Čovek koji je nezaposlen godinama, u svojim beskrajnim trenutcima dosade, melaholije i retroaktivnog razmišljanja o svemu i svačemu, vremenom počinje da veruje u sve i svašta.
Tako sam i ja poverovao da nismo sami u Svemiru, da ono što ne vidimo ne znači da ne postoji, i da igre na sreću mogu promeniti ovaj naš svakodnevni život. Naravno da i ja igram sve te moguće igre, od onih do ovih, ali naravno nikada ništa nisam dobio. Sve je to tako bilo do do pre neki dan, kada je došao prvi glas promene. Naime, jedan ljubazan ženski glas mi je saopštio da je moj telefonski broj, izvučen putem slučajnog odabira i da sam samim tim dobio nagradni izlet u Zadar i besplatnu večeru za 4 osobe u jednom poznatom Banjalučkom restoranu.
Sve je to u režiji nekog nepoznatog sponzora koji će eto i uzgred održati i neku promociju svojih proizvoda. Lep je osećaj dobiti nagradu, nema šta, a još i ta besplatna večera koja ima neku svoju draž i misteriju, kao tajna večera. Šta mi drugo preostaje nego da radost podelim sa prijateljima u tom restoranu kada već to nagrada dozvoljava. Posle par dana dobijam i pismo sa potvrdom cele priče. Ja odmah telefoniram svojim prijateljima koji tu ponudu rado prihvataju i sve ide normalno do dana kada treba da krenemo. Prvom mi jedni otkazuju, zbog takozvanih iznenadnih gostiju, a drugi zbog straha, naime reče mi prijatelj da sumnja da je to neka sekta. Jer što bi neko nekom poklanjao večeru bez nekog razloga,to je strašno sumnjivo, izvini.... Dobro hvala vam prijatelji, vidim da ipak nisam sam u Svemiru, i da me čeka opasno iskušenje, jer ne mogu tek tako odustati, odlučio sam da idem do kraja pa šta bude. Nagrada je nagrada a i ovi sponzori nisu valjda toliko mračni, naravno da nisu bili. Brzo sam našao zamenu u jednom mom rođaku i njegovoj ljubaznoj ženi, koji su to prilično lako prihvatili na moju sreću.
Došli smo mi na vreme, na vreme je bila i večera, doduše skromna ali besplatna. Posle večere naš mistični sponzor poče svoju dugu prezentaciju čudesnih proizvoda: jorgana, jastuka i ćebadi od kašmirske i šetlandske vune, koji su navodno toliko zdravi da sa lakoćom uništavaju sve naše bakterije i grinje, a ujedno i štite nas od opasnog magnetnog zračenja i ispravljaju svojim dušecima naše krive kičme. Sve se to može kupiti na sto načina, po paprenim kašmirskim cenama koje su bile daleko, daleko od ovog ubogog sveta, i njegovih bakterija. Bi mi drago na kraju što ipak nisam upao u neku inicijaciju, i te priče o Davinčijevim kodovima, ali šta je to vredelo kad promociji nikad kraja.
Moj rođak inače klasični poljoprivrednik, koji je da napomenem ne tako davno iz poštovanja prema meni i svog bika nazvao mojim nadimkom, počinje ubrzo biti strašno nervozan. Jer ovo nije ni svadba ni sahrana, svega na stolu je malo, a ovi tamo imaju tešku priču, a krave su sigurno i gladne zaključio je, gledajuć negde po plafonu. Nekako sa mukom žena ga obuzdava da bude barem pristojan, jer nismo mi sami u sali, tu je bilo još 7 stolova sa sretnim dobitnicima i njihovim gostima. Bio sam stvarno srećan što se sve to makar njoj svidelo, reče mi u jednoj pauzi da je za 7 godina braka ovo prvi zajednički izlazak sa mužem, što ima neku umetničku vrednost.
Nažalost nismo uspeli da dočekamo moje nagradno putovanje, zbog sukoba interesa, tako da smo sve to napustili na blago čuđenje sponzora i ostalo društva i cele prestave, koja je lagano ulazila u treći čin.
Hvala bogu i bolje je bilo tako, nekako sam zaključio posle svega, šta je tu je. Meni ništa drugo nije preostalo nego da se vratim drugim igrama na sreću, drugim prijateljima, da se nadam i verujem u druge svetove.
Naravno po mogućnosti da to bude besplatno a može i po evropski, gratis. Jer nikad se nezna šta nosi noć a šta dan, kad se jednom desilo ono što biti ne može, po nekoj analogiji valjda će se ponoviti opet. Ili meni ili nekom drugom, nema tu ništa loše.
