Logotip je izraz potekao od grčkog λογότυπος (logotipos) a predstavlja grafički oblikovan naziv organizacije, preduzeća ili ne;eg drugog što predstavlja. Vremenom je nastao i skraćeni oblik logotipa pod nazivom logo (znak) koji predstavlja grafički znak koji može, ali ne mora sadržavati naziv.
Nije retko da logotip preuzima ulogu i logo-a ili da se logo i logotip koriste isključivo zajedno. Iz tog razloga ćemo ubuduće izraze znak, logo i logotip smatrati sinonimima. Ukoliko se koristi samo jedan od ovih izraza smatra se da se misli na bilo koji od njih, a ako se navedu znak/logo i logotip onda se smatra da znak/log predstavlja grafički simbol, a logotip naziv ali i dalje predstavljaju jednu celinu.
Funkcija logotipa je da obezbedi jedinstven i prepoznatljiv grafički identitet objekta predstavljanja. Ranije su dizajneri poklanjali pažnju simbolici, odnosno značenju logotipa, a danas se prvenstvo po pravilu daje prepoznatljivosti. Cilj je da se znak lako zapamti i poveže sa objektom koji predstavlja.
Znak kao prvi korak u definisanju identiteta ne treba često menjati, te je stoga opravdano potrošiti više vremena i energije na njega i izabrati rešenje koje će opravdati svoj ulogu u dugom vremenskom periodu.
Dobar znak ispunjava sledeće uslove:
- treba da je jedinstven i da ne podseća na neki drugi znak i time izaziva zabunu
- treba da je funkcionalan u raznim kontekstima, pre svega da zadrži svoju prepoznatljivost i grafičku celinu
- treba da bude grafički upotrebljiv i prepoznatljiv i prilikom znatnog umanjenja ili uvećanja
- treba da bude primenljiv u dve (recimo crno-bela) ili više boja (ako je usvojena zaštitna boja znaka)
- treba da bude upotrebljiv i u negativu
- treba da bude primenljiv u različitim tehnologijama prikaza, odnosno štampe na različitim materijalima i oblicima površine na kojoj se znak prikazuje
- treba da ispoštuje osnovne principe grafičkog dizajna (belina, boja, forma, celovitost i jasnoća)
Kako dizajnirati znakPre svega, morate biti upoznati sa namenom znaka koji pravite, tako da možete da njegov izgled prilagodite toj nameni.
Nemojte se ograničavati i budite otvoreni za sve forme, probajte i razne graficke elemente i skracenice, i pun naziv i njihove kombinacije.
Nekada je uslov za izradu znaka bilo to da on grafički asocira na objekat koji predstavlja. Ni danas se to ne izbegava, ali je mnogo važnije da znak bude takav da ga je lako zapamtiti i prepoznati. Sam znak ne mora da ima simbolično značenje već ga može steći kroz upotrebu, preuzimanjem od objekta koji predstavlja.
Jedan od dobrih načina provere da li je znak grafički dobar je da zamolite nekoga dapogleda znak a onda da ga po sećanju, nacrta rukom. Ako mu to uspe, znači da je znak dovoljno jednsotavan da se lako može nactati i prepoznatljiv, da ga je lako zapamtiti.
Znak uvek radite u krivama, a na u rasteru. Raster predstavlja previše ograničavajući faktor u pogledu lakog prilagođavanja, naročito kada je potrebno menjati veličinu znaka. Gotov znakuvek priložite u lakočitljivom formatu. Ne kosite svi Corel, Ilustrator ili neki drugi program. Znak snimite i rasprostranjenim formatima poznatijih programa, ali i u nekim koje programi znaju da uvezu, kao što je recimo PostScript.
Dobro je da osnovnu verziju znaka radite kao crno-belu. To je najprostiji oblik koji garantuje veliku oblast primene. Boje je lako dodati kasnije, bilo da se usvoje zaštitne boje, bilo da se boja bira zavisno od potrebe. U svakom slučaju, neizbežno je da se znak koristi u dvobojnoj varijanti, bilo namerno, na medijima koji suograničeni na dve boje, bilo nenamerno, recimo, tako što neko na faks iskopira dokument sa odštampanim znakom. Vrlo je loše ako znak u crno-beloj varijanti postaje neprepoznatljiv.
Ako radite varijantu u boji, obavezno definišite koje se boej koristite to u nekom spot standardu (spot boje su fabričke boje koje se ne pravemešanjem, već se biraju iz kolorne palete i imaju svaka svoju identifikaciju). Tako ćete olakšati štampu, jer će u štampariji, umesto da mešaju boje i pogađaju onu koju steizabrali, jendotavno moći da, na osnovu određene spot boje dobiju tačno onu nijansu koju ste odredili. Obično se za spot boje koristi Pantone označavanje, a koje kod označavanje da upotrebite, to i navedite. Pored oznaka spot boja, obavezno navedite i CMYK vrednosti svake bojea u poslednej vrme, zbog sve češće primene u digitalnim medijima, preporučljivo je za boje navesti i RGB vrednsot pa čak i oblik koji se koristi u HTML-u.
Izbegavajte veliki broj boja (već sve preko tri boje možete matrati promašajem), a naročito prelive između boja. Ma kako to vama lepo izgledalo na ekranu, u praksi, to je vrlo teško primenljivo ili su neophodne skupe štamparske tehnike da bi se takvi efekti uopšte prikazali.
Nemojte koristiti fotografije. Ona uvek imaju previše boja i sitnih detalja da mogu iole pristojno da izgledaju u crno-beloj štampi, a ni u štampi koja je ograničena na dve-tri boje.
Svaku ideju isprobajte na primenljivost. Pre svega probajte kako izgleda značajno umanjena i značajno uvećana. Da li i tada zadržava svoju grafičku celovitost i prepoznatljivost. Isprobajte znak i u niskoj rasterskoj rezoluciji, koja odgovara primeni u web dizajnu. Obavezno probajte i kako znak izgleda u negativu.
Ne ograničavajte se na jednu varijantu znaka. Isprobajte ga sa raznim dodacima i sa raznim efektima. Samo tako ćete steći predstavu koliko je znak upotrebljiv i koliko trpi različite kontekste. Korišćenje znaka u različitim kontekstima u realnoj primeti ne možete izbeći. Sve je teće unapred predvideti sve moguće načine primene znaka a naročito neopozivo odrediti sve elemente tog znaka - kad tad ćete doći u situaciju da u primeni znaka morate da zanemarite sve elemente osim same suštine - one najjednostavnije crno - bele forme.
Na znaku izbegavajte nesrazmeran odnos "belih" i "crnih" površina. Ta nesrazmera će se sigurno odraziti na prepoznatljivost grafičkog oblika prilikom uvečanja, a naročito umanjenja. Izbegavajte uske elemente, tanke linije, ili bilo kakve sitne detalje. Sve što je usko, tanko isitno, umanjenjem postaje još uže, još tanje i još sitnije a ti po pravilu uže, tanje i sitnije nego što medij na kome se znak primenjuje može da istrpi.
Za izradu znaka nemojte koristiti biblioteke gotovih simbola, čak ni ako ćete neki simbol uzeti samo kao element. Koristite biblioteke za inspiraciju i fazone ali znak koji napravite neka bude jedinstveno grafičko rešenje. Izbegavajte korišćenje grafičkih elemenata koji mogu imati negativno značenje ako ih tumačimo u nekom drugom kontekstu (religioznom, kulturnom i slično)
Ako kao osnovu grafičkog rešenja uzimateneki font, uradite mu nešto da mu date neku različitost, da ne ispadne a je znak dobijen tako što je prosto naziv otkucan izabranim fontom.
Kako predstaviti znakKada ste završili dizajn znaka, posao nije gotov. Potrebno je da ga pripremite za prikazivanje. Ukoliko se radi o nekom usputnom poslu, koji uz to i ne naplaćujete, ne morate ići u detalje, ali svakako treba da uradite nekoliko varijanti znaka kojima demonstrirate njegovu primenljivost. To znači da znak treba da prikažete u normalnoj veličini, znatno umanjenoj, znatno uvećanoj, u negativu, ako se radio kombinaciji znak - logotip, njihov odnos,naročito ako je moguće menjati im međusobni odnos veličina. Sve to treba uraditiobavezno u crno-beloj varijanti i po želji u bojama.
Ako radite ozbiljniji posao onda klijentu treba da priložite knjigu standarda u kojoj ćete definisati način korišćenja znaka (i logotipa). Ova knjiga sadrži prikaz samog znaka, upotrebu u različitim varijantama, definiciju belina oko znaka, definiciju poslovnog pisma (memoranduma), definiciju fontova koje treba koristiti na dokumentima, sa uputstvima koji fontovi se, kada i kako, koriste, definiciju sadržaja podsetnice, definiciju sadržaja web strane, definiciju pečata, i druge primene (natpise za poslovne prostorije, natpis za ulaz u poslovni prostor i slično). Sadržaj knjige standarda može biti različit od slučaja do slučaja, a na Internetu ćete svakako naći dosta primera. Pogledajte na primer
Corporate Identity Portal Style Guides
