Banke za kredit od 40.000 evra traže osnovni, a za iznos veći od 70.000 evra detaljni pregled koji uključuje test na sidu, ultrazvuk srca i rendgen pluća.
Zdravlje nema cenu, ali cena pregleda u zdravstvenim ustanovama odabranim po izboru osiguravajućih kuća košta između 5.000 i 15.000 dinara – toliko je, naime, potrebno izdvojiti za laboratorijske analize krvi i urina, ultrazvuk unutrašnjih organa, test opterećenja srca i virus side.
Biljana Penić Barišić, direktor Sektora za preuzimanje rizika u „Delta đenerali osiguranju” kaže da se u zavisnosti od poslovne politike banke odlučuju da li će za odobrenje kredita tražiti životno osiguranje, a praksa pokazuje da i sami klijenti sve češće ugovaraju osiguranje života, „jer tako mogu da uz malo ulaganje obezbede sigurnost sebi i svojoj porodici”.
“U zavisnosti od visine osigurane sume ide se na lekarski pregled”, kaže Barišić i dodaje da se za osigurane sume od 40.000 evra traži osnovni sistematski pregled, a za iznos veći od 70.000 evra prošireniji zdravstveni pregled.
Osnovni pregled podrazumeva laboratorijske analize i EKG srca, a širi – ultrazvuk stomaka i srca, rendgen srca i pluća i ergometriju. Obim lekarskog pregleda zavisi od godina osiguranika u momentu uzimanja kredita i visine osigurane sume koju on želi.
Barišić objašnjava da lekarski pregled zakazuje „Delta đenerali osiguranje” u državnim ili privatnim zdravstvenim ustanovama sa kojima ima uspostavljenu saradnju i obavlja se u toku jednog dana i bez čekanja, a cena lekarskog pregleda kreće se od 5.000 do 15.000 dinara.
Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije kaže da banke i osiguravajuće kuće imaju saradnju sa medicinskim kućama u koje imaju poverenje – to može biti Klinički centar Srbije ili privatna medicinska ustanova.
„To su interna pravila banke koja klijenti moraju da prihvate. Banke su prinuđene da se obezbeđuju, jer ne daju svoj novac, već novac svojih klijenata, tako da se veliki deo stambenih kredita finansira od nečije štednje i zato je potrebna dodatna mera opreza. Sve je veći broj loših, odnosno rizičnih kredita i oni učestvuju u ukupnom broju kreditnih zaduženja sa 15 procenata. Iako su stanovi za koje se uzima kredit stavljeni pod hipoteku, nije cilj banke da oduzima stan pa da ona sa tim stanom trguje na tržištu nekretnina”, objašnjava Dugalić.
Izvor: B92 21.04.2010.
Dakle, ako želite da podnesete zahtev za kredit u većem iznosu (iznosi navedeni u tekstu vesti) Banka ima pravo da od vas zahteva da imate životno osiguranje (pa i razumljivo) i, ako Banka to zahteva, da donesete medicinski izveštaj o obavljenom sistematskom pregledu. Čak šta više, koje preglede treba da odradite zavisi od iznosa kredita koji zahtevate?! Ako polazimo od činjenice da su medicinski podaci poverljiva stvar, odnosno tiče se samo odnosa građanina (ili pacijenta) sa lekarom i da, shodno zakonu, ti podaci su poverljivi šta onda predstavlja činjenica da Banke zahtevaju sistematski pregled u kojem na uvid bankarskom službeniku (i ko zna kome još) dajete izveštaj o svom zdravstvenom stanju? U vesti kaže se ''shodno poslovnoj politici banke'', pa se postavlja logičko pitanje: da li je nečija poslovna politika iznad i zakona i Ustava ove države u kojem važi propis po kojem su medicinski podaci poverljivi.
Skeptici bi sad rekli ''Pa, niko nikog ne tera da uzima kredit, a ko hoće da ga uzme, neka i radi sistematski pregled''. Ali, zar ne postoje i drugi načini obezbeđenja vraćanja kredita nego donošenje svog zdravstvenog dosijea?! Moje mišljenje je da je to relativna stvar. Uzmimo na primer nekoga ko boluje od visokog krvnog pritiska i od toga se leči. Dakle, to je boljka od koje se živi, ali je sama po sebi ''rizična'' jer nikad se ne zna da li će da se poboljša ili pogorša. I onda, po osnovu toga, Banka može da odobri ili odbije zahtev za kredit. Nesporno je da se tu radi o visokim ciframa, ali isto tako je sporno to što se kao tzv. ''instrument obezbeđenja'' uzima sistematski pregled (jer taj isti pregled može da bude zadovoljavajući kada se podnosi zahtev za kredit, a već posle mesec dana da stanje bude drugačije). I šta onda...verovatno će uvesti da se banci dostavlja potvrda o re-obavljenom sistematskom pregledu na svakih godinu dana?!
I, ne znam, da li igde u Evropi (koja nam je uzor po svim pitanjima) postoji ta mogućnost gde se od građanina zahteva da donese potvrdu sa sistematskog. Možda ja grešim, ali ja mislim da ovaj vid instrumenta obezbeđenja se nigde ne koristi. Za životno osiguranje sam i čuo da se zahteva, kao instrument obezbeđenja, ali za ovo....
