Oreska - Užice

Ispracaj u vojsku

Ispracaj? Jeste li kad razmisljali o toj reci uopste? U sta ispracate vaseg brata, sina, rodjaka, druga.... U drugu drzavu, u smrt, gde gde ? Sada se to umnogome izmenilo, ali tradicija nema vremena, samim tim ne stari. Znaci, vi ispracate ljude u nazovimo rat. Sa kojim ciljem? Da ga ne biste vise videli? Jos se svi ponapijaju i rasplacu... Ljudi-pa tim ljudima koji idu treba podrska i da budete jaki a ne da placete da se oseti kao da se nikad vise nece vratiti! Zar nije pametnije praviti povracaj, kad se covek vrati iz vojske jer je ostao ziv i zdrav?

Obicaj davanja para

Znate, obicno kad vam dodje pop u kucu za bilo koji povod, valja se dati sta para.... ? Zbog toga i jeste sada kako jeste, pa kad udjete u crkvu imate osecaj kao da ste usli u hyper-market jer za sve ima cena! Cist primer je bio skoro kada sam usao i davao se, napominjem, dobrovoljan prilog za izgradnju manastira. Posto sam krenuo sa jednim ciljem, nisam imao kod sebe para. Kako su svi davali, a ja prosao pored -> covek koji sedi i skuplja priloge me je iznenadjeno pogledao kao u smislu "daj pare". Gospodo draga, koncept "pop" se mnogo izmenio, i treba da ostane kako je bilo - da iskljucivo ljudi ako zele da daju, da daju pare.

Sujeverja

Ako vidis crnu macku, pljuni tri puta i okreni se za 360 stepeni. Tako ces.... ne znam ni ja sta postici, ali nece ti biti prijatno jer ce pomisliti ljudi prolaznici da nisi cist, a mozda ce ti neko na ulici prici da ti da jednosmernu kartu za Kovin u sobu sa pogledom na plafon. Za ovih 20 godina, toliko gluposti sam se naslusao, da prosto ne verujem u sta sve ljudi veruju. I, da li je, kad nemate para krivo to sto torbu ostavljate na podu ? Valjda moramo naci neki razlog. Il, ako se desi smrt u porodici, kriv je taj i taj sto je zakopao sekiru tu i tu u dvoriste i od pacova odsekao rep i stavio na prozor... Dajte ljudi, te price slusaju deca dok rastu od njihovih vrsnjaka u cilju zaplasivanja, al mnogo jezivije zvuci kad vam neko stariji prica....

Smrt

Kao sastavni deo zivota, predstavlja zavrsetak jedne price na ovom svetu. Jedno svetlo se gasi i treba odati maximum postovanja prema preminulom... A onda pocinje skrnavljenje svega sto moze biti normalno! Kupovanje soka i alkohola u obliznjem diskontu, pecenja u mesari i bureka u buregdzinici. Sa ciljem da narod koji dodje na sahranu ima sta da pojede i popije! A, prisustvao sam sceni kada je bilo vise ljudi oko hrane nego oko preminulog, kada su se gurali i uzimali sokove sa groblja, samo gledam strvinare i cudim se... Zar smo do toga spali da jedan ljudski zivot moze da zameni pileci batak? Ili mozda casa piva? Pa ljudi, dosta! Tog coveka necete vise videti, nece biti tu, ma kakav on bio za zivota. A, posle svega toga dolazi do jos gore stvari - vracaju se u kucu preminulog, i dalje jedu - ne zaboravite i sede zgledaju se i misle "dobro, odradio sam, pojeo sam, popio - sad bi mogli kuci da pricamo kako je bilo"

Zdravlje i bolest, ljubav i tuga

Sasvim je postalo normalno i nimalo zahvalno kada ste zdravi ili kad vas neko voli. To je podrazumevano i normalno. Obicno. Standardno. A, kad vas zadesi bolest - kukate, pistite, dodje vam da se ubijete... I kad dodju trenuci tuge ista stvar -kako je moguce da se to meni dogodilo, sta sam pa ja uradio. Naucite da postujete dan kada vam nista ne fali i kada se osecate srecno. To nije tek tako i nije obicno - vez uzviseno! Cenite trenutke ljubavi i uzivajte u tome i pruzite - necete se sigurno pokajati ili ostati uskraceni za nesto.

Skola

Uvedose i oni veronauku... Al vam ponudise i opciju - hocete to ili prava gradjana? Gde je tu dodirna tacka? Da nije mozda u sudu? Ah joj, koji je cilj bio uvodjenje toga kada niste naznacili da je obavezno. I, zasto tako cesto? Donesite deci projektor, napravite multimedijalnu prezentaciju svega toga, jer to je novo doba, to ce ih interesovati i ukljuciti u pricu. A, oni koji ne zele da idu na predavanja ili nisu aktivni, oslobodite ih predavanja posle 6 meseci i to je to. Mozda su ljudi ateisti pa ih ne zanima, mozda nisu religiozni... Ima nas svakakvih i ne treba forsirati znanje. Probajte, a kad vidite da se pojedini djaci isticu  - podstaknite ih, vodite ih u manastire u sledecoj turi kad budu posete, nesto... Ucinite, animirajte se!

Ljudi, ja ne verujem u te gluposti tipa crna macka,neke senke,pa se poprskaj slatkom vodom prvi dan u skolu...pfffffffffff...Ali ipak ima nesto u onome sto rade one babe...Pricali su mi stariji ljudi koje je vrlo dobro poznajem(moja rodbina  :) ), sta im se desavalo...nema tu zezanja....Mada sam j a bila svedok za neke stvari.... :?

90% stvari radi cisto verovanje. Kao kad vas boli glava, kupite npr. kafetin i mislite da ce vam pomoci. Ispostavi se da stvarno pomogne, al ponekad i ne. Ljudski mozak je cudna stvar, jer zaista po istrazivanjima 90% stvari "odradi" mozak i verovanje kako ce to pomoci...

Mnogo si tema naceo u jednoj poruci.

Svi obicaji imaju korene. Kao i sve drugo, i oni se menjaju s vremenom. Na koji nacin se menjaju, to zavisi od uslova u drustvu, a na sta su nasi obicaji izasli je odlican pokazatelj sta se desavalo u nasem drustvu. Ipak, mi mozemo samo da budemo posmatraci, jer da bi se stvarno proucila pojava potrebno je dosta truda i strucnosti. Mi sad samo vidimo konacan rezultat, to jest konacan u nasem vremenu.

Ja sam sklon da verujem da su u prastara vremena ljudi imali mnogo blizi kontakt sa svetom (sa prirodom, sa zivotinjama, pa i sa bogom).
Ne mislim samo na to da su bili blizu u glavi, nego i iance, bili su deo svega toga i mnogo vise toga su mogli da osete i da kazem, znali su vise. Uveren sam da je nekada vera u boga bila mnogo istinitija, jer je on tada bio mnogo ocigledniji nego danas.

Mi danas, znamo za mnoga cuda koja su ostvarena u stara vremena za koja naucnici nemaju valjana objasnjenja a religiozni ih pripisuju bogu. Ja bih pre rekao da su u ta vremena ljudi stvarno mogli da cine stvari koje se nama danas cine cudima.

Ono sto mi danas vidimo kao obicaje, listom su samo izvitopereni fragmenti nekadasnjih obicaja, a nekada je sve imalo znacenje. Prvi faktor koji na to utice je vreme, drugi faktoru su dva specificna dogadjaja: pohriscavanje i komunizam.

Stari Sloveni, a medju njima i Srbi su imali veoma jaku religiju, i to cak i prilicno komplikovan sistem verovanja. Danas je on velikim delom izgubljen a upravo to sto je bio komplikovan otezava restauraciju.

Najvazniji sistem verovanja je bio vezan za kult mrtvih. Taj kult naravno, nije imao nikakve mracne konotacije vec naprotiv. Odnos starih Slovena prema bogu je bio jedinstven. Danas su mnogi skloni da slovensku religiju etiketiraju kao idolopoklonstvo i obicno mnogobostvo ali ono to u stvari nije bilo.

Stari Sloveni su verovali da su oni potomci bogova, ali to ne treba gledati u savremenom smislu (znaci ti nije bilo: mi sm potomci bogova dakle mi smo nadljudi, jer izmedju ostalog, Sloveni su verovali da su svi ljudi potomci bogova). Oni su naprosto imali sisteme koji je imao porodicu i poreklo kao osnovu drustva.  Svaka porodica je slavljenjem odredjenog boga, ona je cuvala svoje poreklo, porodicu kao zajednicu, prenosila je na potomstvo i tako nastavljala niz. Bog je tu imao ulogu personifikacije porodicnog korena, predstavljao je imenitelja i zastitnika porodice.

Iz ovog verovanja proizilaze slave koje mi danas imamo kao obicaj. On je naravno iskrivljen, pre svega zbog zuba vremena a onda i zbog uticaja hriscanstva. Znamo da ono nije moglo da iskoreni prareligiju kod slovena ali je uspelo da je iskrivi i da joj nova znacenja ili bar da ucini da izgube ona prava. Sve srpske slave su u stvari staroslovenski obicaji, posveceni staroslovenskim bogovim, koji su imali vrlo jasne uloge u sistemu vrednosti i koji su bili osnov tog drustva. Hriscanstvo im je promenilo imena, unelo elemente svojih obreda u te obicaja, i polako izmenilo znacenja starih obreda.

Nekada je cak i smesno slusati svestenika koji objasnjava neki obicaj na silu, pogotovo kada se na stvarno znacenje svga toga i sto je stvarno objasnjenje sasvim prirodno i logicno u kontekstu drustva u kome je obicaj nastao. Najsmesnije je, u stvari, sto svestenici pokusavaju da kroz hriscanstvo objasne obicaje koji su nastali mnogo pre samog hriscanstva. Znate ono "taj i taj obicaj je nastao zato sto je sveti neki uradnio nesto", a taj obicaj je ko zna koliko puta stariji i od tog svetog nekog.

Sama zderacina je naravno izvitoperen, pomodarski deo obreda koji je nastao u skorije vreme potiskujuci stvarne vrednosti. Verujem da hriscanstvo ne cini nista da takvo izvitoperenje spreci, jer, kao i svaka religija, njoj je osnovni cilj da potre svaku drugu religiju, pa makar i onu koja je odavno mrtva, ali je prisutna kroz obicaje.

Ali, zderacina ima osnov u starim obicajima. Naime, kult mrtvih je, bio jak, prakticno osnova sistema verovanja, a jedan od obreda je bio prinosenje hrane na grob prilikom svakog bitnog dogadjaja. Time se ukazivalo postovanje precima. Naravno, prinosenje hrane je bilo simbolicno, kao sto recimo sada vidite da neko (primeticete da su to redovno stariji ljudi) ostavi na grob kocku secera, cigaru, casicu rakije ili nesto tako slicno. Time se precima ukazuje zahvalnost za to sto se ima, jer su i oni tome doprineli.

Na sta se to danas okrenulo, vidi se. Ja kao glavni razlog vidim necinjenje od strane crkve. Da bi uputili narod zasto se to ne treba raditi, morali bi da mu objasne pravu prirodu obicaja a to ne mogu da urade, jer bi time negirali sopstvenu religiju.

Kada je crkva u pitanju, sve se tu u stvari vrti oko para, moci i uticaja. Nasa crkva je jos i dobra potom pitanju. Neki dan smo to dotakli. Prava religija je u manastirima i medju kaludjerima, a popovi su najobicniji trgovci verom.

Moj savet je - ne dajte im pare. Po kanonima, pop treba da radi svoj posao bez nadoknade jer on to radi iz vere i ljubavi prema Bogu, a ne za pare. Stvar je slobodne volje i mogucnosti da li ce i kolko ce vernik priloziti crkvi. Pop ne sme da odbije da izvede potreban obred osim ako bi to bilo u suprotnosti sa religijom.

Svoju religiju postujte, jer ona je kulturno nasledje koje ne treba zanemarivati. Kada ste u prilici ucinite nesto za nju i to nemorate raditi iz religioznih razloga vec bar kao sopstveni doprinos kulturnom nasledju svog naroda. Ali nemojte placati usluge popova kao da ste na pijaci.

Prirodan tok zivota je radjanje i smrt. Ljudi smrt dozivljavaju kao strasnu stvar. Medjutim, gledajte na to drugacije, ovaj zemaljski zivot je samo oblik zivota. Ima nesto i pre i posle toga. Niko za kugli zemaljskoj ne zna sta, ali svaka logika nalaze da se zivljenje ne zavrsava smrcu.

Zalite za umrlima, kao sto zalite na svakom rastanku od svojih dragih, ali ne smatrajte da su oni otisli zauvek, jer u svoje vreme svi cemo im se mi pridruziti, a tek tada cemo saznati ono sto niko na ovom svetu ne moze da odogovori: sta je zivot i koji je njegov smisao.

A dotad, znajte da ljudi zive bar onoliko, koliko zive dela koja ostaju iza njih.

mislim da je jedini ispravan nacin uvodjenja veronauke u skol eovako kako je to sada uradjeno. To je izborni predmet i svaki roditelj moze da odluci d ali ce njegovo dete da ga prati ili ne.

Mislim da mnogi pogresno razmisljaju o tome da dete o tome treba da odluci. Ono to ne moze, jer ako nesto ne poznaje, ne moze ni donositi odluke u vezi toga. Treba pretpostviti da su roditelji ti koji znaju dovolno da mogu da biraju. Naravno, u nasem drustvu cesto ce se naci i roditelji koji nemaju adekvatno znanje ali sta je tu je.

Crkva svakako moze da organizuje i svoje skole, to joj koliko znam nije zabranjeno.

Inace, kada je ovo na dnevnom redu, intereantno je da su u stara vremena, kada se hriscanstvo tek stvaralo kao religija, postojala neka pravil akoja bi i danas mogla biti zanimljiva akoja su se izgubila vremenom.

Recimo, nije se mogla krstiti osoba koja svojom voljom nije prihvatila religiju, a smatralo se da to mogu samo punoletni. Punoletnost se tada sicala sa 30 godina zivota. Ne zaboravite koliko je godina imao sam Isus kada je krsten.

Danas je to sasvim drugacije. Zbog prevelike konkurencije, crkva je precutno uvel apravilo nasledjivanja religije pa sada imamo uzasavajucu situaciju da krstavaju bebe stare nekoliko dana. To je blago receno, huljenje na religiju jer ide potpuno protiv osnovne postvke: da svako, samostalno i svesno treba da prihvati religiju.

Stoji, da deca, po pravilu, prihvataju religiju kojoj pripadaju po rodjenju ali to i dalje ne znaci da ih treba krstavati kada nisu svesna ni sebe, ni prostora oko sebe, a kamoli takvih stvari kao sto je religija.

Najznacajniji dokaz necije vere je upravo zelja za krstenjem. Zasto to uskracivati deci time sto ih krstavamo svojevoljno i prakticno na silu.