http://www.danas.co.yu/20070828/kultura1.html#0U Zlakusi, kod Užica, završena Međunarodna kolonija umetničke keramike
Umetnici oplemenjuju tradiciju
U selu Zlakusa kod Užica, završena je 12. međunarodna kolonija umetničke keramike, u kojoj je od 15. avgusta stvaralo trinaest keramičara i vajara iz Nemačke, Slovenije, Bugarske, Crne Gore i Srbije. Kolonija je pokrenuta kako bi se očuvao stari zanat majstora grnčara, po kojima je ovo užičko selo veoma poznato, a s druge strane da umetnici primenom stare tehnologije izrađuju savremena umetnička dela i oplemenjuju veštinu majstora grnčara.
Koloniju, čiji je autor i idejni tvorac Sofija Bunardžić, akademski slikar-keramičar iz Užica, organizovalo je Udruženje Keramika Zlakusa, dok su pokrovitelji bili Ministarstvo kulture Srbije i užička opština. U ovogodišnjoj koloniji radili su umetnici Antje Viler (Nemačka), Nataša Sedej (Slovenija), Ilter Dževdet, Diana Boneva i Ina Zafirova iz Bugarske, Nada Kažić (Crna Gora), Svetlana Trucić (Zemun), Željka Momirov, Zdenka Morina, Dragana Jovanović-Pajović, Zdravko Milinković (Beograd), Sofija Bunardžić (Užice) i Ivan Tanović, najbolji maturant na odseku za umetničku keramiku užičke Umetničke škole. I drugi umetnici, kao gosti, mogli su da iskorite priliku da se okušaju u umetničkom oblikovanju zlakuske gline.
Oni su u domaćinstvima braće Veselina i Svetozara Šunjevarića, majstora grnčara u Zlakusi, stvarali umetnička dela u tradicionalnoj tehnici na drvenom ručnom točku, koja se u ovom selu koristi vekovima. Za rad su koristili ovdašnju glinu pomešanu sa mineralom kalcitom, nakon toga oblikovana dela su sušena prirodno, a potom je usledilo pečenje na otvorenoj vatri, čija je temperatura niža nego u keramičkim pećima.
Akademska keramičarka iz Nemačke Antje Viler svedoči o veoma lepim iskustvima sa kolonije, a potom kao specifičnost zlakuške gline navodi njenu mogućnost nadogradnje, koja je, kako kaže, sposobna da podnese svu umetnikovu energiju. "Za mene je pravo otkriće mogućnost da dekorišem rad drugim materijalima, poput stakla ili kamena", kaže Antje. I akademska vajarka Željka Momirov iz Beograda prvi put se susrela sa ovom tehnologijom, a u koloniji je izradila, kako kaže, skice za buduće skulpture, poručujući da je veoma dobro što su u koloniji prisutni vajari, što omogućava novi način razmene iskustava sa ostalim umetnicima.
Na ovogodišnjoj koloniji promovisan je njen zaštitni znak - replika drvenog točka, čiji su autori Sofija Bunardžić i Dragan Kljajić. Sofija Bunardžić, navodi da se ova kolonija i Udruženje Keramika Zlakusa bore za očuvanje starog zanata uz pomoć umetnosti. "Umetnici tokom kolonije nadgrađuju taj stari zanat. Veoma je važno da očuvamo autentični materijal, glinu koja sadrži određeni procenat kalcita, tehnologiju izrade na drvenom ručnom točku, ali i pečenje eksponata na otvorenoj vatri. Umetnici će i dalje nastaviti tu svoju misiju, borbu za očuvanje autentičnosti, ali i za obnovu starog grnčarskog zanata", navela je Sofija Bunardžić. Da je kolonija oživela grnčarski zanat, ukazuju podaci o tome da se ovim poslom do polovine prošlog veka u Zlakusi bavila večina domaćinstava, ali kasnije taj zanat skoro da je nestao, jer su meštani tražili lakši posao u novootvorenim užičkim fabrikama. Tako je devedestih godina u selu bilo svega nekoliko majstora grnčara, a među njima i braća Šunjevarići. Oni navode da je pokretanjem Međunarodne kolonije umetničke keramike, zanat oživeo, pa se u tom selu njime trenutno bavi oko četrdesetak grnčara, a među njima su i mladi ljudi.
Međutim oživljavanje ovog zanata ugrožavaju oni koji žele brzu i laku zaradu iz drugih delova Srbije, a koji lonce i pržulje, kao loše kopije, prodaju pod nazivom zlakuška grnčarija. "Takve posude su jeftinije, ali nisu kvalitetne, jer pucaju na visokim temperaturama. Kupci postaju nezadovoljni, a majstorima iz Zlakuse, koji takve posude izrađuju na stari način i od autentičnog kvalitetnog materijala s puno truda, nanosi se velika šteta", smatra Velizar Šunjevarić i preporučuje sertifikaciju, kao jedini način da se zaštiti kvalitetno posuđe iz Zlakuse.
N. Kovačević
