Oreska - Užice

Da li znamo sami da se izborimo sa depresijom?, kako pomazete sebi u tom slucaju?

Paa... retko kad da me "lovi" depresija, s obzirom da sam flegma. Ipak kada se i to dogodi, volim da se osamim, i to preguram bez tuđe pomoći... Izbegavam društvo, zatvorim se u sobu, isključim mobilne telefone, pustim muziku ili gledam omiljene serije na DVDu, a najčešće čitam...
I obično depra prođe nakon dan-dva, maksimalno tri.  :)

Trudim se da zivim sa tim.. jednostavno se ponasam uobicajeno odsutno i nezainteresovano za sve tako da se ne primeti, a inace sedim/lezim u svojoj sobi i posmatram plafon satima pustim mislima na volju i to prodje..

u poslednje vreme mi jako teshko ide , pokushavam da sve sakrijem u sebi ...
ali izdaje me sopstevni organizam ,imunitet mi je oslabio i vec jako dugo vichem neku prehladu i alergiju ...
tako mi treba dobar odmor ,neko putovanje shto dalje odavde ... ali kako od toga nema nishta ... nastavicu da se cheshkam :)

Svi smo mi imali napade nezadovoljstva i potistenosti,ali ne verujem da se razumemo.
Depresija nije stanje koje moze da se leci tako sto se zatvorimo u sobu i cekamo da prodje.To je bolest koja je jako ozbiljna i koja se leci terapijom i lekovima.

Nismo jos uvek postali Amerikanci u tolikoj meri da se kljukamo lekovima i za ono sto treba i za ono sto ne treba!

Depresija je stanje koje traje duze vreme svi mi to vrlo dobro znamo smo niko jos nije spreman da se kljuka tabletama jer nije toliko crno i nada se da ce biti svetliji dan sutra - ili tamniji ne znam kako kome odgovara :P salim se naravno

(at)Lina

Ma... znam ja da ti misliš na depresiju, a ne na sporadični bedak... Ali opet, sa takvim tegobama nema pravila. Svako od nas dručagije reaguje na neki događaj... I najbitnije, svako od nas ima svoj "odbrambeni mehanizam"...

Konkretno, umesto medikamenata koji će da stimulišu proizvodnju serotonina, norepinefrina i ko zna čega još, ili inhibitora MAO, koji imaju sličnu funkciju, a koriste se u kliničkoj terapiji depresije, svako od nas može da pronađe način da sam učini nešto da se oseća bolje...

OK, svi znamo da teobromin iz čokolade utiče na proizvodnju serotonina i endorfina... pa muzika, masaža, slikanje, joga...

Čovek koji je u depri jednostavno mora sam da se potrudi i pronađe ono što ga smiruje i ispunjava pozitivnom energijom... Ako ne može sam, onda uz pomoć psihologa, uz razgovor... Uzimanje antidepresanata je najjednostavnije rešenje, ali daleko od toga da je dobro.

Svojevremeno sam se borila sa istom...... Sreca je da sam bila dovoljno razumna da se obratim psihijatru( koji mi je postao odlican prijatelj). Posle dva meseca terapije bila sam kao nova.
Mislim da se treba obratiti lekaru. Jedini je koji vam u startu moze pomoci.

Neko meni jako drag je depresivan. Pokusala sam da se izborim sa tim, da mu pomognem. Ne zeli da ode lekaru, i to stvara probleme, jer, za pocetak, samo lekici mogu da pomognu da se "tamna zavesa" skloni sa ociju.....
Ni ljubav, ni bliskost, ni bilo sta na ovom svetu u tezim slucajevima ne vredi ako se bolesnik ne javi lekaru i ne pridrzava terapije.

I mnogo je tesko gledati nekog koga volite kako pati, a ne zeli da vas cuje i ne zeli da se obrati lekaru. Takva borba je unapred osudjena na propast.
Prosla sam kroz to sa nekim koga jos uvek volim, i zaista mogu da tvrdim da je to pakao na zemlji.
Narocito sto su depresivni ljudi skloni razmisljanju o samoubistvu, precesto menjaju raspolozenja.......
Psihijatar i lekici..... Nista i niko sem toga, u tezim oblicima depresije, naravno.....

A sta mislite za to obracanje psihijatru? Mislim, ajde da uzmemo da je to siguran izlaz, ali i sto se tice depresije i uopste, ja se nikad ne bih mogao obratiti psihijatru. Ne zato sto je to sramota, pa da me je blam od drugih, nego zato sto jednostavno ne mogu da se otvaram a i mrzelo bi me da se cimam oko tog prvog odlaska. To da se pokrenem na tu opciju. A i ne volim ih i ne cenim ih.

A ti Lina, dobro si ti prosla, samo dva meseca... Brzo je to bilo.

poseta lekaru je sasvim OK kada je problem u glavi , ali kada je problem neshto drugo i prouzrokuje tvoje stanje ...
da sada cete da kazete ali lekar moze da ti pomogne da nauchish da zivish sa tim ... pa ja i sada zivim ali ne zelim ovako ... zelim da nema zarloga za moju nervozu , za moj duboki bedak ...

meni je odlichan lek isprichati shta me muchi ... imam prijateljicu sa kojom mogu o tome ... pishem joj beskrajne mailove ... nisu mi potrebni odgovori , ali meni jako prija kada iz glave istresem sve ono shto me pritiska ...

.... depresija koja traje dug vremenski period a pritom je jakog inteziteta zasigurno ostavlja posledice, zato se treba obavezno obratiti pravoj osobi a to je naravno lekar... prijatelji su u ovoj situaciji samo marginalni likovi... i ljudi koji su zatvoreni za komunikaciju se pred takvim osobama( psihijatrima) po inerciji otvaraju, naravno uz adekvatnu terapiju problem se lakshe reshava...
.... e, sad nemam iskustva sa depresijom, ni lichnog ni iz okruzenja, ali kao laik verujem u medicinsku pomoc... suretala sam se sa anksioznoshcu koju prate fobichna ponashanja, ali se ona ne lechi vec jednostavno prolazi, pobediti samog sebe...

Pa da, ali problem je sto ti lekar ne moze pomoci ako mu to ne dopustis i ne verujes u njega. Pogotovo psihijatar. To je moj problem. A dobro velis da su prijatelji tu samo marginalci, neko ko moze da te saslusa, ali skoro uvek bez pravih odgovora.

POCETNA FAZA JE PRAVDA.DRUGA FAZA NAPAD.TRECA FAZA OBRAZLOZENJE.I ZADNJA FAZA ODBRANA.SAMO DA NAPOMEN DA JE SMEH JEDINI LEK PROTIV TOGA.JER KADA SVE PRODJE COVEK SE UVEK SMEJE PREDHODNOJ SITUACIJI.ITD..........