Oreska - Užice : Vera i religija - Šta sve treba za jednu slavu? - forum Uzicana - mesta: Uzice, Pozega, Arilje, Ivanjica, Kosjeric, Bajina Basta, Priboj, Prijepolje, Zlatibor

Slava je obicaj koji se prenosi sa kolena na koleno, ubocno po muskoj liniji, sa oca na sina. Po pravilu, sve dok su celjad u jednom zajednickom domacinstvu obelzavaju Slavu domacina - glave kuce. Naravno to ne znaci da se ne obelezavaju i druge slave ako clanovi domacinstva poticu iz razlicitih familija pa imaju razlicite slave, ali se najveca vaznost pridaje slavi domacina.

Tek kada se neko osamostali i zapocne svoje domacinstvo, on pocinje da samostalno slavi i tada uzima Slavu svoga oca. U slucajevima da otac nije slavio, iz bilo kog razloga, onda se uzima slava dede ili kog drugog pretka.

Neretko, desava se da ako domacinstvo ostane bez muskog domacina, odnosno u domacinstvo dodje glava kuce iz druge porodice, obicno zenidbom, on se odlucuje da nastavi da obelezava slavu domacinstva u koje je dosao, a ne svoju.

U poslednjw vreme, ima mnogo mladih koji zele da slave, ali zbog prilika u kojima su oni i generacije pre njih odrasli, obicaj se nije praktikovao tako da nemaju od koga da ga nauce. Tada oni ne znaju sta sve spada u obicaj i kako se uopste obelezava slava. Gledajuci oko sebe, cesto sticu i pogresnu sliku o tom dogadjaju.

Vazno je znati neke stvari:

Slava je paganski, a ne hriscanski obicaj. Nastao je veoma davno, u samom izvoristu slovenskog drustva, kao jedan od najvaznijih obicaja kulta mrtvih. Iako naziv zvuci morbidno u stvari se radi o veoma pozitivnom kultu. Naime, staroslovenska religija se zasnivala na veoma kompleksnom odnosu pojedinca prema bogovima. Njegova kompleksnost je najocitija u tome da su stari Sloveni bogove smatrali svojim precima (ne u smislu da su oni nastali od bogova, vec da je bog pojam zastitnika porodice koga cine svi preci zajedno), te da su upravo kroz obicaje ukazivanja pocasti bogovima u stvari ukazivali pocast svim svojim precima generacijama unazad. Odatle potice danasnji obicaj Slave: time se u stvari cuvaju porodicne vrednosti i narocito sopstveno poreklo. To i jeste razlog zasto se rodbinske veze kod Srba prate, izmedju ostalog, i preko obicaja Slave - sama Slava predstavlja rodbinsku vezu.

Pohriscavanjem Slovena, mnogi paganski obicaji su zaboravljeni ali medju Srbima Slava nije, jer je ona suvise tesno vezana za bice srpskog naroda. Zbog toga je Rastko Nemanjic (Sveti Sava) slavu prilagodio, pohriscanio je i dao joj obelezje pravoslavlja. Od tada, pa i danas, svestenici u nastojanju da sto vise zametnu pagansko poreklo Slave, u mnogome insistiraju na nekim hriscanskim obredima i protokolima koje vezuju za obicaj Slave i time mu, cesto, potpuno iskrivljuju znacenje. Zbog toga je danas sam nacin kako ljudi obelezavaju Slavu, veoma cesto potpuno pogresan, pun preterivanja i nepotrebnih obreda.

Ne znaci, naravno, da treba ignorisati pravoslavnu notu u obicaju Slave. Tokom vekova, pravoslavlje i paganski obicaji u Srba su se u tolikoj meri sjedinili da su postali jedno te tako nema smisla jednim negirati drugo i obrnuto, nego treba kroz taj obicaj postovati i jedno i drugo.

A i paganstvo i pravoslavlje se slazu u tome sta je zaista Slava: to je pre svega porodicni obicaj. Slava se obelezava u porodici i krugu ljdi koji su porodici bliski. On se obelezava nenametljivo i svecano. Stavise, cak i mnogi svestenici ce vam potvrditi da u stvari ne postoje nikakvi posebni obredi koji se moraju sproviditi u obelezavanju Slave. Sasvim je dovoljno samo se na dan Slave toga spomenuti i nista vise. Nikakva svetkovina nije neophodna ili obavezna.

Naravno, kada se slava obelezava u krugu porodice i prijatelja, obicaj je da se pripremi i hrana, sto je sasvim razumljivo, jer ako vam dolaze u kucu gosti, i to najbliza rodbina i prijatelji, naravno da cete ih docekati sa posluzenjem. Medjutim, to ne treba da bude gozba, a narocito ne slavlje, vec to treba da bude umereno i sa jelom, i sa picem i sa ponasanjem.

Obicaj spremanja hrane nije vezan samo za Slavu, vec i za mnoge druge obicaje i takodje potice iz paganstva. Naime, staroslovenska kultura je smatrala da se smrcu ne prekida veza sa umrlim, spremanje i iznosenje hrane na Slavu ima potpuno isto znacenje kao i za Zadusnice - pre svega kao ponude za pretke.

Zbog toga, slavski rucak, odnosno vecera, nije obican. To je svecani obred, a ne prosto hranjenje gostiju.

Ako je domacin kuce vernik, on ce u obelezavanje slave izvesno uvesti i neke pravoslavne obrede: obelezavanje prostorije paljenje svece ispred ikone sveca, kadjenje tamjanom, jedenje koljiva, lomljenje kolaca i neke druge, ali on na to nije obavezan niti postoji neki konkretan protokol tih obicaja. Svako je slobodan da sprovede one obrede koje smatra umesnim za tu priliku. Neko se zadovoljava paljenjem svece ispred ikone sveca, a neko ide do toga da poziva i svestenika. To je sve stvar izbora.

Ko nije vernik, on ne mora uvoditi verske elemente u obelezavanje slave. Sasvim je u redu i da slavu obelezi okupljanjem sa rodbinom i prijateljima, obicno uz neki umeren rucak ili veceru.

Jos jednom, veoma je vazno da se sve sto se radi radi umereno. Pravljenje tuluma, lumperaja, terevenke do zore, pustanje glasne muzike i slicno ponasanje nije nacin da se obelezi Slava.

Nacin obelezavanej slave se razlikuje od prostora do prostora, od porodice do porodice. U svakoj zajednici, vremenom se ustaljivao neki nacin obelezavanja slave. Zbog toga je pogresno nekoga ispravljati da nesto ne radi ako treba ilida je nesto propustio da uradi ili da je obrnuo redosled. Svako radi onako kako je od starijih naucio da se to radi. Kada ste kod nekoga na Slavi, trudite se da ispostujete nacin na koji on obelezava svoju Slavu, cak i onda kada ste vi naucili da se to radi drugacije.

Kako ces ti to da uradis? Pre svega razgovaraj sa svojom rodbinom, narocito sa starijima pa ce to ini sigurno ispricati kakav je obicaj u samoj porodici. Ako si vernik, nije lose da porazgovaras i sa svestenikom. Pitaj, saslusaj a onda sam osmisli kako ti to zelis da izvedes. Nemoj se opterecivati da je nesto od svega sto ti kazu obavezno i da mora da se uradi bas tako. Uradi onako kako ti mislis da je najpogodnije i sto nece predstavljati opterecenje ni tebi, ni tvojim gostima.

Postoji jos jedna zanimljivost vezana za Slavu. Naime, na Slavu se, suporotno uobicajenom ponasanju, ne nose pokloni. Kada nekome idete na slavu, idete jer ste bliski sa tom porodicom i zelite da doprinesete da taj njihov dan bude obelezen svecano i u krugu ljudi koji su njima bliski i dragi. To je sve blsika rodbina, komsije, kumovi, najblizi prijatelji te je nosenje poklona nepotrebno. Samim svojim dolaskom vi cinite pocast domacinu, ali ste u stvari tu da zajedno sa njim ukazete pocast njegovom svecu, odnosno precima (vec kako ko to shvata). Narano, nije greska odneti poklon, ali to treba da bude nesto simbolicno, a poklon obicno donosi neko ko dolazi na slavu prvi put ili jos uvek nije tako blizak sa porodicom koja slavi.

Druga zanimljivost je da se na Slavu po pravilu ne zove, upravo iz razloga sto svecanosti treba da prisustvuju najblizi, a oni vec unapred znaju za Slavu i podrazumeva se da ce prisustvovati. Ipak, u danasnje vreme, kada je mogucnost komunikacije znatno veca, te je siri i krug prijatelja, nekada je neophodno nekoga obavestiti o Slavi, ali upravo tako, ne pozivate ga, vec ga obavestavate da vam je Slava. Naravno, ako vam neko ne dodje na Slavu ne uzimate mu to za zlo, doci ce sledece godine.

Obicaj je da se slavi jedan dan. Slava traje i dva-tri dana, zato sto veliki broj porodica ima istu slavu, te se tako stvara mogucnost da jedni drugima dodju u goste. Ovo je ranije bilo vazno, jer su obicno i najblize komsije u stvari pripadali istoj familiji te slavili istu Slavu. Oni su tada znali ko slavi prvi, a ko drugi dan, te su tako rasporedjivali vreme da jedni druge posete.

Sobzirom da je u danasnje vreme izmesano mnogo nacina zivljenja, a pre svega ljudi imajurazlicit odonos i prema samim obicajima, njihovom poreklu, religiji, a cesto i pripadaju razlicitim religijama, dobro je znati da, ak prisustvujet enecijoj slavi ali ne delite njegovo gledanje na recimo religiju, ne morate da ucestvujete u obredima koje sprovodi. Ako niste hriscanin ili cak niste vernik, ne morate se, na primer, krstiti, ili upraznajvati neki drugi pravoslavni obred. Takodje, ako ste vernik, a na slavi ste kod nekoga ko ne upraznjava hriscanske obrede, mozete se slobodno prekrstiti kada je to po vasem misljenju potrebno.

Oreska - Užice -