violeta
provereni korisnici
odomaceni korisnik
Pol: 
Ime i prezime: Violeta Jovanovic
Mesto: Beograd
Država: Srbija
Poruke: 91
|
 |
« poslato: 05.05.2012. 20:58:43 » |
|
HOLOGRAFSKI UNIVERZUM
Na stolu u dnevoj sobi poluosvetljenoj lampom na dugačkoj zlatnoj šipki koja se diže sa poda iz okrugle zlatne stope, pod jednostavnim kupastim abažurom bež boje, puši se postavljeno pečeno pile u staklenoj činiji. Pored pileta su poredjane kriške svežeg paradajza, crnog luka i zelene salate. Pile je napunjeno pirinčem sa kojim se zajedno peklo u rerni pod alufolijom, da bi se natopilo u pari i postalo sočno i meko. Začini u pirinču dali su mu svoje mirise koji se, sada, mešaju sa mirisima pečenja i belog vina kojim je zalivano tokom pečenja.
Leposava se sprema da ga iseče i komad po komad da naredja u tanjir od porcelana sa plavim cvetićima i zelenim drščicama i listićima. Pored tanjira je srebrni escajg.
Veliki nož i dvozuba viljuška za sečenje i nabadanje mesa iz zdele za posluživanje su u njenim rukama. Šake su joj nežno roze boje sa dugačkim, vitkim i spretnim prstima i bademastim, negovanim noktima srednje dužine, namazanim jarko crvenim lakom.
Dok spretno zaseca tanke parčiće sa pilećih grudi prekrivenih braonkastom, sjajnom hrskavom kožicom, usne su joj razvučene u zadovoljan osmeh. Njene pune i senzualne usne namazane su jarko crvenim ružem u istom tonu kao i lak na noktima, ispod pravilnog nosa, sasvim malo prćastog i blago zašiljenog. Krupne, tamne oči oivičene su dugačkim, crnom maskarom istaknutim, trepavicama, dobro raščešljanim specijalnim češljićem za trepavice tako da je svaka dlaka na svom mestu, bez preplitanja i lepljenja jedne sa drugom. Tanke, polukružno izvijene obrve, tamnije su od plavo ofarbane kose podignute u pundju u obliku valjka na ispupčenom zadnjem delu njene glave, a ispod širokog i visokog čela mermenog sjaja i beline.
Dok seče i prenosi parčiće mesa sa zdele u tanjir lagano pokreće glavu gore-dole povijajući dugačak vitak, gladak i beo vrat kakav imaju labudovi i balerine.
Kad dobro napuni tanjir komadima belog mesa, pirinčem i parom kriški paradajza, uzima veliku kašiku iz duguljaste staklene posude pored zdele sa piletom, zahvata saft u kome se pile kupalo do polovine i preliva ga preko komada u tanjiru, tako da je meso sada dobro natopljeno uljem u kome se peklo.
Leposava, zatim, ostavlja sve ovo spremno da se jede kako bi se malo ohladilo, sladokusački udišući mirise gotove ukusne hrane, podiže polako ruku sa ispruženim kažiprostom do visine svojih očiju. Blago se smeškajući ona savija i ispruža kažiprst, kao kad se neko poziva da pridje. Osmeh joj je pomalo mangupski, čini se kao da će da mu doda još i namigivanje kako bi ova gestikulacija sa kažiprstom i osmehom dobila potpuno značenje šeretskog izazivanja upućenog nekome u koga je usmerila pogled svojih očiju punih iskrica uzdržanog smeha i radosti.
Tamo gde njene oči gledaju vidi se plavičasti stub svetla, ni mnogo jakog ni mnogo slabog, oko metar u prečniku, razvučenog izmedju plafona i poda. U plavičastom svetlu se naziru svetlucava zrnca nalik na trunke prašine. Svetlost kao da sipa odozgo prema dole, nije ujednačena kao neprekidne niti, već se lije jedva primetno isprekidana kao voda kad pada niz stene vodopada. Stub svetla se u jednom trenutku preoblikuje pokretima uvijanja, spiralnog toka neodredjenog smera, kao i svaka spirala kad se vrti, moglo bi da izgleda da uvijanje ide odozgo prema dole kao i odozdo prema gore.
Posle par minuta okretanje spirala se zaustavlja i svetlo dobija drugi oblik. Najpre postaje lopta, pa opet valjak, pa opet spirala i tako neprestano, sve brže i brže iz jednog oblika u drugi dok se toliko ubrza da više ne može da se razazna koji se oblik sa kojim smenjuje. Sve je postalo jedan neuhvatljiv i neopisiv kovitlac svetla. On se najzad smiruje poprimajući oblik muškarca, nasmejanog i radoznalog izraza na licu, visokog i vitkog, dugačkih nogu odevenih u tesne smedje pantalone, dok mu je preko širokih ledja i grudi zategnuta jednostavna bela majica.
Muškarac izlazi iz svetlosnog stuba i prilazeći stolu pruža ruku da je postavi pod dlan Leposavine ispružene ruke i da na njenu nadlanicu spusti nežan dodir svojih nasmejanih usana.
Leposava pri tom sklapa oči i uzdiše duboko pokazujući izuzetno osećanje užitka koje je obuzima od ovih pokreta, slika i dodira. Muškarac seda za sto teatralno podižući escajg, kao dirigent koji isprobava svoju palicu pre nego što se obrati orkestru, malo pročisti grlo i, pre no ubode viljušku u komad mesa pridržavajući ga nožem, on gleda Leposavu kako ustaje sa stolice, odlazi do mesta gde je do malopre bio svetlosni stub, vrhom cipele sa visokim potpeticama pritiska dugme pored koga piše 'holografski projektor', pa se vraća za sto.
'Zašto moraš stalno da izvodiš taj cirkus pred večeru?'
Ona radoznalo pita svog muža, kad se ovaj već dobro prihvatio i zamastio usta mesom, a ona samo sitno zabada dugačke, jake zube u šargarepu uzetu sa duguljastog tanjira za posluženje gde se nalaze i listovi svežeg kupusa.
'Zato što je to holograf, a teorije kažu da mi živimo u holografskom univerzumu, pa želim da shvatim, da osvestim to što naša čula nisu u stanju da registruju i prenesu u naš um da bi ga ovaj prihvatio kao realnost.'
|
