosti...
Nije to nemanje maste, kreativnosti, to je nemanje hrabrosti za tako nesto.
A nije da se ne tesim. Eto recimo pre tri dana objavise opet listu UNO o 215 gradova rangiranih po kvalitetu zivota.
Zirich na prvom, Bec na drugom a Vankuver na trecem mestu.
Kad malo sednem da proracunam: pa nisam lose ni prosao. Kako sam se nadao dobro sam se... :oops:

Medjutim ta polutanska varijanta ti nikad ne dozvoljava da se odlucis. Da sagoris i preseces. I bas zato ima i gomilu nedostataka. Ali i gomilu prednosti:

Evo, mama mi opet u bolnici. Sutra cu biti u firmi od 8 do 14 sati, vec u 14 i 30´ cu biti na aerodromu, avion polece u 15 i 50´ a u Beodradu sam u 16 i 50´.
I kako da se osecam kao u inostranstvu?

Cak i vozom da putujem: ne legnem ni kod kuce pre ponoci. A i Avala expres tako krece. Ne ustajem ni kod kuce pre 8 a u to vreme sam oko Novog Sada. Dorucak praktikujem oko 10-11 a u to vreme sam za stolom doma starog.


Sve si ovo bas lepo rekao RAS-e. I prvo i drugo i trece.

Pozdrav svima! Javljam se iz Slovenije i imam zelju dobiti e-mail adresu ili adresu svoje drugarice iz detinjstva. Zove se Valentina, devojačko prezime Zlatanović, rodjena je 04.maja 1970 a u Užice ili okolinu se je doselila iz Vranja negde 1996 godine. Nekada je radila na Televiziji Vranje kao modelatorka ili novinarka.Nismo se videle ni čule punih 16 godina.Bilo bi mi neizmerno drago,da mi se javi a sve koji bi je eventuelno poznali upozorite na ovu poruku!
jelkadaniel(at)g-kabel.si

Опрости ми ...Рас ... У вези Беча ниси у праву.
Нема лепших градова (ни лагоднијег живата у њима) на свету од Сиднеја, Бризбана, Голд Коста. Ни лепших плажа од аустралиских. Ипак, кад све то упоредим, некако ми Ужице и без икаквог урбанистичког плана на видику, лепше изгледа.

(at)Crusader - pazi Beč je mesto koje je na nekih 8-10 sati voznje od Užica i rodnog kraja... takodje Beč je pun ljudi koji dolaze iz naših krajeva i pričaju naš jezik tako da ljudima to prija ipak su na "zapadu" (jednoj dobro uredjenoj zemlji) ali ne toliko daleko od svog doma :roll: ma koliko bio lep u ugodan zivot tamo negde "vani" uvek će postojati taj žal za kućom i prijateljima...

Heeeej, da sam u Austriji bila bih u Uzicu svakih par meseci.....iz Kanade dolazim svakih pet godina. HOCU KUCI!!!!!!!!!!!!! :(  :(  :(  :cry:  :cry:

IPAK IMA SANSI DA DODJEM OVOG LETA,,,,, NAPOKON CU VIDETI SVOJE UZICE.....

Poreklo , mesto gde ste rodjeni , kultura na kojoj ste ponikli ,uvek ostaju prisutni u vama bez obzira gde se trenutno nalazite.Ali treba  postaviti i jedno sustinsko pitanje - zasto sam otisao?

Svak ima ili je imao svoje razloge za odlazak iz zemlje... moj lično je loše visoko obrazovanje :cry: kao da ja ne bih želo da studiram u Beogradu :roll: vrlo rado ali tek onda kada mi ponude školu u kojoj ću moći nešto da naučim jer meni papiri ne trebaju - zidove u mojoj kući ukrašavaju slike i fotografije, a ne diplome i kojekakva bezvredna priznanja :roll:

Odnos države prema mladim ljudima je loš, nema perspektive ili se barem nevidi :? ja se nadam nekakvoj promeni na bolje jer planiram da se vratim u Srbiju gde želim da provedem svoj život ali ovako uvek imam alternativu da odem iz iste ako budem morao sutra

Imam utisak da bi vecina mladih ljudi u Srbiji pozelela da bude na tvom mestu(da ima mogucnost izbora barem, sto se tice studija)

Posto je pristup rezervisan za odredjenu grupu po pitanju teme"Nekrolog jedne kuce", to cu ovde iskoristiti prostor da napisem nekoliko reci.Feliks Kanic (1829-1904) bio je austrijski novinar , arheolog i putopisac.Proputovao je dobar deo srpskih zemalja .Nije belezio samo samo ono sto je neposredno video i cuo , vec se koristio i dostupnim statistickim podacima.Ostavio je crtez uzickog grada pre njegovog rusenja .Dva puta je bio u Uzicu-1860 i 1888 god.Navescu samo njegov utisak pri prvom dolasku u grad: "Ja sam bio ushicen i dodelio sam tom veoma romanticnom Uzicu nagradu medju varosima Srbije" .Tesko poverovati , zar ne?
        Ako danas zelite da strancu pokazete istorijske znamenitosti Uzica, sem Jokanovica kuce , stare centrale na plazi, mozda starog grada i eventualno muzeja, vi nemate nista vise, a da je vredno paznje.Arhitektura je suvise bezlicna da bi pobudjivala paznju.

Sto se tice kuce Popovice (stare , oronule zgrade , koja se nalazi preko puta ulaza na pijac , ali sa glavne ulice) i cuvene price da je u njenim temeljima sakriveno "Kremansko prorocanstvo" napisao bih sledece:najpre proveriti da li ona ima istorijsku ili arhitektonsku vrednost , pa tek rusiti.Popovici , zajedno sa Orlovicima, Jokanovicima predstavljaju jednu od znacajnijih starih uzickih gradjanskih porodica.Cesmu ispred crkve "Svetog Djordja", podigao je npr.jedan od pripadnika familije Popovic.Medjutim sprski osecaj za kulturu i tradiciju cesto spada u vrlo neobicnu kategoriju.Na zalost!