http://www.danas.co.yu/20070903/kultura1.html#1Izložba akademika Radomira Reljića u užičkoj galeriji
Jedinstvo života i umetnosti
Izložba akademika Radomira Reljića, akademskog slikara preminulog novembra prošle godine, otvorena je u Grdskoj galeriji u Užicu. Postavku je, u prisustvu Reljićeve supruge Natalije Vladimir i državnog sekretara Ministarstva za kulturu i medije Ivane Stefanović, otvorio akademik Ljubomir Simović, koji je i odabrao dela za užičku izložbu. Mini retrospektivu čini 26 ulja i pet crteža, nastalih u periodu od 1964. do 2004, posuđenih iz državnih muzeja, galerija, zadužbina i privatnih kolekcija i predstavlja pretpremijeru velikoj umetnikovoj retrospektivi koja će naredne godine biti priređena u beogradskoj Galeriji SANU. Kao i nekoliko izuzetnih izložbi, koje je užička publika mogla da pogleda tokom protekle dve godine, i ova postavka je plod uspešne saradnje Galerije SANU i užičke galerije, uspostavljene posredstvom akademika Ljubomira Simovića, kome se na tome srdačno zahvalio direktor užičke galerije Dušan Starčević.
Otvarajući je akademik Simović je rekao da izložba akademika Reljića stiže u Užice kao "veliki karneval".
- Sa svih strana, kroz prozore i vrata, iz podruma i sa tavana, među nas uleću amoreti, mornari, oklopnici i nosorozi, galopira Don Kihot na Rosinanti, kaska Sančo Pansa jašući zebru, gega sa Napoleon sa Evropom u trbuhu, uleću kasapske kalfe i admirali, alhemičari, piloti i kentauri, stižu oficiri, biciklisti, minezengeri, samuraji, slikari, mačke s debelim repinama, profesori crne magije, trorogi šeširi i dvorepe sirene - opisao je Simović motive na Reljićevim slikama, dodavši da su one "istovremeno karneval i pakao, u kojma naporedo stoje užas i radost, čedno i skaredno, sveto i groteskno".
- Reljićevo slikarstvo se služi svim sredstvima, od intenzivne slikovitosti i očiglednosti do onoga što se ne vidi, dodao je Simović, a za boje kojima služi rekao je da su zvonke, jer umesto palete, Reljić koristi porculanski tanjir. On svoja platna ne slika, nego ih, kako sam kaže, hrani iz tog tanjira - kazao je akademik Simović, poručujući da u Reljićevom slikarstvu ne postoji granica između života i umetnosti. - Kroz to ujedinjeno kraljevstvo života i umetnosti, života i smrti, karnevala i pakla, klanice i cirkusa, Reljić se kreće slobodno, prirodno, suvereno kao kralj - rekao je između ostalog akademik Simović.
Radomir Reljić (1938-2006) rođen je Skoplju, a Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu završio 1961. Bio je profesor na toj akademiji, dopisni član SANU postao je 1988, a devet godina kasnije i redovni član ove institucije. Duže od četrdeset godina je slikao, crtao, radio akvarele, bakropise, slikao ikone, ilustrovao i opremao knjige. Bio je autor scenografija za pozorište i film, a oprobao se i kao glumac. Izlagao je u zemlji i inostranstvu i dobitnik je mnogih priznanja. Jelena Mežinski Milovanović, u svom tekstu u katalogu za ovu izložbu, piše da je "Reljićev opus - buntovan, refleksivan, ironičan i ciničan - kritična hronika vremena iskazana složenom metaforikom", da je u oblasti likovnog izraza njegovo slikarstvo teško definisat, te da se "hrabro opredelio protiv pomodarskih inovacija i eksperimentisanja u umetnosti, koje bi samo sebi bio cilj". Postavka se može pogledati do 12. seprembra, a zbog njene atraktivnosti Gradska galerija je promenila radno vreme i biće otvorena od 9 do 23 sata.
Neuništivost duha
Zahvaljujući svima koji su pomogli da se priredi ova izložba, Natalija Vladimir, umetnikova supruga, svedočila je da je slika "O ruži" (1967) nastala kao plod umetnikove inspiracije rečenicom iz dela Danila Kiša, a koja glasi "... a kada je dodirnu, ruža se namah raspade". - Mi smo živeli za jednu drugu ružu, koja ne pripada prolaznosti. Simbolički, na zapadu, to je ruža u Roman dela Rose, u Indiji je to lotos ili ruža triparasundari, koja označava potpuno savršenstvo i neuništivu svetlost našeg duha, objasnila je vidno uzbuđena Natalija Vladimir, a potom dodala. Mešaju mi se osećanja. Nije mi lako, ali sve ovo je divno, jer duh je neuništiv. U to smo verovali oboje i ja u to verujem i dalje.
N. Kovačević
