Oreska - Užice

"Haiku je trostih (približno 5-7-5 slogova), što ne znači da je svaki trostih istovremeno i haiku. Bitnija je prirodnost nego izveštačena formalna ispravnost haikua".



"Haiku, pre svega, odlikuje reč koja određuje godišnje doba u kojem je haiku nastao, sezonska reč kigo ili kidai. Haiku ima i kireji (zarez, tačka, dvotačka, crta; oh, ah, eh i tsl) - tj. ritmičku pauzu, prekid ili rez kojim se izbegava monotonija i tako doprinosi asocijativnosti, paradoksalnosti i konotativnoj osenčenosti. Haikalnost odlikuje i vabi: veliko se nalazi u malom, bogato u siromašnom, lepo u ružnom i tsl. Ili, kako Gete veli: Želiš li se osvežiti celinom, moraš celinu spaziti u najmanjem.

Premda ne trpi mudrovanje, haiku podrazumeva i duhovnost (jer vodi poreklo od komične renge haikai no renga) - ali samo ako ostaje u granicama spontanosti i lakoće (karumi). Haiku koji se pretežno bavi ljudskom prirodom i u kome je humor centralna stvar naziva se senrju. Efekat haikua i senrjua je kao strujni udar ili bljesak evidencije (kao kod aforizma, epskih pošalica i/ili dobrih viceva). Uspešan haiku odlikuje i makoto (iskrenost, istinitost, čistota doživljaja), pri čemu uvek opeva-oslikava neki prirodni fenomen. Haiku koji nema makoto je iskonstruisan, prazan, lažan, falš. Zato, dozvolimo da se stvari odvijaju onako kako se odvijaju ili, kako otac haikua Bašo kaže: "Uči od bora da budeš bor". Nestašna pesma haiku minimalizuje jezik: ona je najbliže tihovanju i ćutanju, kao jeziku budućih vekova. Zato je haiku više od poezije: to je duševno stanje i životni stil. Možda jedino deca pišu pravi haiku, jer je to poezija po principu ovde i sada, baš kako jeste (sonomama)".