Oreska - Užice

UŽICE => Biciklističko udruženje CIKLON => Temu započeo: Zlatko_M 05.05.2010. 05:13:11



Naslov: Вожња - недеља 02.05.
Poruka od: Zlatko_M 05.05.2010. 05:13:11
УТИСЦИ СА ВОЖЊИ

Недеља 02.05. код чесме у девет сати коначан договор- Бели, Лоло, Аћим и Данка запутише се према Кремнима, попели са на Калуђерске Баре, спустили се у Б. Башту и преко Николића брда и кадињаче стигли у Ужице. Прешли 100 км.
Друга гдрупа, Душко, Драган Аничић, Горан Петровић, Мићо из Карана, Слобо Стикић и ја преко Сарића осоја и Тврдића упутисмо се у Пожегу где се поткреписмо доручком. После тога лакше се педалирало. До Лучана смо стигли преко „звечећег” моста на Зап. Морави, направили круг од 360 степени и упутили се у Пилатовиће. Пошто је време пролећног уређивања посетили смо расадник цвећа породице Маркићевић и ипозантан расадник Милољуба Божића званог Тиквић у центру Пилатовића. Избор велики, цене јединствене као и на њиховим тезгама на пијаци. Ипак, кога интересује, вреди видети производњу на лицу места.
Најачи утисак, барем на мене, од призвођача оставио је расадничар Миломир Мишо Антонић из Прилипца. Овај машински инжењер који се посветио органској производњи поврћа и стварању нових сорти паприке одржао нам је, уз освежење које је се ту нашло, мало предавање. Он је пример да није све у новцу већ да је битно радити оно што се воли. Сигурно да би са цвећем био комерцијалнији али одлучио се за сизифофски посао стварања и признавања нових сорти.
Шта још треба обавезно видети у Прилипцу, цркву, са портом и конаком и протонамесника Милана Поповића. Изузетан комлекс посебних амбијенталних вредности чују је духовну вредност проширио отац Милан формирањем сликарске колоније. Слике су изложене у прелепој трпезарији конака и оближној галерији а неуморни прота има још доста планова. Овакве поставке слика не би се постиделе многе признате галерије. Оно што је интересантно за уморне путнике бицикисте је то да овде у конаку могу наћи пријатан конак у догобору са оцом Миланом који је и пријатан саговорник. Сви су услови да из Прилипца одете духовно много богатији. Још пар детаља: Отац оца Милана Поповића живи у Мокрој Гори, најстарији је мештанин и још вози бициклу. Син Миланов, ученик ужичке средње уметничке школе, доказани таленат, вози бициклу. Милан је, значи, наш човек.
Вожња се наставила даље преко Горобиља, старим путем кроз Расну па смо скренули према Годовику. Никада не треба размишљати да ли да се сврати до обновљене цркве у Годовику. Идеално место за одмор поред врела и хладне воде у подножју букове шуме које ми увек годи. Све је готивно па тако ваљда и село доби име.  Пут смо наставили према Шенгољу, магистралом стигли до Злакусе и даље према Ужицу.
Све у свему, направљен круг од 80 км, возили се 4сата и 40 минута, просечна брзина 17,6 км, мој просечан пулс 122 а потроших 4000 калорија и ни једне ми жао није.