http://www.blic.co.yu/zabava.php?id=64601Glumac iz Užica Toma Trifunović govori za „Blic nedelje“
Ponosan sam na sinove
Otac i sin, Toma i Bane Trifunović, stižu na intervju sa novinarkom „Blica“ tačno u zakazano vreme. Iza njih je jednoipočasovna predstava kruševačkog pozorišta, „Tvrđava“ Meše Selimovića u kojoj su dali sve od sebe i publika je to nagradila gromoglasnim aplauzom. Umorni su, ali ne i nervozni. Raspoloženo počinju razgovor.
Tomo, kakav je osećaj kada nastupate zajedno sa sinom?
Toma: Teško je. Vodim računa da ne pogrešim, da ne brukam dete, da se ja ne brukam pred detetom, da sve bude dobro...
Da li vodite računa o eventualnim Banetovim greškama?
Toma: Pratim i njega...
Bane: Ja ne grešim nikada. (smeh)
Toma: Tačno je i to, on je mlađi, skoncentrisaniji i vrlo retko greši...
Da li ste nekada glumili s oba sina, Sergejom i Banetom?
Toma: Samo jednom smo igrali zajedno...
Bane: Bilo je to pre 40 godina. (smeh)
Toma: Pa… ima nekih dvadesetak godina od tada, igrali smo sva trojica u „Obiliću“ čuvenog Dobrila Nenadića, tada smo uspeli da se nađemo na istom mestu. Ovako igram sporadično, nekad sa Banetom, nekada sa Sergejom... Nažalost, nije nam se namestilo da ponovo zaigramo sva trojica u jednom komadu.
Da li ste želeli da se Bane i Sergej bave glumom?
Toma: Ja sam jedino želeo da oni naprave pravi životni izbor i postanu odgovorni i dobri ljudi. Glumu su izabrali jer su oni tako želeli.
Koliko ste danas ponosan otac?
Toma: I više nego ponosan na obojicu. I kao ljude, i kao glumce. Veoma sam srećan otac, oni su moji naslednici.
Razmišljate li o odlasku u penziju?
Toma: Razmišljam. Mislim da je 40 godina glume sasvim dovoljno. Male su ovo sredine i dovoljno je za jedan glumački vek. Planiram uskoro penziju jer želim dostojanstveno da se povučem. Igrao sam sa Sergejom, Banetom, ali i bez njih, na filmu, pozorištu, bio na TV-u, radiju, okušao se na svim poljima, ali pozorište je ipak najteže i najslađe iskustvo...
Dok priča velikan srpske glume ovog podneblja Tomislav Trifunović, Bane strpljivo čeka, nekada se našali, pa izmami ocu osmeh na lice. Obojica pominju Sergeja sa puno topline i nežnosti... Vidi se da vlada harmonija u porodici Trifunović, profesionalna i porodična.
Bane, da li voliš da igraš sa ocem?
Bane: Zadovoljstvo mi je. Malo je takvih glumačkih porodica gde sinovi imaju priliku da glume sa ocem. Imam tu sreću, radili smo i radićemo i dalje zajedno kad god nam se ukaže prilika. U predstavi „Tvrđava“ otac igra lik mog najboljeg prijatelja i veoma je zanimljivo. Ponosan sam što smo posle toliko godina priče, saveta, rada, uspeli i zajedno stali na scenu, i to u jednom velikom književnom delu Meše Selimovića. Još jednom ponavljam, pre svega je zadovoljstvo glumiti s ocem.
Da li te otac još uvek savetuje u poslu?
Bane: Uglavnom kada ima nešto da mi kaže u vezi s predstavom, on to učini vrlo koncizno i veoma pametno. Daleko od toga da sam sve naučio, ali ono što sam mogao već sam naučio od njega. Sada je sve tehničko pitanje stvari koliko ću još da budem u glumi i sazrevam...
Sergej se otisnuo u svet, a ti?
Bane: Ja u selo. (smeh) Radio sam i ja tamo i verovatno ću raditi opet. Ali dosta sam ovde jer volim da budem i radim u Srbiji. Ne bih menjao ovo što imam za odlazak u nepoznato. Nemam veliku želju da se otisnem u svet po svaku cenu. A i Sergej se vratio i sada je tu.
Bane: Igrao bih Milana Mladenovića
Pričamo 5. novembra. To je i 14 godina od smrti Milana Mladenovića vođe grupe EKV. Branislav Trifunović žali što nije imao priliku da upozna jednu od najznačajnijih ličnosti njegovog odrastanja i sazrevanja.
– Rasli smo uz njegovu muziku, on nas je osvestio, pomogao nam da što bezbolnije prođemo kroz sve, prerano smo sazrevali zbog ratova i svega što nas je zadesilo. Moja generacija i ja imamo večnu zahvalnost prema Milanu i EKV-u i dobro je što ljudi i danas slušaju tu muziku. Ako ikada neko napravi nešto na tu temu, voleo bih da igram Milana, imao bih malo straha, ali sa posebnim zadovoljstvom bih igrao njegov lik.
Beba Bojović
