Mikajlo Šimšić, junak ratne drame po kojoj je snimljen film „Lepa sela lepo gore“, danas nadniči po selima
http://www.glas-javnosti.rs//files/image_for_teaser/Thumb_16tunel3.jpgZaboravljeni heroj paklenog tunela
Još nosi gelere u telu, brine o staroj majci i nerado priča o ratu. Nije dobio ni orden, ni penziju. Posle oporavka, vratio se na front. Fukara se obogatila, a dobri momci propadoše - kažu ljudi koji ga znaju
Tridesetšestogodišnji Mikajlo Šimšić, junak ratne drame u tunelu Brodar kod Višegrada, koja se odigrala tokom devet dana i devet noći septembra 1992. godine i po kojoj je kasnije snimljen čuveni film „Lepa sela lepo gore“, danas, šesnaest godina kasnije, preživljava radeći po Srbiji i Bosni kao - nadničar! Kako to kod Srba već biva, Mikajlova sudbina ništa se ne razlikuje od ratnih priča i posleratnih sudbina hiljada i hiljada srpskih junaka, srpske sirotinje uglavnom koji su, kad je otadžbini trebalo, bili po rovovima, ginuli i stradali, a za koje je domovina kasnije, čim bi se koji rat završavao, malo je reći - zaboravljala i da su živi.
Pre 16 godina, devete noći pakla u kanjonu Drine, Mikajlo je iz tunela, sa još dvojicom saboraca, sa 25 gelera u telu krenuo u smrt, ali ga je Bog ostavio da još poživi.
- Posle, kad su me preneli u bolnicu, operisali su me, neke od gelera su izvadili, ali ih je mnogo ostalo u telu. Često me sad bole leđa i noge. Bojim se, zanemoćaću jednog dana, a kako ću se onda izdržavati, ko će brinuti o mojoj majci... Možda bi te gelere trebalo povaditi, ali ko će ići po bolnicama, treba i para i vremena, a kad da stignem kad moram u nadnicu - kaže Mikajlo sa tek malo pritajene gorčine koju odavno nosi u sebi.
DEVET DANA UŽASA
Priča iz tunela danas je poznata i ispričana do kraja. Sa manje ili više umetničke slobode u nekim detaljima, preneta je i na film „Lepa sela lepo gore“. Septembra 1992. godine, sedmorica vojnika treće čete Drinskog bataljona - Mikajlo Šimšić iz Staniševca, Slađan Simić iz Bosanske Jagodine, Novak Arsić iz Veletova, Vladan Gavrilović iz Višegrada, Stevo Panić iz Smedereva, Milovan Lučić iz Užica i Stanko Mađaševac iz Lazarevca čuvali su most ispred tunela Brodar sa zadatkom da bošnjačke jedinice spreče da pređu na desnu obalu Drine. Četvrtog dana, dok je ceo kanjon goreo, mala jedinica našla se u klopci i jedini izlaz bio je da se povuku u tunel Brodar dug 97 metara, pun nekih betonskih ploča, sa desnom krivnom na polovini tunela. Devet dana pakla u opkoljenom tunelu, bez sna, bez vode, teško ranjeni, pod bombama, zoljama i rafalnom paljbom, sedmorica boraca doživela su pravi pakao. Četvorica su, Novak, Vladan, Steva i Milovan - ostala u tunelu zauvek.
http://www.youtube.com/watch?v=djs42XPlw_E&NR=1&feature=fvwp
