http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Godina-rekorda-usred-krize.lt.htmlGodina rekorda usred krize
Valjaonica bakra u Sevojnu 2009. proizvela više nego ikad za poslednjih 20 godina. Glavna zamerka je što država nije prepoznala da je reprocelina bakra jedan od najvećih ekonomskih potencijala
Užice – Generalni direktor Valjaonice bakra Sevojno Dragan Subotić ima razloga za osmeh. Firma kojom rukovodi – a većinski vlasnik je kompanija „Ist point” Zorana Drakulića – jedna je od retkih u Srbiji koja ovu krizu stoički podnosi. I na nju odgovara rastom proizvodnje, većim izvozom, osvajanjem novih tržišta, dodatnim investiranjem, zapošljavanjem radnika.
Dok se drugi uglavnom ovih dana sabiraju koliko im je u godini za nama usled krize pala industrijska proizvodnja, u Valjaonici bakra uspeli su da proizvodnju podignu za pet odsto. Stigli su na oko 36.000 tona proizvedenih vučenih i valjanih proizvoda od bakra i legura, što je najbolji godišnji rezultat u poslednje dve decenije. Od toga u izvoz, ove godine vredan oko 50 miliona evra, otišlo je skoro 90 odsto proizvodnje.
– Imajući u vidu ukupno okruženje i probleme naših kupaca, pre svega onih u Zapadnoj Evropi, mislim da smo jedna od retkih firmi u metaloprerađivačkom kompleksu koja je ostvarila veću proizvodnju i od planirane i od ostvarenja iz prethodne godine. To nije rezultat do koga se došlo preko noći. Investiranje većinskog vlasnika „Ist pointa” od oko 25 miliona evra u proteklih šest godina, uz veće mogućnosti zajedničke prodaje, daje rezultate. Poboljšan je kvalitet i pouzdanosti naših proizvoda. Na drugoj strani, dobro smo iskoristili to što su dve konkurentske firme: „Šopenice” iz Poljske i „Čepel” iz Mađarske bankrotirale, pa je njihovo zatvaranje omogućilo da se probijemo do njihovih kupaca – objašnjava Dragan Subotić (54), dipl. ekonomista, koji je od 1980. godine u Valjaonici bakra, 14 poslednjih godina kao generalni direktor.
Po tradiciji, najveće izvozno tržište fabrike je Zapadna Evropa i tu je plasman povećan za petinu. Prodaja je popravljena i na Bliskom istoku (30 odsto), a na tržištu Rusije duplirana je u odnosu na prethodnu godinu. Tu se koriste prednosti državnog sporazuma sa Rusijom, a u narednoj godini očekuju ozbiljnu saradnju sa firmama iz Ukrajine i Belorusije.
– Investicioni ciklus, uprkos globalnoj krizi, nije zaustavljen. U godini za nama, „Ist point” je uložio u našu infrastrukturu, u započete poslove, u livnicu, valjaonicu, presaonicu i ekologiju oko tri miliona evra. Možda se najveća promena desila u oblasti zapošljavanja. Posle nekoliko socijalnih programa i smanjenja broja radnika, u 2009. smo zaposlili 60 novih radnika. Sada nas je 979. Među prvima u Srbiji uvodimo sistem kvaliteta ISO 9001-2008, sertifikat uskoro dobijamo od švajcarske sertifikacione kuće SGS. Mislim da je Valjaonica bakra preležala prve „dečje bolesti” tranzicionog perioda i da se kvalifikovala za utakmicu na zahtevnom svetskom tržištu, konkurentna je i zarađuje – sumira naš sagovornik.
Na pitanje, zašto su, uprkos takvim pomacima, zarade zaposlenih, naročito onih iz proizvodnje, i dalje skromne (neto prosek je 28.654 dinara), Subotić odgovara da bi ova firma po platama trebalo da bude iznad proseka privrede, ali...
– Nažalost, ne samo ova fabrika, nego i ceo Zlatiborski okrug, gde je znatno veći izvoz od uvoza, ima plate oko 15 odsto manje od proseka Srbije. To govori da aktivni izvoznici nisu miljenici kreatora ekonomske politike, ni u delu standarda, ni uslova. Više su stimulisani uvoznici i oni što isključivo rade za domaće tržište – ocenjuje Subotić.
Po proceni direktora Valjaonice, 2010. godina neće biti laka, mada je najgore prošlo. Planiraju povećanje proizvodnje i oko 10 do 15 miliona evra dodatnih ulaganja.
– Kad je reč o državi, najvažnije je da se vodi odgovorna politika, s tim što je pogubno da se konstatuje da je kriza prošla. Važno je da vlada i resorna ministarstva nastave sa politikom subvencionisanih kredita privredi i obezbeđenja obrtnog kapitala, kao što su to činili u 2009. godine. Potrebno je i dodatno stimulisanje izvoza. Kurs dinara je, po mom mišljenju, precenjen. Ovih dana se digla buka oko pada kursa za dva-tri odsto i to je očigledno progovorio uvoznički lobi, a niko ne pominje izvoznike koji su bili potpuno zaboravljeni. Konačno, naša glavna zamerka je što država nijednom nije prepoznala da je vertikalna reprocelina bakra jedan od najvećih ekonomskih potencijala Srbije, koji može da donese više od dve milijarde dolara godišnje. Jer da jeste, ne bi se godinama dešavala propast RTB „Bor”, stožera tog megaizvoznog projekta. Kao da je neko hteo da i mi u tom reprolancu pravimo veće troškove, uvozimo metal i „kvarimo” spoljnotrgovinski bilans zemlje – ističe Dragan Subotić.
Branko Pejović