http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Ucveljena-chachanska-lepotica.lt.htmlUcveljena „čačanska lepotica”
Kada je čuo da se kilogram šljive plaća svega devet dinara, Užičanin Lazo Mandić odlučio je da otkupljivaču pokloni pola tone
Nisam verovao da su krupni plodovi mana, da je čuvena šljiva „čačanska lepotica” postala tužna i ružna – jadao nam se ovih dana Užičanin Lazo Mandić, koji, zajedno sa ocem Arsenijem, gaji šljive u voćnjaku na periferiji Užica. I to kakve – svaka krupna i lepa, sočna i jedra. Ali slaba vajda od toga. A evo i zašto.
Otišao Lazo u Zdravčiće kod Požege, u firmu sa hladnjačom „Hosana”, jer je čuo da oni otkupljuju šljivu i izvoze Rusima. Nameravao je da ponudi nekoliko stotina kilograma svoje krupne „čačanske lepotice”. Da ju je na užičkoj pijaci prodavao, kaže, mogao je možda uzeti i do 40 dinara za kilogram, ali nije to neka količina za pijačnu prodaju. Valjda će mu, nadao se, otkupljivač iz Zdravčića platiti 20–25 dinara.
– Kad, tamo mi rekoše da ostavim šljive, a da će cena biti naknadno određena, a suma isplaćena za 30 dana. Tri puta sam dovozio iz Užica u Zdravčiće manje količine, ukupno predao oko 460 kilograma. Kad je došlo vreme za naplatu, u „Hosani” mi rekoše da će platiti devet dinara po kilogramu, odnosno deset, sa PDV-om. Skoro se nasmejah, pitam: zar samo toliko? Ali direktor firme uporan: šljiva je prekrupna, van standarda, pa je cena zato tako niska. Za izvoz u Rusiju hoće plod veličine od 20 do 30 mm, a ova je dvostruko veća – prepričava nam Lazo.
Zatim je razmislio i u glavi izvagao. Žao mu onakvih šljiva i truda, ali, pošto su troškovi veći od zarade, a direktor ponudio da mu vrati šljivu ako plati ležarinu i zamrzavanje – ovako je odlučio: ako su devet dinara po kilogramu, onda ih uzmite džabe, kazao je otkupljivaču. Seo u kola, pa se, bez ijednog naplaćenog dinara, vratio u Užice.
Tragom ove priče telefonom smo pozvali direktora „Hosane” Bojana Stojanovića. Upitasmo o otkupu šljive, i on nam reče da je ova firma izvozi sečenu i zamrznutu, a da kilogram plaća – deset dinara. Tržište određuje cenu, veliki je dinar na šljivi, dodaje Stojanović, pa pominje da je prošle godine u izvozu bila najpre 60 centi (tad je otkupljivana za 12 do 15 dinara), da bi pri kraju te sezone pala na 45 centi. Sada je oko 55 centi i nije njom naročito isplativo trgovati.
A kad smo ga pitali o Mandićevom slučaju i „čačanskoj lepotici”, direktor reče da krupnoća šljive ne znači ništa, sečena šljiva uglavnom ide u knedle, a tu velika ne može da prođe.
– Ako „čačanska lepotica” ne ode u konzum, ne proda se u svežem stanju, onda ona ne vredi. To je stona sorta i ne kupujemo je za sečenje, ne znam uopšte kako se taj iz Užica provukao. Ja mu oko cene ništa nisam prvobitno ni obećavao, ne znam s kim je pričao, možda sa ženom koja radi na vagi. Mi, inače, imamo oko 500 dobavljača, svi oni znaju da je cena deset dinara po kilogramu i prihvataju je – objasnio nam je, iz svog ugla, ovaj događaj Bojan Stojanović.
B. Pejović
[objavljeno: 04/09/2008.]
