Oreska - Užice

http://www.svetosavlje.org/pastir/index.php?qa=115

Укратко, наша вера учи да је Господ створио човека и дао му дар живота у физичком телу које је Он створио. То је поклон од Бога. Тај поклон треба поштовати и о њему се бринути, јер он и сада припада ономе који га је створио и који га у сваком тренутку одржава у животу.

Ја сам више пута видео децу како се играју. Видео сам и то, како једна девојчица да своју лутку другој а ова почне мастилом да шара по њој. Оној првој, која је лутку дала, није право кад се тако поступа са њеном лутком.

Замисли, ако би ти некоме поклонио драгоцени и скупи поклон, а онај коме си га поклонио почне по њему да шара и исцртава свашта - да ли би се то теби свидјало? Да ли би можда помислио да твој поклон није прихваћен са дужним поштовањем и љубављу са каквом је поклоњен?

Шта се дешава када неко нашара разне графите на нечијој кући? Како се осећа онај коме су на колима преко ноћи исцртали свакојаке шаре и поруке? А кућа и кола су много мање драгоцени од људског тела.

Људи су од давнина тетовирали домаће животиње, како би их разликовали и означили ко им је газда. Тетовирали су и своје тело како би га заштитили од духова, разним приказама на њему. А која је сврха тетовирања данас? Духовна? Телесна? Естетска? Уметничка? Може ли се тело улепшати неуклоњивим цртањем по њему? Зар оно није довољно лепо? Значи ми Творцу и Оцу кажемо, хвала ти, али знаш, ово би требало мало улепшати, мало је досадно и неинтересантно! Зар тиме не бисмо показали да не поштујемо ни Онога који нам је дао поклон, нити ценимо сам поклон, нити разумемо каквог је он великог значаја. Јер по ономе што је драгоцено и значајно, не шарају се разне шаре. А, Господ је већ рекао: "...не ударајте на се каквих биљега. Ја сам Господ!" (Трећа Књига Мојсијева 19:28)

о. Срба