|
Naslov: Omiljena poezija Poruka od: Vertigo 05.02.2007. 21:00:17 Nisam bila sigurna da li je u redu ostaviti ovakav post u temi Lyrics, pa sam otvorila novu. :)
Za pocetak,jedna divna Rakiceva pesma... Svidja mi se sto pise bez ikakvog foliranja,o ljubavi,strasti,sexu...uopste o zivotnim iskustvima,situacijama.Ma odlican je! :) ISKRENA PESMA O, sklopi usne, ne govori, cuti, Ostavi misli nek se bujno roje, I rec nek tvoja nicim ne pomuti Bezmerno silne osecaje moje. Cuti, i pusti da sad zile moje Zabrekcu novim, zanosnim zivotom, Da zaboravim da smo tu nas dvoje Pred velicanstvom prirode; a potom, Kad prodje sve i malaksalo telo Ponovo padne u obicnu camu, I zivot nov i nadahnuce celo Necujno, tiho potone u tamu, Ja cu ti, draga, opet reci tada Otuznu pesmu o ljubavi, kako Ceznem i stradam i ljubim te, mada U tom trenutku ne osecam tako. I ti ces, bedna zeno, kao vazda Slusati rado ove reci lazne, I zahvalices Bogu sto te sazda, I oci ce ti biti suzom vlazne. I gledajuci vrh zaspalih njiva Kako se spusta nema polutama, Ti neces znati sta u meni biva, Da ja u tebi volim sebe sama, I moju ljubav naspram tebe, kad me Obuzme celog silom koju ima, I svaki zivac rastrese i nadme, I osecaji navale ko plima. Za taj trenutak zivota i milja, Kad zatreperi cela moja snaga, Neka te srce moje blagosilja. Al' ne volim te, ne volim te, draga! I zato cu ti uvek nesto reci: cuti, Ostavi dusu nek spokojno sniva, Dok kraj nas lisce na drvetu zuti I tama pada vrh zaspalih njiva. A evo jos jedna,o tome kako, hteli ne hteli, upadamo u mehanzam svakodnevnice iz kog nema izlaska. Mastamo o mnogo cemu, ali svakog od nas ceka dolap, i na kraju nagrada-smrt(heh).Svidja mi se njegov pogled na zivot,koji je u sustini,jako realan. DOLAP Ja znam jedan dolap. Crn, glomazan, truo, Stoji kao spomen iz prastarih dana. Njegovu sam skripu kao dete cuo. Stara gruba sprava davno mi je znana. Jedan mali vranac okrece ga tromo, Malaksao davno od teskoga truda. Vuce bedno kljuse sipljivo I romo, Bic ga bije, ular steze, zulji ruda. Vrance, ti si bio pun snage I volje, I dolap si stari okretao zivo. Tesila te nada da ce biti bolje; Mlad I snazan, ti si slatke snove sniv'o. Al' je proslo vreme preko tvoje glave, Iznemoglo telo, malaksale moci; Poznao si zivot I nevolje prave, I julijske zege I studene noci. O kako te zalim!- gle, suze me guse,- Olicena sudbo svih zivota redom, Tebe, bracu ljude, I sve zive duse, Jednake pred opstom neminovnom bedom. Podne. Ti bi vode. Ko ce ti je dati? Tu kraj tvojih nogu zuboreci tece. Ali bic fijukne...Napred, nemoj stati, Dok ne padne spasonosno vece. Podne. Ti si gladan. Ti bi trave hteo, Svuda oko tebe buja trava gusta, I mirise njene cuv donosi vreo. Ali bic fijukne. Zbogom, nado pusta! Ti si, kao I ja ,od mladosti rane Osetio opstu sudbu sto nas gazi, I gladan I zedan provodio dane Sve u istom krugu, sve na istoj stazi. Ti si, kao I ja, na julijskoj zezi, Dok zubori voda kraj tebe u viru, Sanjao o sreci, nagradi, I nezi, Sanjao o dobrom, zasluzenom miru. O, ko zmija ljuta kosuljicu svoju, Ostaviti bedu, nesrecnu I zlobu, I udarce bica stecene u znoju, I svemocnu podlost I opstu gnusobu! Pusti snovi! Napred, vrance, nemoj stati, Ne mirisi travu, ne osecaj vir; Nagradu za trude nebo ce ti dati: Mracnu, dobru raku, I veciti mir! Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: Vertigo 09.02.2007. 19:51:28 Declaration of Intent by Steve Yurner
She sais she'd love me for eternity, but managed to reduce it to eight monhts for good behaviour. She said we fitted like a hand in a glove, but then the hot weather came and such accessories weren't needed. She said the future was ours,but the deeds* were made out in her name. She said I was the only one who understood comletely, and then she left me and said she knew that I'd understand completely. *deeds-written agreements Isn't it just great? :) Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: Vertigo 12.02.2007. 03:52:14 46-Rabindaranat Tagore
Ostavila si me i otišla svojim putem. Mislio sam da ću biti tužan, pretužan za tobom i da ću u svome srcu uramiti samo tvoju sliku protkanu zlatnim stihovima. Ali, avaj, moje zle sudbe - vreme je kratko! Mladost prolazi godina za godinom; Proletnji dani lete; jedno golo ništa ubija nežni cvet, a mudrac me opominje da je život samo kap rose na lotosovom listu. Treba li sve to da propustim i da samo ginem za onom jednom što mi okrenu leđa? To bi bilo i grubo i ludo, jer je vreme kratko. Dođite, moje kišne noći, pljuskajući nogama; osmehni se moja zlatna jeseni; dođi, bezbrižni aprile, prospi po zemlji poljupce svoje! Dođi i ti, i ti, i ti! Dragi moji, znate da smo smrtni. Pa je li mudro kidadi srce zbog jedne, koja je odnela svoje? Jer je vreme kratko. Slatko je sedeti u uglu i razmišljati da ste mi vi ceo svet. Hrabro je poželeti sreću svome bolu, i biti rešen, ne dopustiti nikome da te teši. Ali, jedan novi lik gleda kroz moja vrata i podiže svoje oči k mojima. Ja mogu samo svoje suze da obrišem i da izmenim melodiju svoje pesme: Jer je vreme kratko! :happy15: Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: Vertigo 13.02.2007. 01:38:11 Zar niko od forumasa ne cita poeziju?! Zar ne postoji nijedna pesma koja vam se svidja, koja je lepa, a zeleli biste da je podelite sa nama? Hmmm...
Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: fon Manštajn 13.02.2007. 17:52:33 iskreno ja bas ne volim poeziju, ne znam zasto je tako, ali jednostavno sve te osecaje koje navodno podstice poezija nikada nisu bili pobudjeni u meni citanjem iste, predrasuda naravno, nisam ni procitao nesto dostojni izraza poezija ali opet uvek cu zaobici knjigu sa police koja ispunjena stihovima, bedak ali tako je, hteo bih da napisem da mi je poezija dosadna ali eto ne usudjujem se, vec vidim postove pune gnusanja upucene na ovaj, ali pitala si :)
Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: Vertigo 13.02.2007. 20:22:02 Sto mislis da cu se gnusati na tvoj post?! Samo mi je bilo neverovatno da ni jedna jedina osoba ovde ne cita poeziju. Ne kazem ni ja da sam luda za poezijom, i da je cesto citam, ali eto, ove pesme su mi dosle pod ruku i odusevljena sam!
Naravno da ima lose poezije i dosadne,kao i romana,zar ne?! S druge strane nema sanse da procitas dobru pesmu i da kazes smor. To smao znaci da je nisi razumeo, da se nisi potrdio dovoljno. E onda uzmes jos jednom natenane i ako si imalo inteligentan, skontaces :). Mozda ce se tvoje miseljenje razlikovati od mog i to je svakako prednost. Poenta nije sta je pisac/pesnik hteo da kaze, vec kako si ti video, doziveo to delo. E da, jednu knjigu pesama mozes iznova da citas i uvek da nadjes drugo znacenje u njoj, neku drugu poruku koju pesme "salju",sve zavisno od raspolozenja u kome se nalazis... I mislim da su ljudi lenji i mrzi ih da ovo procita, a ustvari se kroz stihove pesnici bave vrlo ozbijnim temama i jednih stihom ubodu nesto sto bi se u romanu ispredalo na 100 strana... carolija jezika! :) Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: Iva_smiley 13.02.2007. 22:34:11 Ewo jedna od mene....meni bas draga
Drago Senić Melodija u noći Ulična svetla boje me svojim sivilom Tužna je melodija ponoćnih ulica Moram da bežim daleko od sivila Ljudi su tužni u mračnim pesmama Ja želim da se pretvorim u urlik Da odjekujem u noći na ulici Hajdemo da branimo ovo malo radosti Melodija u noći Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: WHO'S THE MAN 13.02.2007. 22:50:16 Kapci otvoreni i zatvoreni Ljubavnici rastavljeni tek sto su poceli Kapci udaraju na vetru Ipak Tako su se dobro razumeli medju sobom svako je govorio za sebe a cutali bi oboje Ali jednog dana on je izgovorio jednu rec glasnije od druge Ceo glas mu se zaljuljao i ona je odgovorila gorko i preko volje Avaj Govorili su isti jezik a da to nisu ni znali pocela je tuca i objasnjavanje Zatvoreni kapci zatvoreni kapci Dugo je bilo objasnjenje bitka kratka i rastali su se Svako od njih bio je stvoren da se slaze ali niko da cuje drugog Oboje su ucili u istim knjigama cuda koja su govorili i kako su to bila cista cuda niko od njih nije bio zacudjen Otvoreni kapci zatvoreni kapci Na plocicama kuhinje kristalni glas se slomio slavina od gasa pocinje da sisti psi kraj kante za smece spremaju se za veceru. Zak Prever - anarhista,odmetnik i sanjar Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: immigré 14.02.2007. 01:28:49 Moze i ponesto od Ducica ili Desanke.Rakic je odlican.
Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: Starla 14.02.2007. 16:52:31 Moj omiljeni domaci pesnik je Vladislav Petkovic-Dis,a volim i Jesenjina i Bodlera....uskoro cu nesto staviti od svoje omiljene poezije....dok izaberem nesto. :)
Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: fon Manštajn 14.02.2007. 17:32:11 pa eto zivnula je tema :)
Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: Vertigo 14.02.2007. 22:18:09 Hehe,da da... Konacno! :)
I meni je Dis odlican,evo jedne njegove, my favourite... Pazite samo kakav pogled ima na zivot!Heh... fenomenalno,sta drugo reci?! :) TAMNICA To je onaj život gde sam pao i ja s nevinih daljina, sa očima zvezda i sa suzom mojom to nesvesno sija i žali, ko ptica oborena gnezda. To je onaj život gde sam pao i ja. Sa nimalo znanja i bez moje volje, nepoznat govoru i nevolji ružnoj i ja plakah tada. Ne beše mi bolje I ostadoh tako u kolevci tužnoj sa nimalo znanja i bez moje volje. I ne znadoh da mi krv struji i teče, i da nosim oblik što se mirno menja; i da nosim oblik, san lepote, veče i tišinu blagu ko dah otkrovenja. I ne znadoh da mi krv struji i teče. I da beže zvezde iz mojih očiju, da se stvara nebo i svod ovaj sada i prostor, trajanje za red stvari sviju, i da moja glava vraća sav svet jada, i da beže zvezde iz mojih očiju. Al' begaju zvezde; ostavljaju boje mesta i daljine i vezuju jave; i sad tako žive kao biće moje, nevino vezane za san moje glave. Al' begaju zvezde; ostavljaju boje. Pri beganju zvezda zemlja je ostala za hod mojih nogu i za život reži; i tako je snaga u meni postala snaga koja boli, snaga koja leži. Pri beganju zvezda zemlja je ostala. I tu zemlju danas poznao sam i ja sa nevinim srcem, al' bez mojih zvezda. I sa suzom mojom, to mi i sad sija i žali ko ptica oborena gnezda. I tu zemlju danas poznao sam i ja. Kao stara tajna ja počeh da živim. zakovan na zemlju to životu služi, da okrećem oči daljinama sivim, dok mi venac snova moju glavu kruži. Kao stara tajna ja počeh da živim. Da osećam sebe u pogledu trava. I noći, i voda i da slušam biće i duh moj u svemu kako moćno spava. ko jedina pesma, jedino otkriće; Da osećam sebe u pogledu trava. I očiju, to ih vidi moja snaga, očiju to zovu kao glas tišina, kao govor uma, kao divna draga izgubljenih snova, zaspalih visina, I očiju, to ih vidi moja snaga. Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: Starla 21.02.2007. 06:29:51 Evo jedne koja mi je draga
Robert Grejvs ONA NJEMU Imati je dragi,znaci iskusiti da je imas, Pre nego li verovati da je imas, Verovati je samo zelja da je uzmes, Mada je nakon toga ne bi imao- I otkud strah da je uzmes, Ipak iskusis li da je imas,mozes je uzeti I znati da je jos uvek imas. :)Ako neko ima komentar na ovu pesmu Grejvsa nek pise slobodno! Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: Willy Wonka 21.02.2007. 07:34:35 Aplauza za Roberta Grejvsa. ;)
Evo i mene.. ADRIJEN Adrijene nemoj da se duriš! Vrati se! Adrijene nemoj da se duriš! Vrati se! Grudva snega koju si bacio na mene u Šamoniju prošle zime sašuvala sam je Eno je na kaminu pokraj svadbenog venca moje pokojne majke koju je ubio moj pokojni otac što je giljotiran jednog tužnog zimskog jutra ili proletnjeg... Grešila sam priznajem znala sam ostati duge godine ne vraćajući se kući Ali nikada ti nisam rekla da je to zato što sam bila u zatvoru grešila sam priznajem črsto sam tukla psa ali sam te volela Adrijane nemoj da se duriš! Vrati se! I Vrbova Grana tvoj mali foksterijer koji je crk'o prošle nedelje sačuvqala sam ga! Eno ga u frižideru i ponekad kad otvorim vrata sa uzmem pivo ugledam jadnu životinju i to me strašno rastuži! A ipak to sam ja uradila jedno veče da skratim vreme dok sam te čekala... Adrijane nemoj da se duriš! Vrati se! Sa vrha kule Sen-Žak bacila sam se prekjuče zbog tebe sam se ubila Juče su me zakopali u jedno divno groblje i mislila sam na tebe i večeras sam se vratila u sobu po kojoj si šetao go u vreme dok sam još bila živa i čekala te Adrijane nemoj da se duriš! Vrati se! U redu grešila sam duge godine nisam se vraćala kući ali sam ti uvek krila da je to zato što sam bila u zatvoru! grešila sam priznajem često sam tukla psa ali sam ga volela! Adrijane nemoj da se duriš! Vrati se! +++++++++++++++++++ A SADA ĆETE VIDETI TO ŠTO ĆETE VIDETI Gola devojka pliva u moru Jedan bradonja korača po vodi I gde je tu sada čudo nad čudima Neverovatan događaj najavljen na početku? Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: Starla 22.02.2007. 05:43:09 Evo jos Engleza-Dzeni Dzouzif
OPOMENA Kad ostarim odenucu se u purpur, nosicu crven sesir,sto niti ide,niti mi dobro stoji, penziju cu trositi na rakiju,na letnje rukavice i satenske sandale,a zalicu se da nemamo para za buter, Budem li umorna sescu na plocnik, kljukacu se degustacijama hrane,pritiskacu redom zvona za uzbunu i tandrkati stapom po ogradama pa tako izmiriti racune sa svojom ozbiljnom mladoscu. U papucama cu izlaziti na kisu, cvece brati u tudim bastama i svakako nauciti da pljuckam. Da moci ces da nosis drecave kosulje i nagojis se, da uzgred smazes kilo kobasica ili pak malo hleba i tursije da rastezes nedelju dana i cuvas po kutijama gomile pera,olovaka i pivskih podmetaca. Ali,kako bi bilo da sada malcice vezbam? Da se moji poznanici ne bi sokirali i zaprepastili kada iznenada ostarim i purpur nabacim. Mene ovaj realizam bas odusevljava :) Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: Starla 08.03.2007. 06:40:08 Sta je????Niko ne voli i ne cita poeziju??
EEEEE CRNO! Evo odlomak: Jesenjin-Crni covek Prijatelju moj,prijatelju moj, bolestan sam mnogo,mnogo! sam ne znam otkuda dode ovaj bol. Valjda sto vetar pisti nad pustim poljima Vetar iznemogo il sto ko on sumu u septembru Pustosi i mozak-alkohol Glava mojamase usima, ko krila ptica bleda. Na vratu su joj noge Sto gube sve vise moc. Crni covek Crni,crni,Crni covek na krevet mi seda,Crni covek mi ne da- da zaspim svu noc. Crni covek vuce prstom po odvratnoj knjizi i,mrmljajuc nada mnom ko nad umrlim monah, cita mi zivot O probisvetu i nekoj kulizi, zadajuc dusi tugu i strah. Crni covek, Crni ,crni. ovaj odlomak iz divne pesme koju je Jesenjin napisao po povratku iz Njujorka posveticu drugu... Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: Vertigo 21.03.2007. 03:40:26 Starla, tu sam ja naravno, ali nisam imala vremena da postujem ovde. Ne zaboravljam ja svoju poeziju. :D
Btw, super je ta pesma od Grejvsa. A vama, dragi moji, evo malo Crnjanskog. :) Prolog Ja videh Troju, i videh sve. More, i obale gde lotos zre, i vratih se, bled, i sam. Na Itaki i ja bih da ubijam, al kad se ne sme, bar da zapevam malo nove pesme. U kući mi je pijanka, i blud, a tužan je život na svetu, svud - izuzev optimiste! Ja nisam pevač prodanih prava, ni laskalo otmenih krava. Ja pevam tužnima: da tuga od svega oslobođava. Nisam patriotska tribina. Nit marim za slavu Poetika. Neću da preskočim Krležu, ni Ćurčina, niti da budem narodna dika. Sudbina mi je stara, a stihovi malo novi. Ali: ili nam život nešto novo nosi, a duša nam znači jedan stepen više, nebu, što visoko, zvezdano, miriše, il nek i nas, i pesme, i Itaku, i sve, đavo nosi. Zivot Sve to ne zavisi od mene. Setim se kako bese lep, nad vodama dubokim nekim, kao Mesec beo, sa lukom tankim i mekim, jedan most. I, vidis, to, utesi me. Ne zavisi od mene. Dosta je do toga dana, zemlja oko mene zamirise preorana, ili da oblaci prolete, malo nize, pa da me to potrese. Ne, ne od mene. Dosta ce biti ako, jedne zime, iz vrta jednog zavejanog, istrci neko ozeblo, tudje, dete i zagrli me. Epilog Da li da pevam profesorima što su kritici vični, što ištu, ištu optimizam, pod papučom, revmatični? Ili našim gospođama, što vole božićne priče, što se plaše roda nad nama, i ne trpe da prosjak viče. Ili ću velikim patriotama, što govore samo o seljaku, što ne se mirisat na balegu, nego na mesečinu mlaku? Ili ću tamo, gde grde samoubice, i tvrde: da je to pariski uticaj? Ne, tom je kraj! Na Itaki će da se udari u sasvim druge žice. Svejedno da li ja ili ko drugi. Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: Vertigo 22.03.2007. 01:24:29 I forumasi, ne proslavismo svetski dan poezije. :D
Evo kako se to radi u Beogradu, a pride i malo podataka. Svetski dan poezije biće obeležen u utorak, 20. i sredu, 21. marta u organizaciji Kulturnog centra Beograda. Svetski dan poezije ustanovio je UNESCO 1999. godine i od tada se održava svakog 21. marta sa ciljem promovisanja kulture čitanja, pisanja i objavljivanja ovog skrajnutog književnog žanra. Beogradski Dan poezije koji se ove godine dešava pod sloganom "Poezija, zlatno doba svakodnevice" pokušaće da kroz svojevrsni kulturni i pesnički dijalog poveže beogradske i novosadske pesnika različitih generacija i poetika, a kao specijalni gosti pojaviće se multimedijalni umetnici i pesnici iz Firence (»Rapsodi gruppo fonografico«), kao i dvojica mlađih sarajevskih »slemera« (Ajdin Husić i Nermin Aganović). Kulturni centar Beograda (KCB) želi da ovim programom ukaže i na blisku i delotvornu vezu poezije i drugih umetničkih izraza/žanrova, posebno na odnos poezije i proze, odnosno poezije i scenskih veština. Kako je beogradski Svetski dan poezije od svojih početaka eksperimentisao sa «zvučanjem» i «značenjem» poezije/pesničkog glasa u javnom prostoru, jedan od glavnih programa proslave biće i «Poezija na ulici». Naslovni slogan Poezija, zlatno doba svakodnevice jeste sentenca novosadskog pesnika i proznog pisca Lasla Blaškovića koji je ujedno i autor teorijskog koncepta ovogodišnje manifestacije. On je izabrao i stihove/sentence različitih autora koji se pojavljuju u svim štampanim materijalima. KCB je saopštio da Svetski dan poezije realizuje sa verom da svakom našem običnom, sivom danu trenuci čitanja stihova mogu podariti smisao, biti njegov »vrhunac«, njegovo »zlatno doba«. PROGRAM SVETSKOG DANA POEZIJE Utorak, 20. mart Kulturni centar Beograda, Galerija Artget, Trg Republike 5/I 12,00 –Pesma o priči, priča o pesmi - Panel-diskusija Moderator: Laslo Blašković 17,00 – Rađanje muzike iz duha poezije – Džejms Džojs pesnik Predavanje Zorana Punovića 18,00 –Dva pesnika: Vojislav Jovanović i Saša Jelenković 19,00 –Princ poezije – Branko Miljković dokumentarni film – premijerno prikazivanje Režija: Miomir Miki Stamenković; Scenario: Vidosav Petrović Movie bar Dvorane Kulturnog centra, Kolarčeva 6 21,00 –Priredba:Tvornica (Dragana Mladenović, Vule Žurić i drugovi) i Slamarica (Ajdin Husić i Nermin Aganović, Sarajevo) Sreda, 21. mart ZVUČNA INSTALACIJA: vlastitu poeziju govore Majakovski, Džojs, Man, Ahmatova, Popa, Crnjanski, Lalić i drugi - tokom čitavog dana platoi ispred Kulturnog centra Beograda, Biblioteke grada Beograda i Biblioteke „Milutin Bojić“ 11- 13,00 – Poezija na ulici: svoju poeziju čitaju savremeni pesnici Kulturni centar Beograda, Galerija Artget, Trg Republike 5/I 14,00 – Radionica: POEZIJA VS. PROZA – Stabilni i nestabilni žanrovi Ažinova škola kreativnog pisanja i čitanja Moderator: Dubravka Đurić Dvorana Kulturnog centra Beograda, Kolarčeva 6 19,00 - Pesnički performans: Varka oka, varka uha Rapsodi gruppo fonografico (Luka Bombardieri i Tomazo Pipući, Firenca) Movie bar Dvorane Kulturnog centra 21,00 - pesnički projekti: Neolit (Novi Sad) i Deve (Beograd) Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: Prti bee gee 25.03.2007. 05:55:53 Najlepsha,ali ujedno i najtuzhnija pesma za koju znam je definitivno Podjem,klecnem,idem,zastajavam,Jovana Jovanovica Zmaja.
Podjem, klecnem, idem, zastajavam, setalicu satu zadrzavam, jurim, bezim, ka' ocajnik kleti, zborim reci, reci bez pameti: "Ne sme nam umreti!" Vicem Bogu: "Ona je jos mlada!" Vicem Pravdi: "Ona se jos nada!" Andjelima: "Vi joj srca znate!" Vicem zemlji: "Ona nije za te!" Niotkuda nema mi odjeka - Vicem sebi: "Zar joj nemas leka!" Idem, stanem, ka ocajnik kleti, opet zborim reci bez pameti: "Ne sme nam umreti!" Idem, stanem, pa mi klone glava, nad kolevkom, gde nam cedo spava. Cedo s' budi, pa me gleda nemo, gledamo se, pa se zaplacemo, pa i njemu ka ocajnik kleti zborim reci , reci bez pameti: "Ne sme nam umreti!" Skoro smo chitali neku stranu poeziju iz engleskog i veoma mi se dopala Shakespear-ova pesma ''My mistress' eyes are nothing like the sun''...Shakespear je car! Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: Starla 29.03.2007. 05:15:22 Dzordz Barker
NEOBUZDANI LETNJI SNOVI KOLIKI JE VAS BOL Neobuzdani letnji snovi koliki je vas bol? neobuzdani zimski snovi kolika je vasa radost? O sveti dane,o sveti dane,tako kratak' o sveti dane pre tako duge noci. Ljubavi moja,ljubavi moja,ne,nema budenja, iz toga sna,iz te dugotrajne postelje, Ljubavi moja,ljubavi moja,srce je ovde da bude uzeto, i mi ga mozemo uzeti,ali ne i zadrzati. Ovo obara sa nogu....zar ne? Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: Rašo 29.03.2007. 20:06:08 Ljubiteljima poezije preporučujem pesme Pabla Nerude.
Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: Vertigo 11.04.2007. 20:57:04 Ova pesma je iz zbirke "Pjesme iz Lore"(verovatno svi znate sta je Lora), koja je izazvala veliki sok u hrvatskoj javnosti. Covek (cist dokaz da nije tacno da svi Hrvati kulturno cute o svojim zlocincima) docekan je zaista na mnostvo razlicitih nacina. Od onih koji su shvatili poentu, preko drugih kojima je "bolje biti Hrvat, najgori zlocinac, nego Srbin, pa makar i nevin", do onih koji su smatrali da u umetnosti ne bi smelo biti mesta za -gole cinjenice, jer svako ih gleda iz razlicitih uglova(u ovu grupu veovatno spadaju i ljudi pogodjeni licnim tragedijama koje su im se desile od strane Srba).
Ja licno mislim, da je to i poenta, da pesnik iz licnog iskustava iznese svoja osecanja, misljenja, napravi pesmu. I da nije bitno sta je "pisac hteo da kaze", vec kako citalac dozivljava te pesme. Ali umesto "dozivljavanje pesama", mogi su se odmah bacili na iskzaivanje licnog dozivljaja Bore. On Zbirka, gde je tanka linija izmedju umetnosti i politike. Eo, sta je sam autor rekao: „Pjesme iz Lore“ predstavljaju, kako ste rekli, književni eksperiment više nego književnost samu, poetski, dakle, pokus više nego poeziju pa su u startu, na način na koji su slobodne od svake literarne ambicije, lišene i ambicije da bilo kome bilo što poruče. Pjesnik, dakle, nije htio reći ništa jer pjesnike ionako nitko ne sluša, pjesnik je samo htio kriknuti, zaurlati, jer shvaća da ništa ne može promijeniti, jer je popizdio jer je frustriran nemogućnošću probijanja zvučnog zida između njega i njih, pa je kriknuo njihovim jezikom, svjestan da se njegov krik od tog zida odbija i ne dopire do onih čijim jezikom urla, već samo do onih koji taj jezik cijelo ovo vrijeme bespogovorno slušaju. BORIS DEZULOVIC-IMPERATIV Prvo nas je inspektor pitao da šta je to mi smo rekli ništa on je onda pitao da tko je to napisao mi smo rekli mi Inspektor je onda rekao da pročitamo šta piše mi smo rekli Ubi Srbine on je onda pitao da koga bi mi to ubili mi smo rekli da kako to misli Inspektor je onda pitao da bi li mi to ubili Fince Portugalce ili Uzbekistance mi smo rekli da Srbine zašto on je onda pitao da je li to jednina ili množina mi smo rekli da kako to misli Inspektor je onda pitao da bi li mi ubili jednog Srbina ili više mi smo rekli da više normalno on je onda pitao da kako dakle glasi akuzativ množine od Srbin mi smo rekli da kako to misli Inspektor je onda rekao da nominativ množine od Srbin je na primjer tko ili što su četnici Srbi genitiv je recimo od koga ili čega je sve zlo od Srba dativ komu ili čemu odgovara Jugoslavija Srbima a akuzativ dakle ubiti koga ili što mi smo rekli znači akuzativ je ubiti Srbe on je onda rekao da tako je Srbe pravilno je ubiti Srbe Inspektor je onda pitao da kako je dakle trebalo pisati mi smo rekli da Ubi Srbe on je onda pitao da kakva je to rečenica mi smo rekli da kako to misli Inspektor je onda pitao da kad kažemo Ubi Srbe je li to onda zapovjedna ili upitna rečenica mi smo rekli da kad kažemo Ubi Srbe da to nije upitno znači zapovjedna Inspektor je onda pitao da ako na kraju upitne rečenice ide upitnik da šta ide na kraju zapovjedne rečenice mi smo rekli da jel možda zapovjednik on je rekao da uskličnik j**em mu uskličnik Inspektor je onda pitao da kakav oblik glagola dolazi u zapovjednoj rečenici mi smo rekli da kakav oblik čega on je onda rekao da je li to imperativ ili šta mi smo rekli da ubiti Srbe je nama imperativ on je onda rekao da kako se piše imperativ mi smo rekli da kako to misli Inspektor je onda pitao da je li imperativ glagola ubiti u drugom licu množine ubite ili ubijte mi smo rekli da valjda ubijte on je onda pitao da znači kakav je onda imperativ glagola ubiti u drugom licu jednine mi smo rekli da kako to misli Inspektor je onda rekao da kako glasi šesta Božja zapovijed je li Ne ubi ili Ne ubij mi smo rekli da Ne ubij on je onda rekao da kako dakle pravilno glasi imperativ od ubiti Srbe u drugom licu jednine mi smo rekli da Ubij Srbe on je onda rekao da tako je Ubij Srbe Inspektor je onda rekao da kako ćemo ubiti Srbina kad ne znamo to ni napisati mi smo rekli da bolje mi baratamo bodežima nego padežima i da pravilnije je ubiti Srbine nego Ubij Srbe on je onda rekao da kako to mislimo Mi smo rekli da u genocidu množine. p.s. Boris je inace jedan od osnivaca "Feral tribjuna" i gostovace na "Na pola puta", skupu vrsnih pisaca sa prostora bivse SFRJ, koji se po drugi odrzava u nasem gradu. Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: gorillaz 12.04.2007. 21:34:28 Eo malo Iva Andrica .... mada vishe volim njegove romane , ali ima i svoje momente u lirici ...
Blaga i dobra mesečina Blaga i dobra mesečina, što pada, kô molitve matera naših po grobovima zaboravljenih milostiva je uteha onih, koji nerado pod suncem hode. Mesečina. Kad prožme sivi i snuždeni oblak i on bude beo i lep, ko latice divnoga cveta. I sivi, snuždeni oblak! I licima usedelih devojaka daje lepotu zaboravljenih noći, mladosti snova i cveća i očima tužnim sjaj strasnih davnih ašikovanja. Mesečina. Majka nevoljnih, sestrica onih koji se vole, ulazi u srca paćenika i diže stare, suzne spomene, kô svele ruže iz prašnih knjiga. Svi koji mnogo stradaju ne vole obesno sunce. Mesečina. Njina je molitva srebrena nad grobovima onih koji su žalosno umrli. Ko miris neznana cveća ona je bolesnim, ko bledi prsti devojke miluje obraze samotnim, ko ritam starih, starih pesama zvoni u srcu nesrećnih. Blaga mesečina, sestrica ljubavi, milosno zove sebi turobne. Tama Ja ne znam kud ovo idu dani moji, ni kuda vode ove noći moje. Ne znam. Ni otkud magla ružna na sve što se čekalo, ni otkud nemar jadni na sve što se radilo, ni zaborav otkuda, žalosni na sve što se ljubilo. Magla. Ko će da mi kaže noćas, šta meni znače lica i stvari i spomeni minulih dana? I kuda idu ovi dani moji I zašto bije tamno srce moje? Kuda? Zašto? Koračam još kao da idem... Koračam još kao da idem nečem u susret, gledam i mislim, a preda mnom su sve same neminovnosti, bez izlaza, bez odlaganja. Kamen koji može samo Da tone. Zavesa koja se svega jednom spušta, a nikad ne diže. Priča o ptici za koju se zna jedino Da je odletela. Života nema, smrt ne dolazi. Neshvatljiva, duga, nepodnošljivo duga, Ljudska sudbina. :'( :'( :'( Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: Starla 13.04.2007. 06:50:06 Zak Prever-Obletao je oko mene
Obletao je oko mene za vreme mnogih meseca ,dana i casova I stavio je najzad svoju ruku na moje grudi nazivajuci me svojim malim malim srcem. Istrgao mi je obecanje, kao sto se istrze cvet iz zemlje I zadrzao ga u svome secanju, Kao sto se cuva cvet u zimskoj basti A ja Zaboravila sam na svoje obecanje i cvet je brzo svenuo, oci su mu se iskolacile pogledao me je popreko i uvredio tesko. A drugi je dosao i nije mi nista trazio ali me je celu obuhvatio pogledom. U casu za njega bila sam naga od glave do pete, i kad me svukao dopustila sam mu da od mene cini sta hoce A nisam znala ni ko je on. Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: Starla 05.09.2007. 15:55:14 Jesenjin
Hajde ljubi me,makar kradom, sve do krvi,de, da grcam. Ne slaze se sa voljom hladnom vreli nemir moga srca. Prevrnute case redom, sred veselih nisu za nas. Jer,znaj draga,samo jednom na zemlji se zivi danas! Gledaj mirno,kao u dan, sa maglom sivom pogled zdruzi- mesec,kao zuti gavran, ponad zemlje sada kruzi. Hajd' ljubi me!Hocu tako. Trula je sada moja sreca. Gledaj tog sto kruzi kako i moju smrt vec oseca. Malaksava snaga pusta! Umreti-i korak gubim! Sve do kraja draga usta Ja bih hteo,eh,da ljubim. I san plavi nek me sretne, smutnje moje nek prohuje, U saptu tresnje cvetne "Ja sam tvoja"-nek se cuje. I nek casa pice sveto Prospe preko dana sivih.... Pij i pevaj ,mila:eto, Samo jednom sad se zivi! 1925 Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: Vertigo 20.03.2008. 21:51:08 Heh, dugo nije pisano u ovoj temi. Ali evo mali podsetnik, za ljubitelje poezije koji su u Bgu ovih dana, kako ce tamo i ove godine biti obelezen Svetski dan poezije. Tacnije vec je pocelo, juce. :)
Svetski dan poezije u Beogradu biće obeležen četvorodnevnim pesničkim festivalom koji će biti održan od 19. do 22. marta, pod sloganom „Divno bi bilo imati liftaeroplan za drugu atmosferu“, preuzetim od oca zenitizma Ljubomira Micića. Gošće festivala biće pesnikinje Linda Marija Baros iz Pariza i Katalin Ladik iz Budimpešte. Organizator ove zanimljive manifestacije je Kulturni centar Beograda, a planirano je da se održi serija pesničkih večeri i raznih performansa na gradskim ulicama, trgovima i galerijama. Festival će u Galeriji „Artget“ u sredu (19 časova) otvoriti francuska pesnikinja Linda Marija Baros, dobitnica Apolinerove nagrade za poeziju za 2007. godinu. Od četvrtka do subote u „Beogradskom izlogu“ u Knez Mihailovoj ulici biće otvorena „Crna kutija“, prostor zamišljen kao „idealna soba za slušanje poezije“. U četvrtak (18 časova) u Galeriji „Artget“ biće održan i program „Poezija u vremenu“, književno veče savremenih srpskih pesnika u izboru Gojka Božovića, a učestvuju Vladimir Kopicl, Enes Halilović, Jasmina Topić, Slobodan Zubanović i drugi domaći istaknuti autori. Sledećeg dana (petak, 21. mart, inače prvi dan proleća i Međunarodni dan poezije) festival se seli na Dorćol, na plato ispred kuće Jovana Skerlića, gde će biti održan performans „Ažinove škola poezije i teorije“ iz Beograda (18 sati). Performans „Tesla - homo galacticus“ mađarske pesnikinje i vizuelne umetnice Katalin Ladik biće održan istog dana (20 časova) u „Artgetu“. preuzeto sa blic.co.yu Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: Vertigo 20.03.2008. 21:57:30 A evo, da zivnemo temu, polako ali sigurno, Bodlerova pesma "Veze", tipican "predstavnik" njegove poetike.
VEZE Priroda je hram gde mutne reči sleću Sa stubova živih ponekad, a dole ko kroz šumu ide čovek kroz simbole ma što ga putem prisnim pogledima sreću. Ko odjeci dugi što daljem se svode u jedinstvo mračno i duboko što je ogromno ko noć i kao svetlost, boje mirisi i zvuci razgovore vode. Neki su mirisi ko put dečija sveži, zeleni ko polje, blagi ko oboje, - drugi iskvareni, pobednički, teži, što u beskraj prostiranje svoje, kao ambra, mošus, tamjan, raskoš njuha koji peva zanos čula nam i duha Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: Sojka_Tica 18.06.2008. 04:43:58 boga mu ljubim, bas lepo nisam videla ovu temu :) meni je Dis..Prever..Jesenjin...pogotovu pesma o kerusi...naravno u duhu ljubavi prema zivotinjama:
PJESMA O KERUŠI Jutros u košari, gdje sja, šuška niz rogoza žućkastih i krutih, sedmoro je oštenila kučka, oštenila sedmoro je žutih. Do u sumrak grlila ih nježno, i lizala niz dlaku što rudi, i slico se mlak sok neizbježno it tih toplih materinskih grudi A uveče kad živina juri, da zauzme motke, il prut jak izašao je tad domaćin tmuri i svu štenad potrpo u džak A ona je za tragom trčala, stizala ga, kao kad uhode... I dugo, je dugo drhtala ne zamrzla površina vode Pri povratku vukuć se po tmini, i ližući znoj s bedara lenih, mesec joj se nad izbom, učini kao jedno od kučića njenih. Zurila je u svod plavi, glatki, zavijala bolno za svojima, a mjesec se kotrljo tanki i skrio se za hum u poljima. Nemo, ko od milosti il sreće kad joj bace kamičak niz breg, pale su i njene oči pseće kao zlatni sjaj zvezda u sneg. Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: Starla 07.09.2008. 04:03:35 Za tebe ljubavi moja
Išao sam na trg ptica I kupio sam ptice Za tebe Ljubavi moja Išao sam na trg cveca I kupio sam cvece Za tebe Ljubavi moja Išao sam na trg železa I kupio sam okove Teške okove Za tebe Ljubavi moja A onda sam otišao na pijacu roblja I tražio te Ali te nisam našao Ljubavi Prever Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: Starla 08.09.2008. 03:43:18 JUTARNJI DORUČAK
Sipao je kafu U šoljicu Sipao je mleko U šoljicu sa kafom Stavio je šećer u belu kafu Kašičicom je Promešao Popio belu kafu Bez i jedne reči Zapalio je Cigaretu Pravio kolute Od dima Otresao pepeo U pepeljaru Bez i jedne reči Ustao je I ne pogledavši me Stavio je Šešir na glavu I uzeo kišni ogrtač Jer je padala kiša A onda je otišao Po kiši Bez i jedne reci I ne pogledavši me Tada ja spustih Glavu u ruke I zaplakah. Prever Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: Starla 08.09.2008. 04:02:47 Pesma
Koji smo danas dan mi smo svi dani prijateljice moja Mis mo citav zivot ljubavi moja. Mi se volimo i mi zivimo a ne znamo sta je to zivot i ne znamo sta je to dan, I ne znamo sta je to ljubav Prever Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: Starla 07.10.2009. 06:58:20 M.Antic
Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: Starla 05.07.2014. 00:10:58 AKO ME ZABORAVIŠ- Pablo Neruda
Hoću da znam jednu stvar. Znaš kako je to ako gledam kristalni mesec, crvenu granu spore jeseni u mom prozoru, ako dotaknem uz vatru neopipljiv pepeo ili izborano telo klade, sve me odvodi tebi kao da je sve sto postoji, mirisi, svetlost, metali poput barčica što plove ka ostrvima tvojim koja me čekaju. E, pa dobro, ako malo-pomalo prestaneš da me voliš i ja ću prestati tebe da volim malo-pomalo. Ako me odjednom zaboraviš ne traži me jer bih te ja već zaboravio. Ako smatraš dugim i ludim vetar zastava što prolazi kroz moj život i odlučiš da me ostaviš na obali srca u kome imam korena zapamti da ću toga dana, toga časa dići ruke iščupati svoje korene u potrazi za drugim tlom. Ali ako svaki dan, svaki sat, pristaneš da mi budeš sudbina s neumoljivom slašću, ako se svakoga dana popne jedan cvet do tvojih usana tražeći me o ljubavi moja, o moja u meni se sva ta vatra ponavlja, u meni ništa nije ugašeno ni zaboravljeno, moja ljubav se hrani tvojom ljubavlju, ljubljena, i sve dok živiš biće u tvojim rukama ne napuštajući moje. Naslov: Odg: Omiljena poezija Poruka od: Starla 07.07.2014. 22:51:20 “Kad sam je drugi put video rekao sam: "Eno Moje Poezije kako prelazi ulicu." Obećala je da će doći ako bude lepo vreme. Brinuo sam o vremenu, pisao svim meteorološkim stanicama. Svim poštarima svim pesnicima a naročito sebi. Da se kiše zadrže u zabačenim krajevima. Bojao sam se da preko noći ne izbije rat, Jer na svašta su spremni oni koji hoće da ometu naš sastanak Sastanak na koji već kasni čitavu moju mladost. Te noći sam nekoliko vekova strepeo za tu ženu Tu ženu sa dve senke, Od kojih je jedna mračnija i nosi moje ime. Sad se čitav grad okreće za Mojom Poezijom Koju sam davno sreo na ulici i pitao: "Gospodjice osećam se kao stvar koju ste izgubili Da nisam možda ispao iz vaše tašne?" Ja sam njen lični pesnik kao što ona ima i lične ljubavnike. Volim je više no što mogu da izdržim, Više od mojih raširenih ruku, Mojih ljubavnih ruku punih žara punih magneta i ludila. Moj snu, kao asfalt izbušen njenim štiklama, Noći, za mene sve duža bačena izmedju nas, Ona mi celu krv nesrećnom ljubavlju zamenjuje. Moje su uši pune njenog karmina, Te providne te hladne uši to slatko u njima Kad se kao prozori zamagle od njenog daha. Kako je ona putovala pomerao se i centar sveta. Pomerala se njena soba koja ne izlazi iz moje glave Sumo vremena, sumo ničega, ljubavna sumo, Još ne prestaje da me boli uvo Koje mi je pre rodjenja otkinuo Van Gog To uvo što krvari putujući u ljubavnim kovertama. U staklenu zoru palu u prašinu, Plivao sam što dalje ka pustim mestima da bih slobodno jaukao. Ptico nataložena u grudima što ti ponestaje vazduha, Radnice popodne na tudjem balkonu, Već dvadeset godina moj pokojni otac ne popravlja telefon, Već dvadeset godina on je mrtav bez ikakvih isprava. O koliko ćemo užasno biti razdvojeni i paralelni, O koliko ćemo biti sami u svojim grobovima. Još oko nje oblećem kao noćni leptir oko sveće I visoke prozore spuštam pred njene noge. Moje srce me drži u zatvoru i vodi pred njenu kuću Gde su spuštene zavese nad mojom ljubavlju. Ta žena puna malih časovnika sa očima u mojoj glavi, Taj andjeo, isprljan suncem list vode, list vazduha, Ljubomorne zveri oru zemlju i same se zakopavaju. O sunce nadjeno medju otpacima... Zuje uporednici kao telegrafske žice, Prevrću se golubovi kao beli plakati u vazduhu, I mrtve ih krila godinama zadržavaju u visinama Kao što mene njena obećanja održavaju u životu. O siroče u srcu što ti brišem suze Moja nesrećna ljubavi razmeno djubreta Stidim se dok je ljubim kao da sam sve to izmislio. Kuća, ništavilo na svim prozorima, Sve je dignuto u vazduh. Samo se još nesrećni pesnici kurvinski bave nadom.” |