Oreska - Užice

Statistika kazhe da je od 7.000.000 gradjana Srbije samo 16.000 donatora organa, procenat izrachunajte sami.

Br. tel. Centra za zaveshtanje organa na VMA je:
011/3470-784

Zaveshtajte organe, produzhicete zhivot(e)!

Eh, Velika... ne možeš Srbina da nateraš da dobrovoljno daju krv, a kamoli da zaveštaju organe. Na žalost. Procedura je zaista jednostavna, sve se brzo završi.

Sećam se, kada sam ja krenula da to odradim, moji me umal' nisu ličnovali u fazonu "ćuti, jesi li normalna, ne sluti!"

Mada, s obzirom da me odvraćaju i kad idem da dajem krv, nisam se mnogo začudila.

Moram priznati da sam ponosna chinjenicom da je od ovih 16.000 bar troje lokalnih forumasha. :D

ja stvrno vec dugo imam ideju da uradim tako nesto, ali nekako sam sujeveran ( :slap: znam glupo je ali kad mi je nekako frka) mozda za nekih 20-25 godina to i uradim, svakako vrlo human gest, mislim, kad umres vise ti ne trebaju organi, ili mozda trebaju? spuki  :sad1:
...zamisli situaciju kao treba da se oformis u nekom drugom svetu, jeli posle ovoga, kad ono demet, fali ti srce, jetra, bubrezi, ne daj boze mozak, i onda kao nista zaj**o si se... glupo, ali ko zna  :)

Ovaaaaj... teologija i veronauka mi nisu baš jača strana, ali mislim da su na "onom" svetu kompletan i potpuno zdrav, i ništa ti nije potrebno. ;)

Fon Majnstajne, razocaro si me sada. Stvarno svasta shvatam ali ovo... A mozes da nam opises kako izgleda procedura?

Procedura je sledeca (bila pre par godina): pozovesh broj, kazhesh da bi da zaveshtash organe, oni ti postave par (bukvalno par) pitanja koja se tichu nekih naslednih bolesti, poshtom ti poshalju papire koje potpishesh, vratish im, takodje poshtom, zatim ti na adresu stizhe kartica.
I to je to!

obavicu proceduru .... kad umrem ne treba mi nishta od ovog tela ... moji su protiv toga ..kao fazon "de da nam budesh u komadima ,da te takvog sahranjuju " ja reko .. kao 1.necete me videti takvog 99% ako nesh ne bude samnom prevremeno (ne daj bozhe!) a i 2. ako me porodica koju tad budem imao bude volela .. volece me i secace me se u jednom komadu ;) ..zvuchi glupavo i smeshno ali tako je ... a kad vec ne mogu sebi da pomognem kad mi dodje kraj ... shto ne pomoci nekom kome to treba .... ;)
tako da ... JA SAM ZA :)

Da, vidis, zanimljivo je to. Ja bih to uradio da moji ni ne znaju. A kontajte, ko moze to da vam brani, samo matorci. A mnogo je veca verovatnoca da ce oni umreti pre vas (mada zavisi kakav zivot vodite, ali u tom slucaju vasi organi nece vredeti mnogo ;D ) a u tom manjeverovatnom slucaju da vi nekako, nedaj boze, izgubite zivot pre njih, to ce biti mnogo veca tragedija od samog davanja organa, tako da... Moze i tako da se gleda a ne samo "sta ce reci moji kad mi bude falila dzigerica na sprovodu?"

ako mi se desi prevremeni prestanak zivota, draze ce mi biti da deo mene pomogne nekome nego da trune na bezveznom groblju sa jos milion istih smrtnika.
ostatak neka bude kremiran... DONACIJA je plemenita.
ako dozivim starost, nikom nece nista ni trebati, tad mogu kompletno da budem kremiran, i posut po okeanu :)

Dz, kolko ja kontam, mi sa sve ovo piva necemo duboko u starost... ;D ;D

011- 367- 0784  ovaj broj je tachan

ludilo, ipak mislim da treba reci svojim najblizim da ne bi bilo padanja u nesvest na kraju kada se pojavi neki ljudi i kazu sorry to je nase vraticemo sta ostane, ha ha...ja sam za ali ne jos, a kad resim recci cu svima...na kraju krajeva, mozes samo da pomognes nikako da odmognes...

organi se mogu iskoristiti samo ako donator dozivi mozdani udar , ili u sluchajevima nesrece kada se desi da mozak ostane bez kiseonika i umre ... nikako u sluchaju normalne smrti,znachi ako umrete umrli ste i niko ne moze dobiti vash organ , ali ako se desi nesreca i vas odrze samo fizichi u zvotu onda ste stvarno donator :)
ja ne zelim nikome da postane donator , ali nikad se ne zna shta se moze desiti ...
i da od jednog donatora moze biti spasheno nekoliko ljudi ...
kod mene ne postoji dilema da li to treba ili ne treba uraditi :)

http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=19728

Лекари завештали органе
У Здравственом центру у Ужицу јуче лекари и други здравствени радници потписима потврдило одлуку о завештању    
 
Ужице - Двадесетак лекара и других здравствених радника из Здравственог центра у Ужицу јуче је и потписима потврдило одлуку о завештању својих органа. Учинили су то, први у струци ван Београда, након предавања о актуелним питањима и дометима у трансплантацији код нас, које је професор др Зоран Ковачевић, начелник Клинике за нефрологију Војномедицинске академије и потпредседник Националне комисије за трансплантацију органа, одржао у ужичкој болници. Свесни значаја своје професије, дали су, тако, лични допринос овој друштвеној акцији која, чуло се овом приликом, треба да буде свеобухватнија будући да смо на дну европске лествице кад је реч о донаторству и трансплантацији органа.

Како је истакао професор др Ковачевић, до краја прошле године у Србији своје органе завештало је 15.210 особа. А потребе су знатно веће. Само за ретке срећнике, у овом тренутку кад нема националног програма, могуће је обезбедити трансплантацију. Зато је овај гест ужичких лекара значајан - да иницијатива крене од струке.

- Трансплантација органа у Србији може бити успешна ако од ње начинимо национални програм. Најважније је усвојити модеран закон о трансплантацији органа, формирати националну агенцију, интензивирати акцију завештања органа, попунити медицинском опремом трансплантационе центре, као и јединице интензивне неге, па и стимулисати медицинско особље у трансплантацији - казао је Зоран Ковачевић, помињући проблем да, иако смо мала земља, треба нам много времена да се организујемо.

На питање да ли се исплати улагати у трансплантацију органа, он даје податке из области нефрологије, при чему за хемодијализу једног пацијента годишње ваља издвојити 16.000 евра, колико и за трансплантацију бубрега. Међутим, издвајања за дијализу се продужују из годину у годину, а процена је да ће се трошкови лечења онога код кога је урађена трансплантација кроз пет година свести на 20 одсто од те суме.

- Културне и религиозне баријере у нашој земљи не постоје. Неке познате личности су завештале своје органе. Такође, Српска православна црква је 2004. године, на иницијативу ВМА, на свом сабору благословила рад на трансплантацији. Ипак, на последњем смо месту у Европи кад је реч о кадаверичним трансплантацијама. А имамо компетентне тимове за ту област медицине - истакао је др Ковачевић, осврнувши се и на једну уврежену заблуду. Неки, наиме, мисле да је мождана смрт исто што и кома, па отуд резерве у вези с давањем органа. То, наравно, није исто и ту дилеме нема.


Б. Пејовић[објављено: 14.02.2007.]  

Lepo, i lekari da budu od neke koristi...

Ja sam za , a u Austriji je zakon ako si imao tesku saobracajnu nesrecu i ne prezivis vade sta im treba.

Bitno je da nam dušu niko nemože uzeti, a za ambalažu nije frka.  :)

je si li sigurna?  :)

http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=9580

Od potrebnih tri miliona, organe zaveštalo 16.000 ljudi

U Srbiji je organe zaveštalo oko 16.000 ljudi, što je veoma malo kada se zna da je za povećanje broja neophodnih transplatacija potrebno da to urade dva do tri miliona građana. Pre dve godine formirana je i Nacionalna komisija za transplataciju organa ali, prema oceni načelnika klinike za nefrologiju VMA, pukovnika prof. dr Zorana Kovačevića, to nije dovoljno.

U praksi, lekari prvo pitaju za dozvolu najbliže članove porodice osobe koja je doživela moždanu smrt i oni su često protiv. Trenutno u Srbiji postoje tri centra za transplataciju bubrega – medicinski fakulteti u Beogradu i Novom Sadu i VMA, referentni centar za transplataciju Srca je Kliničko-bolnički centar „Dedinje".