Oreska - Užice

Opasna koncentracija čađi u vazduhu u Užicu i Kragujevcu
Lekari savetuju odlazak van grada

UŽICE, KRAGUJEVAC - Apelujemo na sve Užičane kojima obaveze dozvoljavaju da izvedu decu van grada. To savetujemo jer je višestruko povećana koncentracija čađi u vazduhu u užičkoj kotlini - upozorila je juče u razgovoru za „Blic“ dr Olivera Janjić. Koncentracija čađi u vazduhu u Užicu danima znatno prelazi dozvoljene granice, a krajem prošle nedelje bila je osam i po puta veća od propisanih parametara. Čađ je u decembru prešla granične vrednosti i u Kragujevcu na Trgu Mala vaga, kod autobuske stanice i u industrijskoj zoni.

Prekjuče je u Užicu na mernom mestu kod PIO fonda utvrđeno prisustvo 323 mikrograma čađi po kubnom metru vazduha, što je skoro šest i po puta veća količina od dozvoljenih 50 mikrograma, a istog dana kod Doma zdravlja čađ je izgurala na 238, a u dečjem vrtiću u Sevojnu 126 mikrograma. I koncentracija azotovih oksida preti da pređe dozvoljene parametre.
- Do naglog pogoršanja kvaliteta vazduha došlo je zbog geografskog položaja Užica i loših vremenskih prilika. Otežana je vertikalna ventilacija, nema normalnog strujanja vazduha zbog promene pritiska i temperature. Dugoročnije gledano, jedina šansa da se ovaj problem reši je gasifikacija, odnosno priključenje svih kotlarnica i što većeg broja pojedinačnih ložišta na gas - objašnjava dr Olivera Janjić.
- Danima već veš sušim u stanu jer se napolju nakupi neprijatnog mirisa - rekla je za „Blic“ Užičanka Jovanka Đorđević.
U užičkom Domu zdravlja pedijatri u Domu za majku i dete imaju više posla jer je povećan broj dece sa simptomima nadražaja organa za disanje, dok u Hitnoj pomoći kažu da je više građana koji se žale na respiratorna oboljenja.

Gradska ekološka inspekcija sprovela je merenje svih većih pojedinačnih emitera, kotlarnica, a kada rezultati budu gotovi, kaže inspektor Dobrosav Jovanović, prema zagađivačima će biti primenjene zakonski propisane kazne. Jovanović ističe da su najveći zagađivači pojedinačna ložišta, odnosno domaćinstva, kotlarnice na kojima nije izvršena konverzija sa uglja na mazut, a takvih je nekoliko i one greju isključivo škole i vrtiće.
Prema rečima Ljiljane Marinković, šefa inspekcije za zaštitu životne sredine, u Kragujevcu najveći zagađivač vazduha je „Zastava energetika“.
- Imaju tri kotla ukupne snage od 230 megavata, stari su u proseku 30 godina. To su postrojenja projektovana za drugu vrstu uglja od one koja se sada koristi i zato je emisiona količina pepela, koja izlazi kroz dimnjak, ogromna. U toku prošle grejne sezone najveći kotao 5 radio je samo 195 sati i odmah je zabeleženo zagađenje koje je premašilo dozvoljene granice. Ove godine taj kotao radi bez prestanka, ali rezultate merenja još uvek nemamo - kaže Ljiljana Marinković.

„Energetika“ je platila državi naknadu za zagađivanje od 811.189 dinara, a 60 odsto od te svote je došlo u gradski budžet. Koliko je od toga uloženo u zaštitu od zagađenja, ne zna se.
Pulmolog Anđelka Anđelković, koja proučava uticaj štetnih materija na zdravlje građana Kragujevca, kaže za „Blic“ da se sumporioksid i azotna jedinjenja talože u organizmu, pa da zbog toga imaju otrovno dejstvo i onda kada su izmerene vrednosti manje od dozvoljenih.
- Više od 20 odsto dece u Kragujevcu boluje od astme. To znači da svako peto dete ima ovu bolest, a kada se prebroje i deca bolesna od bronhitisa, podaci su alarmantni. Najopasnija mesta za život su Pivara i deo oko železničke i autobuske stanice. Svuda gde je kotlina pa nema dovoljno provetravanja - kaže Anđelka Anđelković.