http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=26359Чишћење мрља са белих мантила
Држава улаже милионе евра у развој и обнову ужичког здравства, а сами медицинари започињу антикорупцијску акцију у сопственим редовима
Ужице – „Неко вас гледа”, пише крупним словима на плакату, са кога испод једног строгог погледа пажњу привлачи написано: „Стоп корупцији”, акција под покровитељством Здравственог центра Ужице. Бели мантили ужичког краја подстакли су, дакле, активности на борби против корупције. Одлучили су, кажу, да се отворено суоче са оним због чега је ова струка често прозивана. Уствари, о корупцији у овдашњем здравству, као и другде, више се шапуће или прећуткује него што се отворено говори. Сви знају, а истовремено нико не зна, коме и колико треба понети, лекару или сестри, за више пажње, бољу негу, мање чекања. Речју, сумњи је било, и има их, каткад с правом, понекад неоправданих.
И сада, ево, у Здравственом центру Ужице крећу у ту нимало лаку акцију, пре ресорног министарства, које, како сазнајемо, за јесен припрема нешто слично, на републичком нивоу. како је та ужичка борба против корупције замишљена, објашњава за „Политику” др Дарко Маринковић, директор Здравственог центраУжице:– Најпре, покренућемо у сарадњи са медијима маркетиншку акцију којом би корупцију означили као негативну појаву. Бојим се да је корупција толико ушла у наше друштво да је многи и не препознају као нешто лоше, него управо кроз њу виде начин да своје проблеме реше. са друге стране, покушаћемо да заштитимо и све лекаре, здравствене раднике од неоправданих прича о корупцији.
Такође, како додаје директор ужичког центра, на нивоу ове окружне установе формиран је један антикорупцијски тим чији је задатак да сагледа процес рада у центру и да означи делове који су подложни корупцији.– Очекујем доста од ове акције. Кад до краја „снимимо” процесе рада, видећемо која су то осетљива места. Онда ћемо настојати да кроз другачију организацију рада, елиминишемо могућности корупције. Да у једном процесу не зависи све од једног човека, већ да буде укључено више људи, да би могућност корупције појединца била искључена. То је, наравно, немогуће свести на нулу, али би се кроз дуготрајан процес смањило – истиче Дарко Маринковић, па на питање да ли је овај центар, кад је о корупцији реч, испред или иза других у Србији, одговара: – Немам такве податке, али мислим да се оно што је раширено по читавој Србији, одсликава и у Ужицу.
Наравно, садашњи тренутак ужичког здравства није само ова акција, него и низ важних и вредних послова углавном на обнови објеката и набавци медицинске опреме. У прошлој години завршена је реконструкција појединих одељења ужичке болнице, а министарство здравља набавило је нову опрему: скенер, два ултразвука, дигитални рендген. Здравствени центар је од сопствених средстава обновио болничку лабораторију.
Намера је да се у овој години дијагностика још више осавремени, овде недостаје магнетна резонанца и очекивања су да ће бити разумевања за њену набавку. Постоји и неравномерност у развоју појединих служби, с тим што директор центра сматра да је то пре свега зависило од запослених у тим службама. На високом нивоу је овдашња васкуларна хирургија, биће и надаље развијана, постоје добри кадрови и одговарајућа опрема.
– Мислим да је можда врло близу остварењу прича о прерастању ужичког здравственог центра у један клиничко-болнички центар, што је свакако перспектива здравства у овом региону – најављује др Маринковић.
А од текућих инфраструктурних радова на здравственим објектима у Златиборском округу, најважнија су детаљна реновирања десет домова здравља у свакој од десет општина округа. Реч је о послу финансираном из НИП-а, вредном 5,5 милиона евра, у оквиру подухвата „Хитна реконструкција 157 домова здравља у Србији“.
Како нам каже Дејан Милосављевић, пројект менаџер Здравственог центра Ужице, радови су овде започели крајем прошле године и ускоро се приводе крају. У сваком од десет овдашњих домова здравља, реновира се грејање, мења столарија, поправљају мокри чворови, електроинсталације, водовод и канализација, мењају подови, крече зграде и изводе други послови.– Домови здравља су углавном свуда дотрајали, двадесетак година ништа значајније није рађено. Гради се и поправља док те установе нормално раде. А сав предвиђени новац из НИП-а за ове потребе уредно је стигао, јер је сва пројектно-техничка документација благовремено припремљена – каже Милосављевић.
Бранко Пејовић
[објављено: 25.04.2007.]