http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=19308Куда иду смењени директори
У Народном музеју у Ужицу запослени не желе да донедавни директор, политички постављен па смењен, ту остане да ради и траже да га збрине општина
Ужице – Једна политичка странка је пре две године одредила кандидата (и још економисту) за директора Народног музеја и општина га је тада на то место поставила. Збиле су се, затим, политичке промене, дошла је нова локална владајућа гарнитура и сменила тог директора, те довела другог. Смењени директор жели да остане да ради у музеју, отворио је током директоровања себи радно место менаџера, али га запослени сада неће. Није човек из музејске струке, кажу, па општини пишу да му она нађе неко место, тим пре што, додају, на врата Музеја куца више младих стручних кадрова.
Догађа се то управо у Народном музеју у Ужицу, а прича је могућа свуда. И може да послужи као пример опште недоумице: шта чинити са кадровима, доведеним на таласима политике, када им истекне руковођење. Да ли их задржати да раде у установи коју су водили, уз могућу опасност да се честим директорским сменама број запослених (свуда већи од потреба) нагомила. Или таквом кадру сурово рећи „до виђења”, па препустити странци која га је довела да о његовој егзистенцији размишља. У законским одредбама тешко ће се наћи одговор на ово питање, па живот ситуације решава.
И све се то компликовало у ужичком музеју. Смењеном директору Живану Радовановићу, кадру Српског покрета обнове, оба синдиката у овом музеју, и Самостални и УГС „Независност” (а у њима је 90 одсто запослених) замерају да је у време директоровања „својим радом и понашањем стварао негативну, непримерену радну атмосферу, на шта су упозоравали појединци из колектива, чланови Управног и Надзорног одбора”. Осим тога, по речима председника организације Самосталног синдиката у музеју, вишег кустоса Милоја Мандића, не постоји економска оправданост отварања новог радног места менаџера у култури.– Противимо се да он буде на месту менаџера, јер док је он обављао посао директора направио је, без икаквог знања запослених и синдиката, нову систематизацију радних места са тим звањем менаџера. Упозоравали смо својевремено преко надзорног органа и о томе како руководи установом, како дисквалификује рад стручњака у музеју, како се односи према музејској имовини. Не може област културе да буде маневарско поље за запошљавање „заслужних” политичара, за лоше кадровање, победу странчарења над струком. преко Музејског друштва Србије више пута смо иницирали да се у закон унесе институција јавног конкурса при избору директора, да о томе одлучује струка, али ништа, а возови пролазе – каже Милоје Мандић, додајући да за људе који нису из струке политички долазак треба да значи и политички одлазак. Уз опаску да, ако се бира менаџер музеја, то треба урадити јавним конкурсом, па најбољи кандидат нека буде изабран.
Од запослених у установи смо још чули да је, у оваквим околностима, тренутно тешко наћи где ће Радовановић да седи, у којој канцеларији у згради музеја. Једни неће са бившим директором, други кажу да су канцеларије пуне, свуда их је по троје, и да нема места. Веле, нашло му се неко привремено решење у приземљу зграде. У сваком случају, већина није тренутно расположена за сарадњу са бившим руководиоцем.
Управо ту, у приземљу музеја у тесној просторији крај директорске канцеларије, затекли смо Живана Радовановића. Он, међутим, није хтео да било шта каже о свему што се, поводом његовог радног места, сада догађа у музеју. Упутио нас је да оно што нас занима сазнамо од новог, недавно именованог в.д. директора музеја Блажа Чубрила.
Нови челник установе Чубрило, ужички професор историје, тек је сазнао за писмо двају синдиката упућено општини. Ипак, за њега дилеме око статуса његовог претходника нема.
– Радовановић је добио решење за радно место менаџера културе, са одговарајућим коефицијентом, по званичном правилнику о систематизацији послова у музеју – објашњава Блаже Чубрило. – То је готова ствар и он ће тај посао радити. Што се тиче смештаја, у којој ће канцеларији бити, у току је прерасподела канцеларијског простора у установи, па ће се и ово питање решити. То што синдикати имају друкчији став, то је њихово право.
Чубрило се ипак слаже да политичко постављање директора доводи до оваквих ситуација, да партијска кадровања поготово на локалном нивоу, не воде рачуна шта ће бити с тим људима кад им прође мандат. Кључни проблем је, по њему, у законским актима, па тако има установа у којима ради неколико бивших директора.
Б. Пејовић
[објављено: 09.02.2007.]
