Oreska - Užice

Danas dobijem pismo od druga iz Evrope,koji je pod prinudom odlucio da zivi u Nemackoj.Ratna zbivanja su ga naterala da promeni mesto boravka.Dopisujem se sa mnogima koji su morali da pobegnu od ratnih bubnjeva i svoje utociste pronadju daleko od rodnog kraja.Da ne bih stekao pogresnu sliku o njima koji su napolju,dopisujem se sa par njih koji su otisli pre rata tj.klasicni gasterbajteri,otisli ljudi da zarade koju kintu i ostali tamo.,upravo sam primetio ogromnu razliku izmedju onih koji su otisli"trbuhom za kruhom"i ovih koji su tamo stigli da bi glavu spasili.I jedni i drugi tamo rade i zaradjuju,ali ovi koji su stigli kao izbeglice su mnogo preduzimljiviji i iskreniji.Nemaju potrebu nikoga da lazu,nasuprot ovim prvim koji jos uvek imaju potrebu da grade kule u rodnom kraju,lazu da lepo zive i da njih nikakve krize ne dodiruju.Dragi moji zemljaci ako ovo procitate odgovorite mi sta se to dogadja?Zasto ovi koji su pobegli dobrovoljno odlaze u shkole da bi se dopunski obrazovali,a ovi prvi jos uvek zive u nekim sedamdesetim godinama.

Oni su otisli ispod sijalica a mi ispod sveca.Kome je sta ostalo u secanju dan ili noc.Ovi prvi ce se vratiti secaju se svetlosti ovi drugi u mrak se ne vracaju
ma koliko sveca gorelo...  :(  :cry:  :(

Uzrok odlaska im je potpuno razlicit, samim tim i posledica njihovog tamosnjeg zivota... Kao sto rekoh uzrok=posledica... Duh koji nosis u sebi se ne menja bez obzira na kom si delu planete i zasto si uopste dospeo tamo.........    :?

Ниси у правууууу ......
Наши људи, што живе годинама у Дијаспори, рећи ће исто што и ја. Лажу те, лажу. Права истина је на другој страни. Па са те основе анализирања, треба извлачити закључке.
Људи што су пошли 'трбухом за крухом', знали су шта их очекује у непознатој средину у коју су се отиснули.
Нпр:
1.Непознавање језика,
2. Дискриминација,
3. Имали су неке или никакве квалификације (што се у многим случајевима нису ни признаве, (п. р. случај Англосаксонсхих земаља),
4.Носталгија,

У таквим условима опстанка, једино их је спашавала истрајност духа. Инат. Колико да докажу својим 'домаћинима', толико још више себи, да могу од ничега постићи да имају нешто. И успели су у многим случајевима.
Али и поред свих тих невоља са којима су се свакодневно суочавали, успели су да сачувају свој језик (у великом обиму). Да школују своју децу. Изграде своје клубове, цркве. Отворе школе. Покрену бизнисе,
Нова генерација (90-тих година) или како је популарно зову у Дијаспори 'кокошари', отиснули су се у иностранство само из једног разлога. Лаган живот. Мали проценат (10-20%) од њих је се дао у дошколовавање. Остали ... А и зашто би. Још пре поласка из пропале Југе, за коју нису марили у родном крају, окитили су се 'дипломама', купљеним на бувљацима. Кад, по доласку у земљу снова, нигде нису стигли са својом идејом, поред 'социјале' дали су се у уноснији посао. Дрога, коцка, проституција, прање новца, итд. итд.
 У почетку, генерациоја, пристигла пре њих, све им је понудила на тањиру. Али је истовремено од њих и захтевала одрицања. Кад обострана жеља није нигде стигла, настала су два табора. У једном јато пчела радилица, у другом јато трутова.
Данас, можда трутови, са џеповима пуних пара, 'шврљају' својим родним крајем. Али сутра ....
Они, који су како и ти сам рече, из њихове генерације, решили да буду неко у животу, они се не понашају тако. Без и мало хвалисања, свакомеће, ко их упита, рећи какав им је живот у Дијаспори.
У иностранству се не иде у град после посла (као што је обичај у Ужицу) да би се човек видео са људима. У дијаспори, од понедељка до суботе, друга те брига мучи. Кад дођеш са посла, немој случајно да седнеш. Да одахнеш душом. Да се одмориш. Рађе се прво истуширај. Иначе ћеш заспати од умора. Послодавца код кога зарађујеш насушни хлеб, по твом повратку на посао, сутрадан, не интересује ко си, од куда си. Још мање га интересује твоје 'филозофско' знање, ако му ти твојим радним учинком не доносиш профит.
Али што вам све то говорим, кад и ви сами, поред вашег министра финансије, господина Динкића, свако јутро гледате нову зору 'капиталистичког' дана што вам стиже у 'радне навике'.

Ovo je prilicno ostar stav !?Ali dobro, svako ima pravo na svoje misljenje.Veliki broj skolovanih Srba je napustio Srbiju u periodu 1990-2004(recimo), zato sto nije mogao da npr.zadovolji elementarne zivotne potrebe u skladu sa ulaganjem koje su ostvarili(godine provedene u skoli, sa nadom da ce se to jednog dana isplatiti)Dvoje ljudi sa pristojnim platama mogu za 10-12 god. da kupe stan u zapadnoj Evropi, dok je to u Srbiji trenutno neizvodljivo.Dosao sam u smesnu situaciju da sa ovim tekstom objasnjavam stvari koje zna svako!  "Izmisljanje tople vode"