Oreska - Užice

Velika je postavila temu https://forum.uzice.net/index.php?topic=9212.0 koja se dotice pitanja moguceg vidjenja buducnosti.

Kad god razmsiljam o tome, sve mi se vise cini da je budunost u stvari nemoguce videti. Kada se prica o putovanju kroz vreme, obicno se govori o paradoksu koji moze da izazove neko ko se vrati u proslost i promeni nesto sto izazove lancanu rakciju koja moze da dovede do toga da se izzivac uopste i ne rodi.

Ipak mi ovde samopricamo o "gledanju" u buducnost, bez mogucnosti uticaja na nju. Po jendotavnoj logici to osigurava i nemogucnost izazivanja pradoksa, pvo zato sto gledanjem nista ne mozemo da promenimo a drugo zato sto ako i promenimo buducnost, to ne moze da utice na izazivaca jer je on vec u proslozti.

Medjutim, paradoks postoji, nesto duge prirode. Naime, ako smo u situaciji da vidimo svoju buducnost, dobijamo informacije koje direktno uticu na nase ponasanje, postupke i razmsiljanje. Samim tim, vec dolazi do promena kod onoga ko je buducnost video, a to znaci da je od tog trenutka njegova buducnost promenjena. Paradoks je dakle u tome, sto gledanje buducnosti menja tu istu buducnost, iz cega proizilazi da cak i da mozemo da vidimo buducnost, to je vec nesto sto se u medjuvremenu promenilo. RAdi se o povratno-posledicnoj sprezi koja nas u stvari onemogucava da buducnost vidimo.

Drugi bitan problem, je u stvari sama pitanje toga da li buducnost uopste postoji. Sama pretpostavka mogucnost da se vidi buducnost u stvari znaci pretpsotavku da su sva desavanje vec unapred odredjena i da su sva ona nepromenljiva, kao da se sve vec izdesavalo, snimljeno je na neki visedimenzionalni medij koji se kao traka vrti i prikazuje ono sto se desava kao sadasnjost.

Ovakva pretpsotavka dovodi u pitanej smau svrhu postojanja i ako ni zbog cega drugog, ja je odbacujem kao nemogucu. Kada je buducnost u pitanju, jedino sto mogu da prihvatim to je pretpsotavka ili bolje receno nagadjanje kakva ce buducnost da bude. Neko moze da bude manje ili vise dobar u nagadjanju, ali niko ne moze da vidi buducnost onakvu kakva je pa cak ni sam bog upravo iz razloga sto buducnost ne postoji.

S druge strane, pretpostavka gledanja u proslost se cini kao moguca,upravo zato sto je proslost nesto sto se vec desilo i za sta postoji nekakva veovatnoca da je, opet na nekom multidimenzionalnom medij, kao takvo i zabelezeno. To je poptuno analogno snimanju na film, jer kamera upravo i radi to: belzei ono sto se desava u sadasnjem trenutku, zapis mozemo da vratimo unazad i vidimo proslot, ali ne mozemo nikako da snimimo nesto sto se nije ni dogodilo.

Mislim da si samo delimicno u pravu...

U cemu nisam?

U odredjenoj meri buducnost se mozhe videti, tachnije u onoj meri u kojoj postojanje i poznavanje fizichkih zakona u datim uslovima to omogucava. Npr. ako gurnesh chashu sa ivice stola ti sa sigurnoshcu znash da ce ona u (bliskoj) buducnosti pasti na pod.

Naime preko svih prenosilaca interakcije koje danas poznajemo mi mozhemo iskljuchivo da vidimo proshlost. Chak i kada razgovaramo sa nekim lice u lice mi vidimo i chujemo proshlost. Dakle, u onoj meri u kojoj mi danas poznajemo prirodu zvanichno nema nachna da se primi bilo kakva informacija osim one o proshlosti, jer je vremenski tok u onom kontinumu u kome mi danas svesno egzistiramo linearizovan uzrochno posledichnom spregom. Pitanje da li je nashe vreme linearizovano kretanjem materije ili obrnuto je vec ono o kokoshki i jajetu. Dakle sama zabrana vidjenja buducnosti je posledica fizichkih zakona koji vazhe u nashem sadashnjem kontinumu egzistencije, osim za onu buducnost koja najdirektnije podlezhe nekom fizichkom zakonu.

Inache ako stvar reshimo da posmatramo izvan nashe zvanichno poznate i priznate perspektive onda je vidjenje buducnosti moguce i to bez ikakvih paradoksa. Tu vec imamo teorije o vishim dimenzijama, paralelnim univerzumima, andjelima chuvarima itd. Meni je jedno nesumnjivo sigurno a to je da osoba u zvanichnom normalnom stanju svesti ne mozhe videti buducnost, jer se nasha normalna svakodnevna "zvanichna" budna svest najdirektnije pokorava prirodnim zakonima koje poznajemo.

Inache, npr. neka je nash univerzuum n-todimenzionalan onda mozhe da postoji (n+1)-ta dimenzija u kojoj on postoji sa ostalim paralelnim univerzuumima kao 'ajde da kazhem nekakvi univerzuumi verovatnoce i sigurnosti koji medjusobno reaguju preko nekih prenosilaca interakcije koji u nashem n-tom univerzuumu ne mozhemo da registrujemo jer nemamo dodatnu dimenziju za poznato empirijsko nauchno opazhanje. I tu npr. mozhemo u nekom nama izmenjenom stanju svesti da primamo informaciju iz jednog univerzuma verovatnoce a reakcijom na to prelazimo u i ostvarujemo taj ili neki drugi univerzuum verovatnoce ili mozhda bash taj univerzuum. On tako za nas prestaje da postoji u toj vishoj dimenziji jer se ili brishe ili postaje trenutna stvarnost te se iz njega se vishe ne mogu primati informacije o toj buducnosti. Dakle na n nivou izgleda kao da dolazi do poremecaja zakona odrzhanja jer se prima nevidljiva informacija tako reci ni iz chega, ali na (n+1) nivou taj zakon biva ochuvan jer se informacije prima iz trenutno postojeceg entiteta. Tako da zapravo svaki put kada neshto uchinimo mi chinjenjem prelazimo u univerzuum u kome smo to uchinili odnosno ostvarujemo dati univerzuum a onaj prethodni napushtamo i brishemo.

Osim toga poznavanje buducnosti nije nikakva garancija da ce se ona desiti ili nece, osim kada se radi o spoznaji samo jednoj osobe za jedan konkretan dogadjaj/e, shto i mozhe ovako da se deshava bez opasnosti da se "svet" srushi mada ni to nije zasigurno. Ovako kada bi smo svi imali i koristili sposobnost vidjenja buducnosti po zhelji i mogli da vidimo iste dogadjaje to bi u velikoj meri bilo beskorisno jer bi smo se podrzhavali i ometali oko ostvarivanja zheljenih dogadjaja skoro identichno kao shto to svakodnevno chinimo. Ne sporim bilo bi korisno znati da ce negde neka nesreca da se desi u smislu pevencije, ali opet to ne bi moglo da se deshava mimo prethodnog konteksta, a kakav bi to onda zhivot bio. Osim toga vreme je ionako u nashem svet usmereno onako kako nam svrha egzistencije u njemu nalazhe.

Pristup ovoj temi uopshte ne spada u "Duhovno i astralno", vec u "Prirodne nauke".
Lichno verujem da su neki dogadjaji u zhivotu svakog choveka unapred odredjeni, jer da ne verujem u to, chemu onda pricha o veri?
Verujem da je svakom od nas neshto "upisano" unapred, a na nama samima je da izvuchemo maximum iz toga. Takodje verujem da je taj "maximum" za svakoga razlichit, kao i polje na kome treba izvuci taj "maximum".
I sve ovo ima itekako veze sa verovanjem da ne zhivimo samo "ovde i sada", vec da nakon fizichke smrti nastavljamo zhivot "na nekom drugom nivou".
Ponavljam, ovo je ono u shta JA VERUJEM, shto, naravno, ne znachi da je istina.
Uostalom, shta jeste "istina" kao takva? "Istina" o jednom istom dogadjaju je za vishe ljudi razlichita, tako da ne mislim da postoji ni apsolutna istina, samo predstava o isitini ili verovanje da je neshto istinito...
Ali, to je vec za neku drugu temu...