http://www.politika.co.yu/rubrike/Drustvo/Bolest-na-usta-ulazi.lt.htmlBolest na usta ulazi
Gojaznost opasno preti urbanom čoveku, posebno mladima, sadašnjoj „sendvič” generaciji, rečeno na tradicionalnom stručnom skupu koji je održan u „Čigoti”
Zlatibor – Milioni ljudi na planeti boluju od oboljenja uzrokovanih poremećajima u ishrani. Gojaznost opasno preti urbanom čoveku, posebno mladima, sadašnjoj „sendvič” ili „hamburger” generaciji. Nepravilna ishrana, neaktivnost, loše navike vode pravo u bolest, kardiovaskularne i maligne posebno. Po učestalosti obolevanja od povišenog krvnog pritiska u vrhu smo među evropskim državama.
Zapadna kultura potpuno je fascinirana spoljnim izgledom, lepotom i biti vitak i lep izjednačava se sa biti uspešan, moćan, društveno prihvaćen. Jedna od 35 žena u Americi dva puta nedeljno toliko izgubi kontrolu u uzimanju hrane da se „prejede do bola”, da bi se sa osećanjem stida posle ponovo bacila na dijetu. I kod nas se na umerenost u jelu često zaboravlja. Zato post zaslužuje više pažnje, a naši vodeći stručnjaci u medicini kažu:
– Ako bismo se svi pridržavali kanonskih pravila posta Srpske pravoslavne crkve, za lekare ne bi bilo posla...
O gojaznosti, postu i zdravom životu govorilo se minulog vikenda u „Čigoti” na Zlatiboru, na tradicionalnom stručnom skupu pod nazivom „Život u ritmu vremena”. Najnovija saznanja o zdravoj trpezi predočili su naši poznati lekari iz raznih oblasti.
Profesorka Zorana Vasiljević, kardiolog, upozorila je na sve izraženiju rasprostranjenost kardiovaskularnih oboljenja čemu doprinosi i nepravilna ishrana. Po njenim rečima, nije važno samo redovno uzimati lekove, već je bitan i način života. Navike treba menjati na vreme, pre nego što bolest nastupi. Ona ističe da kardiolozi preporučuju jednu čašu vina dnevno ili najviše deset čaša za sedam dana, da se to za organizam smatra korisnijim nego da se uopšte ne pije. Ali treba piti s merom, dodala je.
Neuropsihijatar primarijus dr Časlav Hadži Nikolić govorio je o uticaju zapadne kulture na uzimanje hrane i napomenuo da se u ordinacijama sve češće sreće sa posledicama stresa, koje se kod pacijenata javljaju u mnoštvu varijanti. Rešenje je, po njegovom mišljenju, zdrav i aktivan život: odvajanje čoveka iz urbane sredine gde ga prosto melje svakodnevica, izlazak u prirodu, na planinu, sprečavanje da do stresa dođe.
Gerontolog profesor dr Mladen Davidović ispričao je kako su u davna vremena lekari vizantijskim carevima mešali vino sa medom i dodatkom nekih trava da bi duže živeli, da je car Konstantin imao specijalni preparat za podmlađivanje sa cimetom, egzotičnim vrstama bibera i đumbirom. Danas su nam mnoge zdrave namirnice dostupne, ali ih zbog predrasuda nedovoljno koristimo – cikoriju, lobodu, maslačak, koštunjavo voće...
Po mišljenju pedijatra profesora dr Miloša Banićevića, gojaznost kod dece sve je češća, udružena sa ranom aterosklerozom i povišenim krvnim pritiskom. Zato je Ministarstvu zdravlja predložen projekat prevencije i lečenja gojaznosti adolescenata. Država je, dodaje Banićević, prepoznala potrebu, tako da će fond zdravstva omogućiti da se mladi od 12 do 18 godina koje muči gojaznost leče dve-tri nedelje u našim rehabilitacionim centrima. Ustanova „Čigota”, već decenijama dokazana u borbi protiv gojaznosti odraslih, uključuje se u taj projekat tako što će se ovde osnovati centar za prevenciju i lečenje gojaznosti dece u Srbiji.
O značaju vode u ishrani i potrebi unošenja oko dva litra vode dnevno, a ne samo kad se oseti žeđ, govorila je fiziolog profesor dr Slavica Suzić. O vrednostima posta kazivao je sveštenik Miloš Bosić, arhijerejski namesnik užički, rekavši da je važno uzdržavanje od mrsnih jela, ali i grešnih dela, da se samo u spoju duhovnog i telesnog posta postiže pravi efekat. „Čuo sam da su se ljudi razboleli zbog preteranog uzimanja hrane, ali nisam čuo da se neko od posta razboleo”, rekao je Bosić.
Ulogu i rezultate „Čigote” u misiji za zdrav život predstavio je njen direktor dr Nenad Crnčević. I ovaj „Čigotin” posni sto, dvanaestu godinu zaredom, vodio je Dragutin Backo Gregorić. Po tradiciji, priređena je i bogata trpeza sa stotinak posnih jela, kojom su vešti kulinari „Čigote”, predvođeni šefovicom Ljubicom Tomonjić, pokazali da i spremanje posne hrane može biti umetnost.
Branko Pejović
[objavljeno: 22/04/2008]
