Datum: | 13. maj. 2007 |
Lokacija: | Planina Tara |
Relacija: | Kaludjerske bare - Mitrovac - Rastiste - Perucac |
Vrsta ture: | biciklisticka voznja |
Ucesnici: | Mladen i Pedja (biciklom), Jelena (autom) |
Trajanje: | 8 sati (sa zastajkivanjima i odmaranjem) |
Predjeni put: | 49,5 km |
Ocena: | laka tura, dobri putevi, malo uzbrdice, vecim delom goredoliranje i spust |
Visina: | najvisa dostignuta visina je 1296m najniza dostignuta visina je 334m |
Krenuli smo Mladen i ja, bez nekih velikih pretenzija a sa namerom da se vozikamo iispitamo Talijanski put i puteve oko njega. Krenuli smo sa Kaludjerskih bara starim putem za Mitrovac kroz Dobro polje, prosli celo polje (vrlo interesantno mesto, vredi videti), a na raskrsnici pre Vasica ponora skrenuli na Talijanski put i njem zasli oko Bukove glave u sumu. Ideja je bila da napravimo sto duzi put tako da smo talijanskim putem otisli koliko god smo mogli pa se vratili nazad njemu paralelnim, samo nesto nizim putem, nazad do Vasica ponora. Odatle smo nastavili starim putem za Mitrovac prema Mitrovcu, Banjskoj steni, napravili spust u Rastiste i dalje na Perucacko jezero.
Utisci su odlicni. Ja bih ovaj put nazvao lezilebovicevskom transferzalomj, jer predjete punu dijagonalu po Tari a ne umorite se, jer je sve vreme dobar put, goredoliranje bez nekog preteranog penjanja i nekoliko velikih spustova.
Usput bih upozorio, karte Tare ne treba uzimati zdravo za gotovo. Ja sam se za ovu turu pripremio tako sto sam u GPS ubacio sve moguce puteve na ovom prostoru oko Talijanskog puta ali se ispostavilo da je malo njih uporebljivo. Neke puteve nismo cak mogli ni da nadjemo a vecina je toliko zarasla da aih je tesko prepoznati. U pirncipu putevi ili su odlicni (jak nabijen tucanik) ili su zapusteni. Pouzdano je dobar Talijanski put, put oko Borjaka, i put koji se izmedju Suvih bukvi vrha Kovaci vraca paralelno sa Talijanskim putem do Vasica ponora. Precice koje smo mislili da proverimo su sve zapustene.
I ovo sto ima dobrih puteva je savim dovoljno tako da se mogu planirati razne kombinacije. Mi smo se ovaj put trudili da idemo sto duzim putem (ispalo je da smo presli 30 km izmedju Kaludjerskih bara i Mitrovca), a naravno moze da se prodje i sa znatno kracim putem, negde oko 12-tak kilometara.
Sto se tice terena, sve je pod debelom sumom. Iako je juce bio vreo dan, nama je na nekim mestima bilo i hladnjikavo. Nema vidikovaca, sv sto vidite to je masna i debela suma, sto naravno predstavlaj atrakciju svoje vrste. Napomenuo bih da valja svrtiti na Beserovacke Bare. Na karti su oznacene samo kao Bare, a nalaze se sa leve strane Starog putra za Mitrovac (kada se ide sa K. Bara). Postoji raskrinica malo pre Vasica ponora, i izgleda da je dobar put. Ako nista, moze da se izadje na ivicu sume da se malo uziva u pogledu na siroku pitomu dolinu okruzeno visokom sumom.
Nekoliko puta sam pomenuo Vasica ponor, ali samo zato sto je uocljiv orjentir na karti. U njegovojblizini nismo naisli na zivu dusu da se raspitamo a po svemu sudeci radi se o nekakvojjami koja je zarasla u sumi i nije bas pristupacna. Ovo je ipak samo pretpostavka, ako neko sazna drugacije neka javi. Na putu nismo videli nikakav jasan znak da je takva neka atrakcija u blizini, a suma nije davala znake pitomine na tom mestu, tako da nismo bili raspolozeni da sam ponor i trazimo.
Sto se tice vode, treba iskoristiti usputne izvore u Dobrom polju, jer u sumi nismo naisli ni na jedan. Na samom pocetku Dobrog polja je Bulibanova voda. Uredjen i jak izvor hladne vode. Na karti je izvor označen ali bez imena. Nešto dalje niz put nalazi se Stankova česma koja na kartama nije ubeležena. Ovo je takođe uređen izvor. Sledeći put smo vodu našli tek na Mitrovcu. Takođe uređen i jak izvor ali ga jelako promašiti. a one kojine znaju, česma se nalazi kada se na Mitrovcu skrene prema Banjskoj steni, odmah iza table DOBRODOŠLI sa desne strane ispod puta.
Na Mitrovcu smo napravili predah i malo ručkali. Ja sam imao pripremljenu suvu hranu (pršuta, čajna...)a Mlašo jeiskusno poneop primus, specijalnu tavu i tri debela komada svinjskog vrata... Pa, sigurno nismo imali razloga da se žalimo na lošu hranu
Od Mitrovca smo krenuli dalje prema Rastistu, a naravno da smo svratili i na Banjsku stenu, posto Mladjo nije bio u tom delu Tare, pa da se upozna. O tom putu nema sta mnogo da se prica, jer je vise puta prezvakavan. STo se tice biciklanja, posle raskrisnice za Banjsku stenu, dalej prema Rastistu ocekujte nekoliko kilometara blagog goredolirajuceg uspona (od raskrisnice do prevoja gde pocinej psut visinksa razliak je 50m ali verujem da se zbog stalnog penjanja i psustanja nabije i vise. I taman kada vam vec dojad penjanje, dolazi prevoj. Radi prepoznavanja, malo pre prevoja nailazi raskrsnica gde se levo odvaja put prema vrhu Omar.
Sam spsut je prica za sebe. Em je dug (skoro 10 km), em visok. Sa oko 1100m spsutate se na oko 300 (usce Dervente u jezero Perucac). To zaista ostavlja utisak narocito zato sto se krecete prelepim terenom, a sa sa jedne strane se otvara i vidik. Dolazak u Rastiste je samo dobar povod za predah, jer ste tu tek na 450m i sledi jos dosta spustanja. OVaj psust je dobrim asfaltom, pored prelepe Dervente i visokih stena i borova samaca na obe strane klisure. Nesto ispod sela, sa leve straen puta naici cete na uredjen izvor. Izlayak na jezero je ponovo raj za oci, jer Perucacko jezeru samo treba suncan dan da sine svojom plavom bojom kao more u sred planine.
Nas put se tu zavrsio, jer smo imali organizovan prevoz kolima niz Drinu do Rogacice a onda na Kadinjaci i ponovo u Uzice. Sve u svemu, dan smo proveli fenomenalno i upoznali smo jedan deo Tare koji se meni nekako uvek izmicao u planovima, valjda zato sto je nadomak ruke.
Meni je ovo bio poseban dozivljaj zato sto sam nekada davno kao klinac ovaj prostor izmedju Mitrovca i Kaludjerskih bara presao peske, ali je to bilo tako davno da susecanja ostala samo ufragmentima propracena veoma jakim utiskom lepote. Najzad sam osvezio te utiske
Napomenuo bih da je vrlo koristan deo ture bio dolazak kolima na Kaludjerske bare, sto nam je omogucilo da dan maksimalno iskoristimo i da ne brinemo o tome kada cemo se spustiti na Perucac i povratku u Uzice jer nas je tamo cekao automobil. Svu energiju smo mogli da osvetimo tumaranju Tarom bez ikakvih obaveza.
Prilog: GPS snimak puta sa orjentirima u OziExplorer formatu