http://www.politika.co.yu/rubrike/Kultura/Od-biletara-do-direktora.lt.htmlOd biletara do direktora
Upravnik užičkog teatra Zoran Stamatović nagrađen za razvoj pozorišnog života
Kad je nedavno obelodanjeno da je prestižna nagrada somborskog pozorišta za posebne zasluge razvoju pozorišnog života „Nikola Petrović Peca” za ovu godinu dodeljena direktoru užičkog teatra Zoranu Stamatoviću, mnogima je to izgledalo sasvim očekivano. Ne samo što punu deceniju Stamatović daje osobeni pečat pozorišnim prilikama u Srbiji, već je zaslužan i za besprekorno organizovanje pozorišnog festivala u Užicu, a ima značajan udeo i u vidnom stvaralačkom napretku teatra na čijem je čelu. Prošlogodišnji nastup užičkog pozorišta na Venecijanskom bijenalu, prvog iz jugoistočne Evrope na ovoj smotri, dovoljna je potvrda da Užice stasava u pozorišni centar i da taj teatar, uz ostale kvalitete, ima sposobnog i umešnog direktora.
Tim činjenicama rukovodio se i žiri za dodelu pomenute nagrade, svrstavši Stamatovića uz rame dosadašnjim laureatima tog priznanja Nebojši Bradiću, Ljubomiru Draškiću, Siniši Kovačeviću, Branku Cvejiću, Svetozaru Cvetkoviću i drugima koji su vrlo uspešno upravnikovali pozorišnim kućama. Predanim, znalačkim radom Zoran Stamatović je uspeo da užičko Narodno pozorište svrsta u red najuglednijih i najstabilnijih pozorišnih centara u Srbiji, stoji u obrazloženju žirija pa, uz ostale zasluge, pominje i dobitnikove napore na rekonstrukciji i adaptaciji zgrade teatra u Užicu, koje se odvijaju po planu i pedantno. I ono što je najvažnije – Zoran Stamatović je, uz pomoć saradnika, brižljivo sklapao repertoar užičkog pozorišta vodeći uvek računa o srazmeri klasičnog i savremenog, domaćeg i svetskog, tako da je blagotvorno uticao na odziv publike što je i najveći smisao pozorišnog dejstva, zaključuje žiri.
Još od 1997. godine čovek o kome je reč vodi užički teatar. Političari na vlasti se menjaju u ovom gradu, stranke dobijaju i gube pravo da postavljaju direktore, ali Stamatović traje i odoleva. Jedini direktor u oblasti ovdašnje kulture koji nije promenjen („Bavim se strukom, a ne politikom”, kaže), sa svima sarađuje i od svih dobija podršku. Postignuti uspesi su glavna mera i recept za trajanje, a možda i to što je celog sebe utkao u teatarski život, još od rane mladosti.
– Počeo sam kao biletar, u srednjoškolskim i studentskim danima u ovom pozorištu, prodavao sam karte. Onda sam bio i glumac, pa radio kao pomoćni tehničar, vrteo pozorišnu rotaciju. Zaposlio sam se 1986. godine kao generalni sekretar pozorišta, pa 11 godina kasnije postao direktor. Pravi sam čovek pozorišta, zajedno sazrevamo – kaže Stamatović, ekonomista po struci.
Direktoruje firmom sa 52 zaposlena, koju opština finansira. Lokalna samouprava uvek je imala razumevanja da je ovo pozorišni grad, i kad su teška vremena, s tim što je njen odnos prema nama uvek bio u ravni najvažnijih gradskih institucija, dodaje). A na pitanje da izdvoji najznačajnije uspehe užičkog teatra poslednjih godina, odgovara:
– Mislim da je najbitniji kontinuitet u ostvarenim rezultatima: četiri uzastopna učešća na Bitefu, mnoštvo najznačajnijih nagrada na susretima „Joakim Vujić” po kojima smo dostigli niško pozorište kao najuspešnije, zatim učvršćivanje pozicija Jugoslovenskog festivala u Užicu koji se, uz Sterijino i Bitef, svrstao među najznačajnije u Srbiji, pa zapažen naš nastup na Venecijanskom bijenalu. Rečju, Užice se poslednjih godina prepoznaje po pozorištu, postavili smo visoke kriterijume i svetska merila, pa pokazali da teatar i van Beograda može biti uspešan. Zato svake godine nastupamo svuda po svetu, od Amerike do Rusije.
Uvek pun ambicija, naš sagovornik, naravno, ima i nedostignutih želja.
– Želeo bih da užičko pozorište uspešno nastupi na Sterijinom pozorju i da bude nagrađeno. To nije neizvodljivo, valjda će na tom festivalu nekad biti mesta i za nas.
A njegovo viđenje sadašnjih pozorišnih prilika u Srbiji izgleda ovako:
– Pozorište deli sudbinu društva koje je u tranziciji, pa tako i ono traži sebe. Mislim da upravo zbog toga kod nas nema nekih velikih pozorišnih događaja. Željno iščekujem trenutak kad će najveći događaj, koji će privući opštu pažnju, biti u pozorištu i kulturi, a ne u dnevnoj politici – kaže za „Politiku” Zoran Stamatović.
Branko Pejović
