amans
Gost
|
|
« poslato: 13.08.2002. 06:28:47 » |
|
Mama je sasila kesu. Na kesi izvezla je slova: "Za novine". Izvezla je jos i tatu kako sedi na solji sa srozanim pantalonama i cita. Vez je imao tri boje, za tatu, za pantalone, za novine. Tata je na kesi bio kao ziv, osim sto je, bez veze s istinom, predstavljen kao celav, valjda osvete radi. U kesu su stavljali novinsku hartiju isecenu velikim kuhinjskim nozem. Hartiju je sekao deda, novine su bile samo one koje je tata vec bio procitao. Sve ovo ja sam obradio u vidu domaceg zadatka "Nas zivot u klozetu i inace". Mam je rekla: "Kakva je to svinjska skola koja sve iznosi na videlo, strasno!" Ja sam joj odgovorio: "ko da mene neko pita."
Mama se penjala na prozor s krpom u ruci. Tu je visila nad rupom od tri sprata i brisala stakla. U kuci su vristali, deda je hteo da je drzi za noge, jedna tetka pala je u nesvest. Tata je pitao: "Je l moras da visis dok peres!" Mam je rekla "Moram!" Mama je kuvala paradajz u velikoj serpi za ves, ovo je kljucalo. Mama je stajala na stolicici i odatle mesala dugackom varjacom, na daljinu. Ujak je govorio: "A ako upadnete u serpu!" Paradajz je strcao na sve strane, kvario zid i surio nas po prstima. Mama je objasnjavala: "Sta vam ja mogu!" Zivot je bio pun opasnosti.
Mama je donela kokosku koja je dizala veliku dreku i ispustala perje po citavoj kuci. Neko vreme ja sam kokosku vukao na jednom kanapu i onda je mama dohvatila za krila i odsekla joj glavu u klozetskoj solji. Mama je pustila vodu, kokoska bez glave tresla se u jednom cosku i zakrvavila mamine papuce. To je bilo strasno, a veselo. Mama je naredila: "Hajde da se razvlace zavese!" Zavese su bile oprane i jos vlazne, deda i ujak hvatali su krajeve i teglili do iznemoglosti. Mama je opominjala: "Ne vredi mi nista ako ih pocepate u paramparcad!" Deda je gundjao: "Ko da smo na brodu!" Mama je odgovorila: "Bolje bi mi bilo da uradim sve sama, iako nemam tu musku snagu!" Mama je razvlacila jufke za pitu, jufke su bile velike, protezale su se preko stolica, vazduh je titrao, cuo se sum svega toga. Mama je obesila tatine kosulje u kupatilu. Odozgo, iz natopljenih rukava, curilo je kao na pljusku, deda je pitao: "Je l treba da uzmem kisobran dok serem!" Mam je poredjala tegle sa tursijom po klaviru marke "Bezndofer". Tegle su bile uvijene u salove dok se ne ohlade, klavir se od toga u sredini malo uganuo. Mam je susila boraniju prostrtu po starim novinama, sve je to sustalo, gore, visoko, na ormanima. Mama je isekla rezance za tri meseca unapred, rence je rasturila po krevetima, da se suse. Tata je viknuo: "Dokle ce da traje ovo ratno stanje!" Ujak je rekao: "Ja cu da napravim skele za kretanje!" Mama je rekla: "Jednom cete me traziti, a ja cu visiti na tavanu!" Deda je pitao: "Zasto!" Mam je odgovorila: "Kad mi sve pocrni pred ocima!"
Mama je jela sarmu, ali joj se kupusni list zaglavio u grlu. Onda je pocela da krklja, mase rukama po vazduhu, na kraju, jedva je uspela da proguta. Posle je ispricala: "Vec sam bila jednom nogom u grobu, umrla bi naocigled sviju!" Deda je rekao: "Ma nemoj!" Ona je nastavila: "Ali sta je to prema slucaju kad su me gurnuli u vodu, s ledja!" Kasnije je kazala: "Da nije bilo onog rabijatnog mornara koji me zgrabio i pitao zar vi uopce ne umete da plivate!" Mama je uvek ispricala neku uzasnu stvar iz zivota, kako tudjeg, tako sopstvenog, ali je dodavala i jednu, jos strasniju: "A kad sam padala iz tramvaja, pa me gospodin profesor trgao da je na meni sve popucalo!" Tetke su rekle: "Blago tebi!" Deda je prozborio: "Samo se vi ucite na najgorim primerima iz svetskog zivota!" Mama je pokazala na kalendar Trgovacke omladine koji je visio na zidu: "Ovde sve pise, crno na belo!" U kalendaru su bili zabelezeni svi tatini trezni dani, rodjendani svih clanova porodice, kao i godisnjica mamainog pada niz stepenice u robnoj kuci "Ta-ta". Mam je tvrdila: "Osam dana nisam bila ni ziva ni mrtva!" Ona je vreme racunala na osam dana, cetrnaest dana i sest nedelja, mama je najvise volela razmak od sest nedelja, sve ovo oznacavalo je trajanje nekih bolesti.
Mamu su boleli zubi. Uvijala je glavu u razlicite krpe i urlala, mi je nismo prepoznavali. Deda je ugrejao peglu i pricvrljio uz mamin obraz. Mam se ispekla, bez obzira na sal, ali zubobolja nije prestajala od toga, naprotiv. Onda je mama rekla: "Evo, ovde, izlazi mi neka kost!" Svi su pipali kvrzicu na maminoj nozi koja je kasnije nestala. Mama je govorila: "Samo kad bih znala dan i sat svoje smrti, posle bih bila sasvim mirna!" Mam je izjavila: "Ja sam videla manijaka u jednoj kapiji, u Ulici Carice Milice!" Svi su ucutali, a ona je dodala: "Na sebi je imao samo kisni mantil, raskopcan, a kisa uopste nije padala!" Onda se okrenula prema meni i dreknula: "Zar moras da slusas sve ove bljuvotine koje nisu za malu decu!" Ja sam rekao: "Moram!" Ona je posle kazala svim: "Da nije ovo jadno dete medju nama, ispricala bih vam film koji uopste nisam gledala!" Deda je odmah skocio: "To mora da je nesto masno!" Mam je rekla: Nije, osim sto joj on pridje sa necim zlocinackim u ocima, a ona, sva u suzama, pocne raskopcavati svoju prekrasnu bluzu od markizeta!"
Mama je izasla na stepeniste da nahrani nekog prosjaka a posle je ispricala: "Ja najvise volim one koji dodju i kazu: Majka mi je umrla, otac u bolnici, a ja sam lud!" Deda joj je odgovorio: "Tako i treba!" Mama je objasnila: "Jeste, jer onda vidim da postoje ljudi nesrecniji i od nas, i kojima dam paprikas od prekjuce, a inace bi ga bacila na djubre!" Posle se dosetila jos neceg: "Kad pomislim da ceo dan treba spremati prokleti rucak koji se pozdere za deset minuta!" Deda je pitao: "A sta bi ti htela!" Mama je rekla: "Nista, ja se ne zalim jer se setim koliko ima slepaca i bogalja, i svakojakih cuda, dok sam ja, hvala bogu, zdrava kao dren!" Mama je uvek pomisljala na mnoge slucajeve nepravdi i bolestina koje su harale svuda oko nas, ali je na kraju ipak pronalazila nesto sto nas je sve jako obradovalo. Tata je i dalje cesto govori: "Majka je svetinja!" ali nekako posprdno. Tetke su mi dale da procitam pricu o majci koja bosa skuplja grancice po sumi, samo posle dodju vuci i rastrgnu je.
***** moje porodice u svetskoj revoluciji.... BC
*****
The lunatics are taken over the asylm....I see the faces of starvation... but I just cannot see the point...
|