http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=49387Ужички Јан Флеминг
Пишући о Џемсу Бонду гимназијалац Александар Савић другу годину заредом победио на конкурсу издавачке куће „Макмилан” за најбољи састав на енглеском језику
Ужички гимназијалац Александар Савић ових дана с поносом носи шал и друге ситнице са ознаком Оксфорда, који су му из овог британског града стигле као део награде за изузетан успех. Овај шеснаестогодишњак је освојио прву награду за литерарни састав на енглеском језику, у конкуренцији основаца и средњошколаца из читавог света, на традиционалном интернет конкурсу издавачке куће „Макмилан”, чије је седиште у Оксфорду. Тако је поновио прошлогодишњи успех, кад се на истом конкурсу такође окитио победничким звањем.
Захваљујући томе, име Александра Савића и Србије стоји на почасном месту на сајту ове светски угледне издавачке куће. Иначе, на „Макмиланов” конкурс радове шаљу хиљаде ученика, и из оних држава у којима је енглески службени језик.
– Крајем прошле године, моја професорка енглеског у Ужичкој гимназији Светлана Гавриловић обавестила ме је о овом конкурсу за радове на задату тему, и ја сам, ето, решио да покушам – каже за „Политику” Александар, један од најбољих ученика другог разреда ове ужичке средње школе.
– За свој текст о Џемсу Бонду, добио сам прву награду. Успех ме много обрадовао, а послали су ми честитку и поклон, музички уређај. Летос сам одлучио да и ове године учествујем на конкурсу „Макмилана”, на тему „Дневник са летњег распуста”. Почетком новембра из Оксфорда ми је стигло обавештење да сам и овог пута победио. Послали су ми, уз честитке и пакет поклона са знаком Оксфорда – истиче надарени ужички средњошколац.
Прошлогодишњи Александров победнички састав бавио се путешествијима Џемса Бонда, кога је млади писац ставио у један дирижабл, у коме је славни литерарни и филмски јунак (чији је „отац” писац Јан Флеминг, спречио криминалце да баце бомбу на зграду њујоршке берзе. Ове године Савићев „Дневник са летњег распуста” бавио се одмором у Грчкој, уз сарказмом обојен поглед на савремени начин летовања. Ужичанин је направио мали роковник са текстом, цртежима и фотографијама, а неколико страница дневника било је наизглед подерано, тј. запаљено, што је он назвао „плодом расправе са својом сестром”. Тако је поштом послао у Оксфорд. Организатор конкурса је на прави начин схватио ову шалу и наградио Савићев рад.
И све ово ваљало је написати на беспрекорном енглеском, што за овог момка, није никакав проблем.
– Учим енглески од предшколских дана, и на курсевима и у школи. Још увек идем на курсеве, већ имам сертификат Британског савета у Београду да могу да предајем овај предмет ђацима нижих разреда основне школе. Потпуно сам овај језик усавршио тако да се понекад деси да за реч на енглеском, чије значење разумем, не успевам да нађем одговарајућу домаћу. Иначе, никад у Енглеској нисам био, а имам жељу – каже Александар, који је успешан и у свим другим предметима, изузев у физичком васпитању. Посебно воли историју, учествује и на такмичењима из тог предмета, тренутно за један републички конкурс пише рад о старој ужичкој Јокановића кући.
Његова професорка енглеског Светлана Гавриловић, од које је потекла иницијатива за учешће на конкурсу „Макмилана”, угледног издавача речника, уџбеника граматике и стручне литературе, каже да Александар тако добро зна енглески да је она, као лектор његових радова, такорећи била без посла. И други стручњаци који су били у прилици да прочитају саставе овог момка, кажу да су као да их је Енглез писао.
Б. Пејовић
