http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-04-12-2007/da-ne-izmisle-majku-mu-neku-agenciju-za-klanjeDa ne izmisle, majku mu, neku agenciju za klanje
Otkako je pre tri dana u jednim novinama video naslov - „Poslednji svinjokolj“ i pročitao da po zakonima Evropske unije nema više da se kolje kako se do sada klalo, deda Boško Ostojić iz Zlakuse kod Užica uskukako se po kući.
- Lekari mi zabranili rakiju, Evropa će da mi ukine čvarke, ošta ću življeti - pitao je na sred sobe ženu.
Iščitavao, veli, pola dana ono što piše u novinama. Prvo nije mogao da veruje svojim očima šta piše, onda zovnuo babu da i ona vidi, onda se iskupile i komšije i svi zajedno zaključili:
- Ako nam je ovo put u Evropu, j**eš onda Evropu!
Juče ujutru deda Boško delovao je mnogo smirenije. U međuvremenu, razmišljao, razmišljao, i već našao rešenje za najavljeni zakon, po kome će ubuduće u Srbiji svinje moći da se kolju samo „humano“, a posao će biti poveren - stručnjacima sa završenom odgovarajućom školom, koji će klati uz upotrebu struje niskog napona.
- Ja ću moje svinje dogodine, ako se bude živo i zdravo, da koljem u štali! Sin ili unuci ima da upale motorku napolju, dobro da pritisnu gas, da se ne čuje dreka iz štale dok koljem, a ja ću unutra po mom - odao mi je deda Boško samo deo svog plana za dogodine, kada klanje svinja bude metnuto pod strogi nadzor inspektora.
Zakoni Evropske unije dedu Boška iz Zlakuse dobro su isprepadali još prošle godine kada su jedne novine objavile da u Srbiji ubuduće rakija nema više da se peče pa kačarama i dvorištima, gde kome padne na pamet, nego ima da bude jedna pecara u sred sela, pa tamo svi seljaci da nose džibru, kako bi inspektori verno zabeležili ko je i koliko ispekao rakije, a sve u svrhu urednog plaćanja poreza.
- Tako je bilo i za vreme Bugara, kad su nas ono bili okupirali. Samo što smo se mi i tada snašli, krili kace sa džibrom po potocima, pa nam Bugari nisu mogli ništa, snaći ćemo se i sad! Baš bi volio da vidim ko će da dođe i da mi otme kazan iz kuće. Kako da ispečem rakiju za slavu - grmeo je još tada deda Boško.
Pre par dana kad je u novinama našao šta se srpskim seljacima još sprema, deda se prvo prisetio čvaraka:
- Pršutu slabo koristim, nekako mi suva, ali čvarke volim. Nema života bez masna čvarka. Lepši mi je čvarak od najbolje pršute! Ja ne znam šta oni ‘oće, moj đed, moj prađed, ja, moj sin, svi koljemo svinje na isti način, sekiru u glavu, ona se onesvesti, onda prikoljemo, i - šta su to ti Evropljani izmislili humanije. Čuj - humano klanje? Kako su krenuli, izmisliće da mi tovimo svinje, a oni da kolju i uzimaju meso, a nama da vraćaju čapke - krstio se juče deda Boško u sred svoje kuće, zadovoljan što je za ovu godinu svinjokolj već obavio, i pršutice metnuo u sušaru.
Svinjče već okačeno na granu od šljive i do pola raspravljeno, a domaćin iz Sevojna Milan Perović, kaže, načuo od komšija da se sprema novi zakon o svinjskim daćama.
- NJemu se sudbina zna i zna se šta ga čeka. Zviznuo sam ga ušicama sekire u glavu, ono je prevrnulo očima, onda sam ga priklao, i ja - humanije ne umem, a oni mogu da izmišljaju šta god oće - stao je Milan na sred dvorišta da se kune da je svoje svinjče od 120 kilograma zaklao na najhumaniji mogući način.
Nad velikom lokvom krvi u sred dvorišta domaćin je odmah izrazio sumnju da se ne radi ponovo o kakvom marifetluku koji vlast smišlja:
- Da ne izmisle, majku mu, agenciju za klanje svinja, odrede nekog humanog čoveka, a onda on ide po selu i kolje svinje?
U brdu, visoko iznad Sevojna, malo kasnije naletimo na još jednu svinjsku daću. Puno dvorište krvi, puni stolovi mesa, domaćin sav zadovoljan punio je raniju sitno seckanom slaninom za čvarke...
- Mene neko da zabrani da koljem kako ja oću? E baš bi volio da vidim tog junaka od inspektora - zagrmeo je preko ograde čim smo mu pomenuli što smo došli.
NJegov komšija, sitan dekica pod šajkačom, koji je sedeo na klupici pored, samo što ne zakuka kad ču šta se seljacima sprema za dogodine:
- Ako nam zabrane rakiju i čvarke, onda je gotovo! Onda nam više nema života! Onda nam drugi rat ne treba, svi ćemo pocrkati. Ej, Radovane, šta dočeka, bolje da sam umro - nabrajao je nad onim svinjčetom.
Povede se rasprava u dvorištu kako je najhumanije zaklati svinju.
- Juče sam lično prisustvovao događaju u Gostinici. Ispusti moj rođak dve svinje iz obora u dvorište da ih koljemo, one obe poludivlje, da ih povatamo - nema šanse, iskoče ti one svinje iz dvorišta, mi za karabin, obe iz karabina odstrelimo, inače, ne bi ih stigli niti bi čvaraka ove zime videli - ispriča jedan.
E. G.
