http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/R07072601.shtmlReporter Glasa sa ljudima koji šest dana i sedam noći gase požar u kanjonu Uvca
Crna šuma na Crnom vrhu
Gore borovi, huči okolo, strašno je bilo i slušati, kao da negde iznad nas avion poleće, kao da će da probije zvučni zid. Gledamo, uhvati vatra bor, za par sekundi spali ga, ostane samo crno stablo da štrči uvis
Na Crnom vrhu, u kanjonu Uvca, šesti dan gore i nebo i zemlja. Crni vrh pocrneo od gara i pepela, od crnih borova, nad planinom danima se vije crni dim. Kad dune jug, vreo, kao iz pakla, crnilo od dima i pepela, od gareži, nadnese se nad Zlatibor, kilometrima daleko, nad onu stranu Uvca, a ljudi iz Dobreselice, iz Stubla, ispod Tornika, izlaze iz kuća, nadnose dlan na oči, pa svi gledaju zlo, koje, za svoga veka još nisu gledali...
Juče pre podne, samo što su ekipe vatrogasaca i šumara krenule niz jaruge i kose, niz Crni vrh, dole ka Uvcu, gde je sve gorelo, a crni dim sukljao uz planinu, planula šuma na onoj strani reke, daleko ispod Murtenice...
- Kukala nam majka, i nama i onima preko... Pakao s ove strane, pakao s one - glasno je neko zaječao među onim ljudima što su natovareni naprtnjačama sa po 25 litara vode u svakoj, odmicali nizbrdo...
Preko, ispod Murtenice, negde naspram Dobroselice, stub crnog cima bivao je iz minuta u minut sve viši i sve crnji, kroz dim povremeno bi suknuo po koji plameni jezik...
- Onako, kako je sad tamo, ovde je bilo prekjuče, u utorak... Dunuo vreo vetar, odozdo suknuo plamen, za pet minuta na tri mesta probi nam vatra liniju... Nas, petoro-šestoro, naprtnjače na leđa pa trk dole u dolinu, tamo - uhvatila vatra borove, bije plamen po trideset metara uvis... Strčimo se dole, gledamo ono čudo, gore borovi, puca, prašti na sve strane, opkoli vatra i nas, spusti se dim, mi ko mravi u onoj travi, među stablima... Odozgo, sa brda kolege viču - bježite, bježite, pogubiste glave... Jedva smo se iščupali iz onog čuda, trčimo uzbrdo, bježimo, a dim steže pluća - pričala nam je juče u sred dima i vatre u kosi iznad Uvca Mirjana Nedić, inženjer iz Šumskog gazdinstva Prijepolje.
Gore, kad je istrčala na ono brdo, Mirjana, kaže, sela na suvu travu, gledala pakao u dolini ispod, i - zaplakala od muke...
- Sedim, gledam stihiju, ništa joj na put ne može stati, mi nemoćni... Gori naša šuma...
Ona je sa kolegama iz Gazdinstva, iz Prijepolja, Nove Varoši i Priboja već sedmi dan neprekidno na Crnom Vrhu... Šumari i vatrogasci, zajedno, tek juče ujutru okružili su vatru. Danima su ljudi sa krampovima i lopatama, sa grabuljama, buldožerima kopali staze i kanale, probijali puteve niz doline, jaruge, niz kose kako bi vatri odsekli put...
- Jutros smo konačno okružili požar, stavili vatru pod kontrolu... Svo raspoloživo ljudstvo sada dežura na linijama, pored kanala i puteva, branimo da se vatra ne proširi preko linija, unutra, u potkovici čiji su kraci spušteni do Uvca izgorelo je već više od 110 hektara uglavnom visoke borove šume, hrasta, graba... Šteta ogromna... Unutra, u potkovicu, niko od ljudi ne može, tamo još gori vatra, koju će bez kiše teško biti ugasiti - kaže Milan Baranac, direktor Šumskog gazdinstva Prijepolje.
Direktora smo juče ujutru našli u dolini iznad Uvca, sa svojim ljudima, koji su niz jarugu lopatama i krampovima, golim rukama, zajedno sa vatrogascima iz Nove Varoši kopali kanal, da spreče vatru da se prebaci na onu stranu doline.
- Tri puta sam jutros uz kosu izlazio do cisterne sa vodom... Natočim u naprtnjaču 25 litara vode, pa dva kilometra nizbrdo.... Dole izručimo ovo vode niz dolinu, naprtnjaču na leđa, pa ponovo uzbrdo - pričao je u sred one doline, dok je odozgo, sa desne strane, niz kosu, plamen gutao suvo lišće i panjeve, Milanko Mlađenović, šumar iz Nove Varoši.
I on, i njegovi kolege Miloš Leković i Gradimir Vujičić, Radojko Šaponjić, crni od dima, gareži, od pepela i od muke, zastali su na trenutak, duboko odahnuli...
- Sad je opet dobro, gori samo suv list, prekjuče je bilo strašno kada je planula suva šuma, borovi, kad je suknuo plamen u nebesa. Gore borovi, huči šuma okolo, strašno bilo i slušati, kao da negde iznad nas avion poleće, kao da će da probije zvučni zid... Gledamo, uhvati vatra bor, za par sekundi spali ga, ostane samo crno stablo da štrči uvis, a plamen bije na gore-pričali su na brzinu, sve jednim okom gledajući plamen koji se spuštao niz kosu gutajući suv list...
Šumar Milanko Mlađenović u ponedeljak, u Bosanju, iznad Nove Varoši, stigao je i u poslednjem trenutku sprečio pravu katastrofu - planulo par smrčevih stabala, iza njih - 3.000 hektara borove i smrčeve šume...
- Ne znam koja me je sila navela da naiđem baš tim putem... Iza jedne kose pogledam - gori jedna smrča, plamen stigao do vrha, već zahvata drugu... Potrčim... Počnem iz sveg glasa da zovem u pomoć... Srećom, čuše me ljudi na susednom brdu, Jadžići, braća Ivan i Milan... Nije prošlo pet sekundi, čini mi se, vidim trče i oni nose kofe sa vodom... Navalimo da gasimo, pristigoše još neki ljudi, srećom, nađemo u blizini lokvu punu vodu... Gasili smo, ali nas i sam Bog pogledao, čim smo počeli da gasimo vatru, stade vetar... Da nismo uspeli, da se vatra proširila samo desetak metara dalje, bila bi katastrofa, izgorele bi stotine i stotine hektara šume - pričao je juče Mlađenović.
U jaruzi, u nevidbogu iznad Uvca, juče u podne, videlo se povremeno, tek par desetina metara okolo... Ispod daleko ka Uvcu, još je gorela šuma, spustio se dim, crn, niz Crni vrh, među borove i mladu bukovu šumu... I dole niz Uvac crneo se dim, zaklanjao Zlatibor preko...
- U utorak, gore iznad nas, probi nam vatra liniju na dva mesta za nepunih pet minuta... Gore na livadi, pet "lada niva" i dva kamiona sa vodom... Hoće vatra da nas opkoli, da svi pogorimo... LJudi uključili motore i čekaju, zadnji čas da se izvlače iz obruča... Strašno bilo... Maločas, krenu odozgo, niz dolinu zapaljen panj, kao vatrena kugla, leti pravo nas, scena kao iz filmova... - prisećao se juče pre podne u sred one doline Boban Manović, radnik Šumskog gazdinstva Prijepolje.
- Sve ljudi što smo imali poslenjih pet-šest dana je na Crnom vrhu. Jedni dežuraju danju, drugi noću, odmore se 12 ili dvadesetak sati, pa ponovo na vatrenu liniju... LJudi su premoreni, na ivici snage, ali svi rade i iznad granica mogućnosti. Sada je najvažnije da zaustavimo vatru na ovim linijama, da se, ne daj Bože ne proširi... Pomogli su nam ovih dana i šumari iz Sjenice, iz Užica, vatrogasci iz okolnih gradova su svakodnevno na terenu, mnogo nam je pomogla i vatrogasna ekipa iz Užica, svi ljudi ulažu ogromne napore i hvala im do neba - pričao nam je pod Crnim vrhom direktor Baranac dok je okolo crni, ljuti dim od borovine hvatao za grlo i pluća, a po šumi iznad pucali borovi panjevi zahvaćeni vatrom.
Šumari iz Priboja, Prijepolja, Nove Varoši i prošlu noć proveli su u jarugama iznad Uvca ispod Crnog vrha, braneći šumu od vatrene stihije. Svi oni istinski su junaci neravnopravne bitke sa vatrenom stihijom koja se pod Crnim vrhom vodi već šest dana i sedam noći.
Zoran Šaponjić