http://www.danas.rs/vesti/srbija/hronika/uzicki_eliot_nes.73.html?news_id=164731Mitar Tucović Beli - THE - aforističar i pesnik (1948 - 2009)
Užički Eliot Nes
Kada ode neko tako omiljen i drag mnogim ljudima iz užičkog kraja, a ne samo prijateljima po peru, knjizi, idejama, muzici, umetničkom i socijalnom senzibilitetu, kao što je to bio Beli, onda čovek nema druge mogućnosti nego da se pita kakva je to visoka pravda ili sudbina da baš takvi odlaze pre svih, iznenada i nekako baš prikraćeni za dovoljno razumevanja, pažnje i uzvraćane plemenitosti koju su uvek nesebično davali.
Za javnost je verovatno više od ostalog bitno to da je Mitar Tucović bio istaknuti aforističar čuvenog užičkog aforističkog kluba koji je obeležio ne samo vreme haosa, beznađa, sankcija, ratova u Miloševićevom režimu, već i vreme potonje i današnje u kome mnogo dobra i sreće nema, posebno za ljude od pera, umetnosti ili bilo koje vrste kritičke i društveno angažovane misli. Ali tako je valjda za umetnike i kritičare otkad je sveta i veka.
Beli je na neki način i bio neobična mešavine Hendriksa, Dženis, užičkog Zorana Radmilovića, ali istovremeno i Domanovića, kao i svog pretka, hrabrog Dimitrija Tucovića. Naime, THE je bio, ne samo do suza dovodeći komičar, već i angažovani kritičar onoga što je bilo politički i ideološki nasilno jedinstveno, monolitno i dodvorničko, još u ona vremena kada je to bilo teško i zamisliti. Iako umetnički svestrano obdaren, ali kritički dosledan, inventivan, uvek duhovit i originalan, on je egzistencijalno istovremeno funkcionisao kao vredni radnik Valjaonice bakra u tadašnjem Titovom Užicu, pa su ga kao takvog tadašnji partijski dušebrižnici optuživali da, i pored odličnih proizvodnih rezultata za metalskom mašinom, navodno „kvari omladinu i radničku mladež“ svojim dosetkama i angažovanim vicevima, neobičnim oblačenjem, dugom kosom i nekonvencionalnim stavom uopšte. Čak je nakratko bio izbačen iz fabrike, ali je snagom argumenata i dobrom voljom nekih čestitih ljudi bio vraćen u fabriku i za mašinu, opet sa onom istom dugom frizurom, brkovima i velikim plavim očima.
Od prvih dana otpora Miloševićevom režimu, Mitar Tucović se angažuje svestrano, ne samo olovkom i knjigom, sa tribina ili iz novina, već i kao direktni, uvek dobrodošao i podsticajni učesnik svih demonstracija i protesta u Užicu, kao i u Beogradu. U vreme velikog Vidovdanskog sabora krajem juna 2002. mogao se videti sa suprugom i grupom užičkih radnika kako kampuje u Pionirskom parku, dok su mu na šatoru, preko odeće i oko njega ispisane najduhovitije antirežimske poruke. Ni kasniji oblici borbe za slobodu i demokratiju u Srbiji, a protiv svake zloupotrebe čoveka i društva nisu se mogli zamisliti bez Belog.
Objavio je pet knjiga od kojih su tri knjige aforizama i dve knjige poezije pod naslovom Pandorina kutija (1988) i Rimske pesme (1997). Kako su okolnosti nastanka prve od pomenutih knjiga bile vezane za praktično otvaranje ovdašnje Pandorine kutije srpske i jugoslovenske političke scene na izdisaju komunizma, tako je i knjiga bila okarakterisana kao „pobuna protiv zla koje pritiska svet“ (Dragan Todorović).
U mir do istrebljenja
A kada su u pitanju aforizmi, po kojima je Tucović ostao svetao primer imaginacije i duhovitosti, po mišljenju kolega, Beli je „bio i ostao užički Eliot Nes, u borbi protiv gluposti i podlosti“. Već u prvoj knjizi aforizama progovorio je „Iza stisnutih zuba“ (1987.), a drugom zbirkom Mitar je krenuo za vođom „U mir od istrebljenja“ (1995.), da bi pokazao između ostalog da je Srbija „jedini zatvor koji nema zidova“. Knjigu aforizama „Šipak se okreće“ objavio je 1999. Omiljena Tucovićeva tema bile su vođe, a za onog najpoznatijeg u novijoj srpskoj istoriji kaže: „I ovaj vođa je prorok, sve nam je živo pogodio. Ili, „Na poslednjem Vođinom govoru narod je podbacio, policija je morala nastupati u civilu“. A kada su u pitanju glavni akteri ovdašnjih ratova i njihovo pravo lice Mitar poručuje: „Izneli su rat na svojim plećima, a za teže stvari koristili su kamione“.
Autor: Prof. dr Petar Đukić, Beograd
