Oreska - Užice

http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/RG06090601.shtml

Kako Užičani na svim meridijanima žale za zavičajem preko - Interneta

Rasuti po svetu tuguju za "komplet lepinjom"

Od Toronta i Ontarija do Sidneja, Abu Dabija i Sočija, od Hamburga do Rta dobre nade, od Japana do Floride, nova generacija Užičana pečalbara, najčešće mladih, školovanih, pametnih ljudi koji su Srbiju napustili tokom ratnih devedesetih, na Internetu pričaju o zavičaju, tuguju za Zlatiborom i Tarom

UŽICE - Rasuti svuda po belom svetu, od Toronta i Ontarija do Sidneja, Abu Dabija i Sočija, od Hamburga do Rta dobre nade, od Japana do Floride, nova generacija Užičana pečalbara, najčešće mladih, školovanih, pametnih ljudi koji su Srbiju napustili tokom ratnih devedesetih, na Internetu sada pričaju o zavičaju, tuguju za lepim danima koje su u Srbiji, na Zlatiboru i Tari ostavili, za prijateljima i drugarima i veoma često za - komplet lepinjama.

Veljko, mašinski tehničar i konobar po zanimanju, rođen u Sevojnu, sa Malte sada preko Interneta vapi:
- Hoću komplet lepinju!

Dragan, diplomirani inženjer, rođeni Užičanin, od 1989. stanovnik Sidneja, zemljacima je preko sajta "uzice. net" o sebi kratko napisao ono što je i najvažnije: "Mnogo volim komplet lepinju koja je inače najbolja kod Šuljage..."

- Ovim putem želeo bih da stupim u kontakt sa ljudima koji nešto znaju o familiji Antonijević iz sela Tripkova, gde mi je otac rođen - piše Petar iz Holandije.

Sa drugog kraja sveta, iz Sočija, iz Rusije, na istom sajtu, Dejan autoprevoznik, Užičanin takođe, poslao je zemljacima poruku: "Narode, pošaljite komplet lepinju i staru domaću..."

- Majka mi je iz Gostilja, a otac iz Deviča, pa ja zahvaljujući i njima i našoj rodbini nosim najlepše uspomene iz užičkog kraja - piše Svetislav iz Arizone.
- Hoću komplet lepinju! Cole jednu življu sa dosta pretopa i jogurt - vapi Vinko iz Amsterdama.

Petronije iz Užica našao na Internetu sve vapaje iz dalekih krajeva, pa poslao ponudu:
"Šaljem povoljno komplet lepinje na vašu kućnu adresu. Za područje Amerike i Australije, ne šaljem jogurt".

Razni sajtovi, među njima i uzice.net, godinama već mesto su susreta Užičana koji su sreću potražili širom planete. Na sajtovima zemljaci se sada "sretnu", ispričaju, elektronski povere jedni drugima. Sećaju se Užica, Zlatibora, Čejtine, rodnih sela, rakije prepečenice, pršute, novembarskih svinjokolja...

Radojko, rođen u Milićevom Selu, diplomirani ekonomista, iz zavičaja u daleki Brizbejn otišao je 1995. godine. Ostavljajući na užičkom sajtu svoju adresu, kratko je, pun sete za zavičajem dopisao:
"Ni u dalekom svetu nisam zaboravio na vas dragi Ercovi. Slušam zvuke trube, a uspomene naviru. Gde god da sam, ponosim se kad kažem da sam Era i Užičanin..."

Užičanka LJiljana, koja se u potrazi za boljim životom 1993. godine uputila ka Sjedinjenim Američkim Državama, sada otuda piše zemljacima: " Nedostaje mi Užice, nedostaju mi prijatelji sa kojim sam odrasla..."
LJiljanin zemljak Zoran kratko kaže - sve što je lepo ostalo je u Užicu, a Dragan koji je nekada rastao u užičkom selu Volujac, a onda prešao u Čikago da tamo vozi kamione, vezu sa zavičajem potražio je preko elektronske pošte, a tražeći prijatelje po zavičaju piše: "Ma, ko te Užice ne bi voleo..."

Hiljadama milja daleko od zavičaja, zauzeti svakodnevnim poslovima, Užičani retko u ovim porukama pominju politiku, male plate, život bez budućnosti u svojoj staroj domovini zbog koga su i otišli. Iz daleka, zavičaj sada gledaju drugačije.

Darko, sada Kanađanin, muzičar po zanimanju, otuda poručuje: "Volim Užičanke i domaću prepečenicu..."

Nebojša iz Arilja, sada stanovnik Švajcarske, ugostitelj, još je direktniji: "Volim sir i rakiju prepečenicu..."

I Boban iz Eberšbaha kratko preko Interneta pita: "Ima li neko rakije ovde?!"

Zoran Šaponjić

Shto se ne vrate?! Jadni oni, fali im lepinja... Evo, dusha me zabole...  :evil:

Tvoj komentar govori vise o tebi nego o njima... :roll:

:oops:  :oops:  :oops:

Znash kako... Znam isuvishe njih koji su otishli preko okeana i svaki dan kukaju kako im nedostaje zavichaj, ali nikom i slovima nikom od njih ne pada na pamet da se vrati ovde, sem na odmor... I onda dodju na par meseci i prosipaju mi prichu kako je ovde sve loshe, kako "tamo kod njih" funkcionishe ovo i ono... Pa, da je funkcionisalo ovde, verovatno ne bi ni otishli, zar ne? Josh nalaze za shodno da pametuju onima koji su ostali kako bi trebalo da zhivimo... Kao da mi ne znamo...
Jednoj prijateljici je bliska rodjaka, koja je u inostranstvu vec nekih 15 ili vishe godina rekla da je "strani placenik" zato shto radi za neku nevladinu organizaciju... EJ! Odakle pravo? Pa, gde ti zaradjujesh "hleb svoj nasushni" i od kojih para shkolujesh decu u najboljim shkolama?! I svi su oni veci Srbi od ovih ovde... "Za kralja i otadzbinu"! Pitam se kako!
Da, moj komentar govori da bih se rado menjala sa svakim od njih. Ali, nemojte mi zapevati kako vam je teshko u tudjini. Ako mislite da ce vam biti lakshe u zavichaju, pa, zashto se ne vratite?
Chinjenica je da svako zhali za onim shto nema, ali, valjda smo dovoljno zapljunuti shto smo ostali, bez mogucnosti da se mrdnemo dalje... Nemojte nam stajati na muku.

Velika,ne znam ko ti to staje na muku, ali odakle ti tolika mrznja prema nekom, ko bi zeleo da promeni svoj grad da bi ziveo bolje (Kao da ti ne znas]sta je tu lose?
Nisu svi otisli preko okeana nego i do Beograda  "LJiljanin zemljak Zoran kratko kaže - sve što je lepo ostalo je u Užicu"  ako poznajes gore navedena imena?
 Mislim da nema Uzicanina koji se ne bi vratio!
Vraticemo se samo, ne seci nam korenje,pokusajmo da pomognemo jedan drugome suvise nas je malo da bi se razlikovali ko je veci Srbin...

Dragan, diplomirani inženjer, rođeni Užičanin, od 1989. stanovnik Sidneja, zemljacima je preko sajta "uzice. net" o sebi kratko napisao ono što je i najvažnije: "Mnogo volim komplet lepinju koja je inače najbolja kod Šuljage

ehh ujkooo ujkooo.... :roll:  :D  znala samj da je krmence al nisam znala da je ovoliko hihiihihhi :D

Ne, to nije mrzhnja, samo mi je muka od tih pricha! Svaki bi se Uzhichanin vratio samo u prichi, a skoro svaki od njih ima uslove da se vrati, a to ne radi... Govori li to neshto? I ne pokushavam da sechem bilo chije korenje, samo komentarishem moja iskustva sa svima koji su na strani...
Mozhda bi nam bilo i bolje da toliki broj obrazovanih i sposobnih nije otishao. Ne krivim ih shto su otishli, i ja bih, da sam ikako mogla da stvorim uslove, ali nemojte se samosazhaljevati shto niste ovde, vratite se, pa cete se uskoro samosazhaljevati shto ste se vratili... Znaju oni to dobro, zato se i ne vracaju...
Iskreno, drago mi je zbog mnogih mojih prijatelja shto su otishli i stvorili sebi normalne uslove za zhivot. Ponekad mi bude krivo, ali to su samo moji sebichni razlozi, shto mi zatreba neko od njih, a nije tu... Inache ih podrzhavam 100% shto su otishli, neki i na drugi kraj sveta... Ali, medju svima njima ima i onih svesnih, onih koji nikad ne kukaju za svojim gradom, jer znaju kako bi zhiveli da su ovde - i dalje kod mame i tate, jurili posao od nemila do nedraga, ne bi bilo novca za pelene, za putovanje... Rade oni i po 12 sati dnevno, ali su svesni da im je kvalitet zhivota na mnogo vecem nivou nego shto bi ovde ikad mogli da ga ostvare...

Ovaj Zoran sto je sastavio clanak za glas javnosti, po meni nije realno sagledao stvari... zadnji post od velike treba da se uglavi u ceo tekst da se  izblansira malo... los novinar nacisto, kako ima jednosmeran pogled tako?

Pozdrav iz Californije,
naravno da su lepinje najbolje.
Pisite mi
Tadija Lazic
erabritva20(at)yahoo.com

Tadija Lazic
iz Uzica sada u Californiji!
erabritva(at)yahoo.com

Velika, ko tebe sprecava da ides negde ako ti se ide. Retko kome padne sa neba avionska karta, pare za stan itd. sto je potrebno da se negde otputuje. Radis, skupis parice i ... Ne budi tako cinicna. Za to stvaranje normalnih uslova za zivot treba da se dobro covek naradi. Nista ne pada sa neba. Nigde na ovoj planeti. Samo rad i trud. Naravno i sreca. Ja sam licno pokusavala da se zaposlim u Uzicu nakon magistriranja al su me ladno oladili na konkursu. Falila mi je diploma zaboga, imala sam samo potvrdu jer se diplome izdaju 2 puta godisnje. Magistrirala u februaru, konkurs bio u martu, diplomu mi dali u aprilu. U avgustu sam vec otisla da nastavim dalje napolju. Kad zavrsim i ovo, opet idem u potragu posla. Boze moj, to je zivot. I nemamo svi novac za pelene i putovanje. Al zato imamo ambiciju da nam bude bolje. I niko nije robot. Svi ljudi imaju emocije, sta ti to smeta?   :seljak-mase: Ljudima nedostaju i ljudi kojih vise nema, a vracanje u vremenu i prostoru jos uvek postoji samo na televiziji. Ako ti je muka od njih, zaobidji ih i ne slusaj, bice ti lakse. Samo se ne prepustaj sudbini i ne misli da je sve reseno unapred bez ikakvog tvog uticaja. Pici bre napred i kuliraj.

Ма и мени у недостаје та лепиња кеву јој.Покушавају да је направе неки овде али није то то.Него људи ради ли још увек тај Шуљага.

Ради, али је мало постао безобразан. Лепиње су толико тврде, задњи пут сам баш добро исекао непца са лепињом. Приметио сам и да сада лепиње стоје готове на столу, само те пита "колико ћеш претопа" и онда ти у већ припремљену лепињу наспе претоп. Раније су пред тобом секли лепињу и у њој мутили кајмак и јаја, па је одна пекли по жељи. Ово сада је ужасно....

Zanimljivo... Radish, skupish parice i... platish sve dazhbine i rachune svojom platom koja je 25000... I shta onda ??

Radi Suljafa, ali se, kao sto rece Ugljesa, prilicno opustio  >:(
Lepinje izelcu kao na traci.
A sto se kompletaje u Bg-u tice, najbolja ispadne kada je sam napravis, samo nabavis pretop iz Ue, dodas jaje i kajmak i .....njam, njam.
Bas bih sada smazala jednu  :(.

I onda cekas da prodje mesec :P
Ja moju platu potrosim za 3 dana a primam vise nego DJ ..Smesno mi kad me nazove sestra iz inostranstva i pocne da se zali na krizu ,a ja je pitam da li treba da joj posaljem koji dinar da prebrodi teske trenutke  :) .Ostane bez teksta istog momenta..Izgleda da je svakome svoja muka najveca,i da ljudi vse manje imaju sluha za tudje zivote i probleme.
Lepinju u Bgu ne kupujem..Jednom sam kupila nesto sto je licilo na kajganu u lepinji .Kada mi padne na pamet komplet lepinja ja napravim sama,ali nije kao ona prava :(
Hocu lepinju!!!!!!!

Ај сад да ми детаљно објасниите како до шуљаге рецимо од паркинга код хотела златбор.


Унапред хвала.

Stanes na onu ulicu sto prolazi izmedju hotela i parkinga i okrenes se prema hotelu. Onda krenes desno tom ulicom do prve raskrsnice, pa skrenes levo, pa predjes ulicu i i tu negde je Suljaga.

Ili pitas nekoga ko je u prolazu i oni ti pokazu  ;D

Питаћу тебе да ме одведеш.Некако ће ми бити дража та лепиња.  :seljak_kolo:

Пеђа хвала ал да се нељутиш да јебе оца ако сам разуемо мада знам одприлике где је. :slap:

Relativno...
Nemaština ovde, opšte nezadovljstvo naroda ima za posledicu neku vrstu ''netrpeljivosti'' prema ljudima iz dijaspore. Sa druge strane, ljudi iz dijaspore kada dođu ovde na odmor ''prosipaju vodu'' kako treba da bude, šta je sve loše (kao da mi to sami ne znamo) i naravno retko ko se vraća. Moje komšije iz Kanade (koji su već deset godina tamo) su prošle godine bili na odmoru i iskreno, dosadili su mi sa komentarima tipa: ''U Kanadi je ovako...'', pa onda ''E, vidiš, u Kanadi nikada ne bi to moglo tako...'', a kao da mene zanima sve to. Živim ovde i rešavam životne probleme kao i svaki drugi građanin. Ja sam, na moju sreću, imao prilike da vidim i taj ''svet tamo'' i ni po čemu mu ne zavidim. Nostalgiju razumem jer sam je i sam za tih nekoliko meseci osetio i to kao neko ko zna da se vraća kući, pa razumem kako se osećaju oni koji žive stalno preko. Ali, nikako mi ne ulazi u glavu da pojedinci (da napomenem i čast izuzecima) tamo rade najgore moguće poslove, a ovde ''prodaju maglu'' kao da su svi zaposleni na Vol Stritu ili Bundes banci...što me odistinski nervira.

I na kraju da citiram moju komšinicu koja živi u jednoj evrospkoj zemlji i koja češće dolazi i koja kaže... ''Ja nikada ne mogu zaboraviti nemaštinu iz koje sam izašla, da bih sada nekom drugom solila pamet...'' Takve ljude iz dijaspore poštujem...

Jadni mi, kuku lele. Trpi i cuti. Pa majku mu zarku sta da vam kazem kad ce te na svaki argument opet neko pih sta ti znas. Tja. Moja muka je najrcnja.  Manje cinizma, vise optimizma! :srb-cheesy:

I nikada se mi necemo razumeti!!! Mi iz dijaspore i vi iz domovine....


Istinita prepiska izmedju dva brata (nisu rodjena braca)Z Prvi je poslednjih 10 godina proveo u Svajcarskoj, dok drugi nije nikada otisao iz Beograda. Obavezno procitati dva puta, pa nakon toga jos jednom. (Svaka slicnost je slucajna. Imena su izostavljena iz pisama)


Iz Svajcarske za Jugoslaviju...

Cao, Brate moj, da ti znas kako meni nedostaju neke stvari kao smoki, bipovo pivo, kisela voda Knjaz Milos ili 3 srca, jogurt, burek, pogacice, kiflice, i sve ostalo sto bi na mrtvacku glavu pojeo ili polizao. dupe bi dao za sve to, ali sve to 10 godina nisam okusio pa vala mislim da cu sledeci put kad budem imao priliku rasturiti stomak, a pre toga cu gladovati da bi mogao da nabacim jedno 20 Kg. Sta da ti kazem burazeru moj,bolujem kao i svake godine za Jugom, patim pa ludujem. Ali jos jednom ti kazem i ponavljam: "Ja koji zivim sa druge strane kunem se da ne bi nikad napustio Jugu da zivim dole". Znam kazaces mi da ne znam kako je to kad ne zivim u Beogradu ali ne znas ni ti kako je vani. U svakom slucaju Juga je samo jedna, i to nigde neces naci.
Evo ti nasta lici jedan moj dan, ovde:

Dizem se oko 7, 7 i 30 kidam od kuce, 8 na posao do 12 i 30 pa na rucak (ako imam vremena za to) pa ponovo od 1 i 30
do 6, pola sedam (ako nije i kasnije, ali recimo pola sedam), 7 kuci, okupaj sina dok zena postavlja sto za
veceru, pola 8 za stolom, pola devet sin u krevet pa onda cerki menjam pelene dok joj zena pravi jelo, pa joj dam da jede pa kad zavrsi to je oko 9i15. Ovde filmovi ili utakmice pocinju u 8i30 tako da nista nisam uradio, jos dok se istusiram i sednem par minuta da se ispricam sa zenom to je 10 sati. Dobro znam, mozes mi reci sto ja dajem cerki da jede, ili sto joj menjam pelene, ili sto zena ne kupa sina, pa samo zato sto dok ga kupam malo se poigram sa njim u kupatilo i to mi je prilika da provedem koji minut sa njim. A sto se tice cerke ako joj ne dam da jede ili ne menjam pelene, onda je uopste ne vidim. Radi od jutra do mraka, pa idi kuci kad mozes, ako mozes. Dobro, istina, da imam dobro mesto i da mi se posao dopada, ali s tim bolje jer u svakom slucaju takav ti je ritam ovde. Ode sve u q...,najavili su poskupljenje osiguranja za nas (za bolest) za 10%, to je sedma godina uzastopce, dosta vise. Svi
kukaju, nema para nigde, ode sve u q... a trose 13 miliona dnevno za vojsku, zemlja koja nikad nije htela da ratuje. Zeneva placa 1,5 miliona SFR dnevno kamate na kredite jer je u govnima, pa sad ti vidi. Nije samo nasa Juga otisla u q... !!!!!
Smucilo mi se da se tako zivim, zena mi je sad prestala da radi zato sto sin pocinje prvi razred 30-og
avgusta. Skola pocinje od 8 i 45 do11 i 30 prve dve godine pa posle isto i popodne od 1 i 45 do 4. Sad ako ona (ili ja) radimo, kako mozes odraditi onih 8 sati dnevnog rada ako moras tako da se jeb.... sa decom? NEMOGUCE! Onda prestajes da radis, ili placas15% obe bruto plate da bi platio da ti cuvaju decu dok radis i to naravno ne mozes skinuti sa poreza koji je oko 2 bruto plate. Evo ti normalna situacija jedne neozenjene osobe:
-Plata prosecna oko 3'400 SFR bruto (3'000 neto)
-Godisnji porez oko 8'000 (800 mesecno) (imamo tri poreza)
-Stan (soba, kuhinja, kupatilo, voda, struja (bez telefona) oko 1'000 SFR
-Osiguranje za bolest (minimalno 250 SFR mesecno)
-Mesecna karta za prevoz 70 SFR
-Da jedes u podne (najmanje oko 20 SFR/dnevno - Pizza i pice)
20SFR x 20 dana = 400 SFR
Pa sad ti vidi sta ti ostaje, cigareta 4,50 - Litar benzina 1,30 - bioskop 16 - restoran dvoje oko 100 -
novina 1,70 - koka kola 4 - hleb 2,50 - litar vode 1,50 - mleko 1,80 - i naravno meso, kako koje izmedju
20SFR/kg za mleveno meso do 100SFR/Kg za kvalitetnije meso. Jos tu nisam dodao telefon, osiguranje za kola ako ih imas i odrzavanje i tablice, ako se bavis sportom (teretana je 1'000SFR/godisnje) tenis 14SFR/sat ........ i mogao bi da nastavim daleko duze. Normalna osoba bez ludila tesko izlazi na kraj, pa onda ziveli krediti i kreditne karte. Eto ti normalan zivot kod nas na zapadu, vidis nije sve lepo. Dobro ne treba kukati, treba se snaci ali sto se ipak toga tice, covek sa lakse snalazi kod nas. Dobro, mislim da se se dosta ispricao za veceras, pa samo se javi pa da kukamo i jedan i drugi zajedno. Pozdravi sve i do sledeceg puta ! (nemoj vise da me ostavis mesec i po dana bez novosti, nije fer).

Iz Jugoslavije za Svajcarsku...

E moj burazere.
Vidim napisao si mi dugacko pismo, ja cu gledati da napisem najduze sto sam ti dosad napisao. Kao prvo, posto si rekao da se javim pa da kukamo zajedno, gledaj da se ne nerviras kad ovo budes procitao. Ja sve sto ti budem pisao pisacu najotvorenije, pa kako god da ti to shvatis, ako se uvredis, sta da ti radim - reci da sam ja kriv, pa idemo dalje.
Mogu ja da shvatim da ti meni napises poruku punu harizmaticne tuge sto zivot nije lepsi nego sto jeste, ali ne mogu da shvatim da ti meni kazes kako je Juga samo jedna i da to nigde necu naci. Pa ja ovde zivim. Vec 22 godine. Ona Jugoslavija koju ti pamtis otisla je u pi... lepu materinu. Zajedno sa smokijem, pivom i pogacicama. Sve u pi... lepu materinu. Moram da ti priznam jednu stvar, pre neki dan bila baba ovde i sad je otisla za Nemacku na dve nedelje da pokupi penziju - imao sam ja i sa njom jednu kracu diskusiju po pitanju toga kako je ovde "a kako je tamo" i nismo se bas proslavili. A jeste me baba isprovocirala, ume ona to, prvo - zasto sam ja bio na mitingu za promene u Beogradu (ko mi je dozvolio!) i mic po mic, dva mica, ja se iznerviram, jer baba ti je bre onaj standardni penzioner koji se ne zali, koji je optimista, ne ide na glasanje ali zato gleda rezimske vesti i sve im veruje (majku im je... da im je...). Njoj je sve potaman. Jel ti sve potaman? Onda sedi kuci i pusti mene da se akam po ulicama, pa kad dobijem batine onda veruj njima na televiziji da su me tukli zato sto ja rusim drzavu. Ode diskusija predaleko, ona kaze kako svi duvaju u istu tikvu, a meni preporucuje "ruke iz dupeta" i da pocnem nesto da radim. Tu ja popiz... pa je pitam, jesi ti ona ista moja baba koja je kao mlada SKOJ-evka lepila komunisticke plakate po Beogradu za vreme okupacije? Jesi ti ona ista baba sto je posle otisla u Nemacku da radi 30 godina zato sto je taj sistem koji su ovde uspostavili BIO TAKO JEB... DOBAR? Pitam je, jel ti imas srca meni da pricas kako je tamo lose, a ovde dobro, kad te tamo Nemacka odranila i dala ti penziju od koje danas dve porodice izdrzavas? Ona mi pominje tetku u Austriji. Jel tetki tako lose u Austriji? Uskace moj otac pa kaze kako tetka mora da radi od jutra do mraka. Jeste, kazem ja, ali tetka je otisla sa muzem i cerkom u Palma De Majorku na letovanje, a ti si Palma De Majorku gledo samo na televiziji - ti nemas pare da odes na Adu Ciganliju jer ceo dan radis za tri litre benzina.
Reci cu ja tebi nesto burazere, a ti se duri kolko god hoces. Slabo si ti tesan tamo na zapadu. Mnogo si
burazere omeksao.. Sta te sad dovatilo pa da mi kukas, ne znam - malo ti je frka sad zbog dece, to je valjda normalno - pre neki dan bilo jedno, sad odjednom dva - dok se organizujes trebace ti vremena. A sto ne bi zamislio tu tvoju decu i zenu - ovde? Sto mene ne bi zamislio da se ovde ozenim i ovde pravim decu? Sto me ne bi zamislio da ih ovde odgajam, da ih ucim da skijaju, vodim u luna park, na utakmice, na kolace..? Oces ja da ti kazem? Zato sto je to nezamislivo. Ovde se malo radi al' se zato nista ne zaradi. Sve sto zaradis, das drzavi. Drzava ti otme 85% i da ti 15% kao platu. Onda ti od tih 15% uzme 10% kao dazbine, a 5% da imas da zivis. Ako ti ne valja pa se bunis, dobijes otkaz. Ako se bunis sefu iza ledja, dobijes otkaz i kaznu. Ako mislis da ne valja pa posle otkaza pocnes da bijes, dobijes ti batine. Ako posle batina pretis, ides u zatvor. Ako odes u zatvor, karaju te u dupe hteo ti to ili ne i sa i bez smokija. Jesi izbegavo vojni poziv, jesi. Ako te uhvate ides na vojni sud i dobijes 5 do 20 godina robije. Ako te ne uhvate bezis u Crnu Goru da se tamo sakrijes. Ako ti tamo crnogorci je.. mater pa pozelis da ides van zemlje, uhapse te na granici. Ako nisi ni bio tu da primis poziv, nego zivis u inostranstvu 10 godina, svejedno te uhapse pa te drze 4 dana u zatvoru i uzmu ti 500 maraka kao vaspitnu meru, pod uslovom da se vratis odakle si doso. Jesi bio u ratu, bio si. Za svaki dan u ratu treba da dobijes pare zato sto si mobilisan. Drzava ne da pare nego kaze, pola sad, a pola u sest mesecnih rata. Ratnik kaze "pa nisam ja ratovo pola sad a pola u sest rata" I pocne da strajkuje gladju na trgu. Drzavu boli ku... i covek ode u bolnicu. Jesi profesor u skoli, jesi. Za svoje angazovanje oko vaspitanja i ucenja dece dobijes oko 1500 dinara sto je nesto manje od 80 americkih dolara. Ako ti zena ne da onu stvar ili ako se muzu vise ne dize, onda se izdires frustriran na decu pa ti deca je.. kevu na casovima. Posle odes kuci i opet vidis decu i jednog dana dobijes nervni slom zbog dece. Jesi zdravstveni radnik, jesi.Svaki dan dolazi ti copor penzionera koji ceka za rendgen pred zubnom ambulantom. Nemaju knjizice ili su izbeglice iz Hrvatske i Bosne, kukaju na sav glas, a kad im kazes da im nije nista skacu i teraju te u piz.. materinu. Dobijes platu oko 1500 dinara a ne mozes da strajkujes jer ti drzava je.. mater na televiziji kako
neces da lecis ljude i preti otkazom. Kad dodjes kuci da prilegnes zove te pola familije jer imaju
zdravstvenih problema. Jesi privatnik, jesi. Svaki dan idi organizuj da neko ne zabusava na poslu, ionako ih malo placas. Po podne idi u SDK i plati takse drzavi. Kad to zavrsis idi pokupi pazar i idi kuci. Nema rucka, zena ti otisla kod komsinice. Doneo si pare i podmirio racune. Ono sto ti je ostalo bacis na sto i razmisljas da l' da ugasis firmu ili da se bacis u Savu. Jesi svercer, jesi. Ako si uspeo da odes u visokorazvijene susedne zemlje Madjarsku i Rumuniju da prosvercujes cigare, pa te uhvate na granici, mozes da biras ili u zatvor ili pola drzavi. Ako odaberes pola drzavi pa stignes do Beograda da prodas, mozes da biras da l' da das pola reketasima ili da se sam prijavis drzavi. Ako das pola reketasima molis Boga da ne dodje murija da ti otme i ono sto ti je ostalo. Jesi danguba, jesi. Ako ti se ne svidja sistem pa na ulici ides da mitingujes, ti onda rusis drzavu i ustavni poredak, ti si NATO placenik i americki spijun, Gelbardov poslusnik, izdajnik i sramota srpskog naroda.
A evo sta smo mi.
Moja majka radi za 1700 dinara mesecno, 8 sati dnevno. 2 sata dnevno putuje na posao i sa posla. Moj otac invalid radi 4 sata za jedno 2000 dinara. Moja sestra studira vec sest godina i prodaje narukvice i ogrlice koje sama pravi na ulici za 10 dinara komad. Ja ne radim nista, sedim i vatam zjale. Mi zivimo od 200 dolara mesecno. To je 4000 dinara. Racunaj da na struju, komunalije i telefon ode 1000 dinara. Posto nosimo stare stvari, nove retko kupujemo, pa tu nek ide 200 dinara. Novine kupujemo samo petkom zbog TV programa, to je 32 dinara. Hleb kupujemo svaki dan, to je 140 dinara. Na pijacu da odemo par puta, to je bar 300 dinara. U supermarket ako cemo dvaput mesecno, to je 1000 dinara. Prasak za ves, higijena, tu nek ode 300 dinara. Drzava daje 20 litara benzina mesecno na bonove sto je 160 dinara. Na divljaka na ulici benzin kosta litar 19 dinara. Kola se kvare bar jednom mesecno, tu ide bar 500 dinara. Saberi sad sve ovo pa mi reci koliko nam ostaje da kupimo sladoled od 50 dinara, pivo od 5 dinara, sok od 20 dinara i cokoladu od 15 dinara. Restoran znamo kako izgleda spolja. Pizza iz pizzerije znamo kako izgleda na televiziji. Za letovanje smo culi i rado ga se secamo. Muzicki stub nemamo. CD smo kupili za kompjuter prosle godine. Televiziju ne placamo jer tu drzava uzima taksu na brojilo za struju. Plocice u kupatilu kad popucaju, menjamo sami. Pukne bojler letos, cev menjamo sami. Parket sto je popucao ni ne menjamo. Zidovi sto su popucali pokrivamo slikama. Da vidis kako u dnevnoj sobi slike stoje u GE. Od vrednijih stvari u kuci imamo televizor, video i kompjuter 486. Kad nemamo struje osecamo se bezvrednim. Sad ja tebe da pitam - mozes li ti da zamislis svoju porodicu da ovako zivi za
10 godina? Ne mozes? E nismo ni mi mogli da zamislimo pre deset godina. Svi vi koji zivite u inostranstvu, a rado se secate nas koji smo ovde ostali za vama, mozete samo da nam pricate kako vam je tesko i kako biste se DA MOZETE, sutra vratili. Mislim na sve, ne samo na nasu familiju u inostranstvu. A zasto je to tako? Zato sto je lepo ostaviti stvari tu gde jesu. I ljude tu gde jesu. Lepo je jednog dana vratiti se sede kose i punog budjelara i videti kako su deca porasla i kako je sve na svom mestu, kako smo mi i dalje kompletni i na okupu i kako i dalje zivimo onako kako zivimo. Vas je.. nostalgija. Kapiram. Zato biste MNOGO voleli kad biste se jednog dana vratili ovde i videli da NISTA niste propustili - kao da nijedan sekund nije prosao otkako ste otisli. I dalje vozimo usrana kola, i dalje gledamo onaj isti stari televizor, i dalje imamo bubasvabe, i dalje se svadjamo sa onim istim komsijom s kojim smo se i pre 20 godina svadjali, i dalje se isto psujemo i isto jedni drugima uvaljujemo koske. Samo, nije nostalgija jedino sto vas muci. Vas grize i savest. Mi smo ovde, vi ste tamo. Nama je tako kako nam je, a vama - vi najbolje znate. Zato vam najjeftinije izadje da nam kazete kako vi tamo crkavate, kako nije to tako dobro kao sto ljudi misle, kako je zaje..... Na taj nacin skidate sebi odgovornost da nam saljete pare. A i griza savesti popusta. Reci cu ti da su price tvog tipa, kako bi dupe dao za Jugu, sjajne za nekog Jugovica-patriotu koji nema po' mozga u glavi i kome je zivotna deviza "Cuti, dobro je". Na zalost, ja niti sam patriota niti smatram da sam toliko priglup, a da savijam grbacu nemam nameru. Nemam dlake na jeziku pa cu da ti kazem da na ovo tvoje kukanje ne mogu da se primim kao persona - mogu da se primim kao tvoj burazer, i bilo mi je i smesno i simpaticno, ali da to sve svarim i progutam kao neku jeb... cinjenicu, ne mogu i ne pada mi na pamet da se na to teram - jer ja dobro znam kako je OVDE. Dobro znam kako je bilo u 19 kvadrata bez kupatila, medju misevima i bubasvabama, i dobro znam kako sam se osecao kad u 10. godini zivota ulazim u novi stan sa zeljom da se okupam u NASEM kupatilu. Dobro se secam godina u kojima sam se ja krupnjao i razvijao i mom bratu od ujaka davao svoje stare stvari koje su mi omalile, njemu koji i dan danas zivi u sobi od 19 kvadrata u 24. godini zivota, sa bratom, ocem i majkom. Dobro se secam da smo na letovanje isli svake trece godine i to kod prijatelja da nas jeftinije izadje, sto sam svake godine skolski raspust provodio u selu sa babom i dedom i kozama, sto sam se hvalio u skoli kako mi
je ujak iz Pariza kupio ovu majicu i sto mi je stric u Nemackoj kupio video igrice. Kad ja proanaliziram svoje
detinjstvo, mogu samo da saberem i oduzmem od pasjeg zivota mojih roditelja i mog kraja u kome sam odrastao, da bi zakljucio kako mi je bilo super jer nista drugo od zivota nisam ni znao da postoji. Da ne bi sve islo tako super, potrudila se priroda i cinjenica da sam kad tad morao da odrastem i da se uhvatim u kostac sa zivotom - pa tako redom od skole i tamosnje zaj**ancije, preko jednog rata, drugog rata, izgubljenih prijatelja, mrtvih prijatelja, restrikcija struje, bede, leba i masti za dorucak - pa sve do danas, do ovog mesta gde sedim i odakle ti pisem, iako svaki cas moze da nestane struja kao pre pola sata sto je nestala. Ili da izbije neki novi rat. Kod tebe moze samo da izbije osigurac. Sta sam dobio time sto sam odrastao? Dobio sam potencijal da jednog dana dobijem infarkt. Odrastao sam u ratovima, u sranjima, u nekim preambicioznim planovima da jednog dana imam svoj posao, da imam svoju gajbu, da vozim usrani auto i da imam strava pic... Otisao sam u vojsku sa tim planovima u glavi, ostavio sam godinu dana zivota nekim majmunima, sedamdeset dana straze po kojekakvim vukojebinama na sibirskoj hladnoci, vratio sam se odande kao osamaren i primetio da sam isto onoliko zaj**an kao pre, da nisam bio nigde i da nisam radio nista. Pocnem da volontiram, zasto da volontiram, zato sto sam MLAD I NESPOSOBAN, zato sto zemlja u kojoj zivim podrazumeva STALNU BORBU protiv klasnog neprijatelja, pa tako ja volontiram, u jednoj ustanovi, tri meseca. Volontiram tri meseca i odustanem jer se nekome dopalo sto radim dzabe. Sto sam mlad i nesposoban. Nije mu bilo vazno sto sam skolu zavrsio kao vunderkind. Sto sam bio najbolji u klasi. I meni je vremenom bilo sve manje vazno, danas mi uopste nije vazno. Sta sam posle radio? Opet sam poceo da volontiram. U stampariji, za kompjuterom, opet preko veze mog oca
para-socijaliste koji verovatno jos uvek zivi u onom Titovom dobu. I volontiram, volontiram.. i tako dva
meseca. I odem. Zato sto im se svidelo da im radim dzabe. Nekako u to vreme posle 2 godine kukanja iskukam da mi uplate voznju da naucim da vozim. I naucim da vozim. Moj otac ima auto koji je dve godine stariji od mene. Evo za godinu ipo dana vozio sam. Oko 300 kilometara sam presao. Sta sam radio posle volontiranja? Navukao sam se na jednu drzavnu firmu. Plata bedna, ali dobra za pocetak. 100 maraka. Posle sve manje. Cetiri meseca, celo leto '98. 70 maraka. Pa celo leto teren. Dok moji vrsnjaci svi na more ili na Adu, ja dve torbe od po 20 kila na ledja pa peske po gradu jer ne radi prevoz. Pa radi ko konj. Kakav tenis, kakva teretana. Smrso sam 20 kila. Pa plata kasni mesec dana.. I tako do septembra. Onda se upecam na inostranstvo. Dosta mi je svega, ide mi se odavde, necu ovako da zivim. I nema. Ne mogu da idem zato sto sam SRBIN. Zato sto ne ispunjavam USLOVE. Dobijem poziv od drugara Grka da odem u Grcku kod njega dve nedelje. Jedva sredim vizu preko veze na 15 dana. Odem. Dozivim. Dvanaest dana sam ja ziveo kao oni. Dvanaest dana sam se upoznavao sa zivotom. Nikad pre toga u
inostranstvu nisam bio. Sedim u kaficu, pic.. se razgolitile, decembar j**ote. Jedan ortak salje Jack
Daniels, ja nikad nisam pio Jack u kaficu . Popijem ja, sednemo mi posle, caskamo, ja narucim turu. Stigne racun, on da se uvati za dzep, ja reko ma daj, ja placam turu. Ja izvucem 10.000 drahmi od 15.000 kolko sam imao u novcaniku. Platim. On kao negoduje i vrati SVEZANJ novcanica od 5.000 drahmi. On vodoinstalater od 25 godina, vrati jedno 300,000 drahmi u dzep. Tamo more , pic.., zaj**ancija, zivot, sve bre. Vratim se iz Grcke. MESEC DANA pokusavam da se opasuljim gde sam se vratio. Pokusam ponovo za napolje. Ne daju. Batalim stvar, bacim se na moleraj sa ortakom. Farbarija, drvenarija, police, krecenje.... za sitne pare. Krene ali stane. Nema posla. Nema narod para. Negde u to vreme pocne rat. Svi mi protiv celog sveta. Bombe fijucu iznad glava. Sedim kuci i cekam da dodju po mene. Nisu dosli. Moj kum izgubi nogu u ratu. Stao na nagaznu minu. Bio talentovan fudbaler. Pocne leto. Pokusam da upisem fakultet sa 36 bodova od 40. Ne prime me ni na uzi spisak. Ostanem sam tu gde jesam. Odem na miting ZA PROMENU vlasti. Bace suzavac na nas. Pogusimo se. Opozicija razjedinjena, je.. im se za narod. Sta radim? Sedim kuci. Posla nema. Nerviram se.
Jeb.. majku svima redom. Nemam pare. Ukradem od caleta za cigare. Ne idem nigde jer nemam ni za pivo. Nemam ni za smoki, ni za burek, ni za Knjaz Milos. Imam 22 godine i volim sve sto vole mladi. I sta sad da radim ..? Da slusam kako ti ne bi otisao, da si ostao? Pa ja kad bih mogao da odem, nikad se ne bih ni vratio. Ali ne mogu ni da odem. Hapse nasi na granici. I da ne hapse, nece stranci da me prime. Drzava napravila administrativnu gresku. Zamenili me s nekim, sad sam sto posto na poternici za Hag. Zasto me nisu primili k'o turistu? Zasto sam isao kod njihovog bezbednjaka u ambasadi na razgovor? Zasto sam sad tu gde jesam? Zasto moram da zivim sa sestrom, ocem i majkom u 70 kvadrata? Zasto moramo svi da zivimo od 200 USD mesecno? Zasto sam potrosio 22 godine zivota na ovo? Zasto cu da se smrzavam ove zime bez struje i grejanja? Zasto ce panduri da me biju na ulici kad budem demonstrirao protiv rezima? Zasto ti da mi pricas da ovo sto ima ovde, nigde nema? Pa ja to najbolje znam. OVO OVDE - nigde nema. Nek ste zivi i zdravi tamo.
Mi ovde, kakvi smo, ko nam bre je.. mater !

Nulta tačka

- Dok sam se peške peo ka Carini, još jednom sam razmišljao zašto mi je trebalo skoro deset godina da odem iz moje Srbije. Zašto, kada je užička komplet lepinja najbolja na svetu. -

Duboko sam zagazio hiljaditi kilometar od svog novog doma tamo negde u Evropskoj Uniji, ali srce uvek jače kuca kada prilazim Užicu, gradu u kom sam rođen, odrastao i završio osnovnu školu i gimnaziju. Ustvari, jedan je dom. To je ona tačka oko koje se opisuje krug. Ne mora i ne treba da bude velika, ali mora da bude samo tvoja.

U Užicu žive moji roditelji. Skromni intelektualci, stari i bolesni, koje je novo vreme pobedilo. Vreme sitnih i krupnih lopova, šibicara, geaka i prevaranata, jednom rečju, loših đaka. A moji roditelji nisu bili loši đaci. Nisam to ni ja, što sa ponosom ističem, pa sam zato i morao da odem. Otišao sam tako blizu, a tako daleko, tamo gde nije sramota da si iz poštene lekarske porodice i gde uz lekarsku titulu ide i nezaobilazno Herr.

Sneg i klizav put. Mrkla noć. Prolazim Ovčar Banju. Oko moga srca toplo kao pored stare bakine peći. Videću roditelje. Prošlo je skoro pet meseci od našeg poslednjeg susreta. Iako se čujemo svakodnevno i vidimo preko računara, to nije to. Sigurno čekaju. Mama je odavno spremila večeru. Sve ono što volim ...

Najednom se trgoh: pa neću vanjda opet morati da se parkiram na drugom kraju graada, kao prošli put? Kada sam prethodni put dolazio, nisam ni znao da je uveden parkirni sistem po ugledu na druge na druge evropske gradove. Samo to je evropsko. Od toga su počeli. Zamalao da platim kaznu. Evropsku. Nije ih bilo briga što moji roditelji nemaju auto. Kako žive u strogom centru grada, sinovi bi trebalo da ih posećuju samo u nedelju, ako žele da parikraju besplatno pred svojom zgradom. Sedmodnevni boravak na prvom dozvoljenom parkingu, nekoliko stotina metara udaljenom od zgrade ili u javnoj garaži, koštao bi skoro kao povratna autobuska karta do Beograda. Bravo majstori! [to se stoga ne setiste ranije! Znam da imam još ovakvih primera. Možda “Raketa” nikada ne bi ni propala...

U “Crnoj dami” živimo od njenog nastanka 1978, godine. Menjali su se vlasnici stanova. Kupovalo se i prodavalo kao nikada pre. Sve vreme su ostali samo oni kojima je ova zgrada dom. Nulta tačka. Pozvao sam druga i parkirao pred njegovom radnjom na Carini. Iz principa.

Brzo je došlo vreme rastanka. Dok sam se peške peo ka Carini, još jednom sam razmišljao zašto mi je trebalo skoro deset godina da odem iz moje Srbije. Zašto, kada je užička komplet lepinja najbolja na svetu. Zašto? Zašto? Zašto?

Sada već skoro zadihan, na kilometar od centra grada i svoje zgrade shvatam: zato što su geaci, opet, pobedili intelektualce, a ruralno urbano. Ne pripadam tu, to nije moja Srbija. Eto zato! Doviđenja.

Mr sci.med.