Reka Sušica je jedna od pritoka Đetinje. Ime je dobila zato što u vrelim letnjim danima postaje ponornica, zavuče se negde ispod kamenjara, krijući se od žege i tako pritajena čeka dok Sunce ne umine. Prolaznicima je obično poznata zato što put od Užica ka Zlatiboru ima dva mosta na ovoj reci.
Dobrim delom svog toka, Sušica je manje dostupna, jer je podalje od puteva i provlači se kroz dobrim delom nepristupačan, brdovit kraj. Ipak, postoji jedan deo koji nije tako nedostupan a predstavlja pravi raj za ljubitelje prirode.
Iskoristili smo praznični dan da se malo izduvamo na biciklama. Mladen i ja sami. Nismo uspeli da nahvatamo nikoga od biciklističkog društva, ali nama to i ne smeta jer smo nas dva navikli da i sami lunjamo užičkim krajem na biciklama. Ovaj put cilj je bio da odemo Zlatiborskim putem do Prljevića polja, a odatle kroz Drijetanj i Kačersko polje u dolinu reke Sušice, i dalje, putem koji je prošle godine sredjen, izašemo u Tripkovu i odatle se spustimo do brane u Vrutcima i vratimo u grad nazad kanjonom Đetinje. Mlađa nije trebalo ubeđivati, jer je i sam ljubitelj prirode a narocito voli kada ga odvedem negde gde ranije nije bio (štoje prilično teško, jer je on što na bicikli što na nogama, mnogo toga obišao i video).
Prvi deo puta spada u one dosadne vožnje asfaltnim putem koje su sve češće neizbežne. Krenuli smo Zlatiborski, putem, lagano, bez žurbe, jer ova deonica prilično jak uspon a štedeli smo se za doživljaj u pavoj prirodi. Laknulo nam je kada smo izašli u Prrljevića polje, i skrenuli (R01) na stari put do Popove vode, ostavivši magistralni saobraćaj daleko iza sebe. Napravili smo kod česme kratak odmor i natočili sveću vodu u bočice. Česma sada radi, nedavno je obnovljena i voda u njoj je hladna i pitka kao nekada.
Od česme smo krenuli pravo uzbrdo u Drijetanj, seoskim asfaltnim putem koji nas je bogami dobro izmorio. Konstantan uspon u trajanju od oko dva kilometra dobrano je zagrejao moje neuvožene mišiće, ali podneli su to stoički. S obzirom da sam već išao ovim putem, znao sam da će penjačina biti nagrađena dobrim i dugim spustom. Tako i bi. Sa vrha se stuštismo pravo do raskrsnice kod škole (R02). Tu smo krenuli srednjim putem, onim koji vodi nizbrdo u usek između brda. Spust se nastavio do u nedogled, sve do jednog kraćeg prilično jakog uspona dugog stotinak metara, koji nas je izveo na prevoj sa koga puca pogled sve od Tare na severozapadu pa do Mučnja i Gradine na istoku. Ispod nas, duboiko, već se nazirala dolina Sušice. Na ovom mestuprestaje asfalt i počinje pravi raj za bicikliste slobodnog duha - solidan makadam koji vodi nizbrdo. Stuštili smo se, uživajući u krskanju sitnog kamenja ispod točkova u silovitom spustu.
Iako sam ovim putem već nekoliko puta prolazio, i ovaj put sam morao da pomalo odvojim vremena da zadovoljstvo dobrog spusta, zamenim zadovoljstvom svih blagodeti prirode, tišine, i seoske idile koja je ovde u punom jeku.
Spust se završava naglo, jer put izlazi iz šume i susreće se pravo sa prugom, gde ošto skreće u levo i vodi kroz prolaz ispod pruge. Kada prođete kroz ovaj podvođnja, kao da pređete u neki drugi svet. Ispred vas se prostre dolina Sušice, ravna kao lenjiorm da je crtana, pokrivena livadama i tek pokojom njivom, a kroz koju krivuda reka Sušica obrasla šibljem. Nede u daljini stadoovaca mirno pase pod budnim okom pastira i ponekog osamljenog drveta, sačuvanog, valjda, da u užarenim letnjim danima pruži malo predaha.
Sušica je ovda pitoma i bistra livadska reka, blagougodna svom tom zelenišu.
Cela ova slika ostavlaj utisak kao da ste se našli u raju, potpuno izolovanom od spoljneg sveta, u kome vreme drugačije teče. Valjda od sve te pitomine koja odvlači pogled i zaustavlja dah.
Odmah sam primetio da je i put kroz samo polje takođe sređen, proširen, popravljen i nasut, dakle, bilo je i ove godine radova. Ipak, Mlađa povedoh skrivenim, zemljanim putem preko polja. On će nas, kao prečica, sprovesti kroz najlepši deo polja i na karjau opet dovesti na makadam. A imao sam i poseban razlog, d amu pokažem nešto što ne treba propustiti. Puteljak prvo otvoreno pravo preko livade zamiče prema šumarkom obraslom koritu reke Sušice, a tu, kada zađe ušumarak, malo krovuda, postje sve uži i pretvara se u stazicu, koja za naše bicikle nije problem, a ona ponudi pravo iznenađenje, mali drveni mostić preko reke, kao iz bajke. Ovo je, kao što sam i očekivao na Mlađa ostavilo jak utisak.
Iako navikao na sve blagodeti prirode, ipak nije, kao to niko i ne bi, očekivao ovakvu divotu tako blizu grada. Odmah je primetio da je mesto kao izmišljeno za kampovanje i odmor. A kako i ne bi bilo. Reka, šuma, livade, ravnice koliko ti duša želi, izvor u blizini, ma kao naručeno.
Ovo je narano bilo i pravo mesto da se napravi debela pauza. Tome smo nas dva i ianče skloni i umemo da i na ovako kratkim vožnjama potrošimo ceo dan uživajući. Prolećno sunce je danas odlućčilo da se malo više potrudi, taman je lepo uglrejalo tako da smo se opružili na livadi i opušteni uživali.
Nije prošlo dugo,kad eto ti ga, priđe nam odnekud seljak. Valjda mu bilo čudno otkud stranci i to još na biciklama ovde, pa pošao da izvidi stvar. Kada je video da smo sasvim obični ljudi od krvi i mesa, raspoloži se pa zasede da i on malo popriča. Kad eto ti ga uto još jedan, stariji, pravi pastir, a za njim - magare. Mlađo se dobro seti pa izvadi cigare da ih ponudi a oni se na to baš raspoložiše, i tako nastavismo da uživamo ubijajući vreme pričom.
Od njih smo saznali da je put koj prolazi kroz dolinu ovog proleća poptuno završen, tako da je sada prohodan i za putnička vozila od Tripkove do kačerskog polja, a i da imaju u planu da oprave staru vodenicu u dnu polja. Nama sjedne strane bi drago, jer to znači da nam je lakše doći a ponadasmo se da je ovo mesto ipak podaleko za nazovi ljubitelje koj bi se tu smestili sa karavanima automobila, ozvučenjem i gomilom đubreta iza sebe. Ovakva idila zaslužuje daostane sačuvana, pa makar i pocenu toga da je posećuju samo retki namernici.
No, vreme je proticalo, morali smo da krenemo dalje, pozdravismo se sa ljudima, zajahasmo bicikle i nastavismo dalje, sada novim, tek sređenim makadamom. Nedaleko odatle nalazi se česma, ali neobična. To je u stvari kleptuša. Kažu da je to najstarija mašina za koju istorija zna, vodena pumpa vrlo jednostavne konstrukcije. Osvežismo vodu u bocama i krenusmo dalje, a očekivao nas je opet uspon, da izađemo iz doline. S obzirom da nijedan od nas ovim putem nije išao, bili smo znatiželjni, a najviše smo se pitali da li će biti jakog uspona. Par stotina metara dalje prošli smo raskrsnicu (R07 i R08) na kojoj se na desno odvaja neugledan šumski put, koji samo z aznalce, vodi preko jednog prevoja u kanjon reke Đetinje i to bašp na mesto gde se Sušica uliva u Đetinju. Prelepo mesto koje ćemo ovog puta zaobići, jer smo krenuli na drugu stranu, ali neka ostane zabeleženo da se ovuda može preći pravo u kanjon Đetinje, i izaći na put kroz kanjon koji vodi dalje u Užice.
Mi nastavismo pravo putem uzbrdo, i na naše iznenađenje, bez mnogo muke, iz prilično pristojno mali uspon i prošavši pored još par česama, izbismo na put kroz Tripkovu (R09), i to baš na mesto odakle se vidi jezero Vrutci. Sa ovog mesta, ako se krene putem pravo prema jezeru silazi se na obalu, a ne mesto zgodno za kamp, roštilj, kupanje i ostale letnje zanimacije. Nas je put vodio levo, suprotno od Tripkove, ponovo uzbro grebenom Krnde, na poslednji prevoj pre konačnog spusta. Na prevoju podesismo amortizere i otusnusmo se. Odavde, sve do Užica put ide nizbrdo i to makadamom, nekih 9 kilometara.
Kanjon reke Đetinje, ma koliko puta da smo prošli kroz njega, uvek iznova predstavlaj pravi odmor za oči. Prosto je neverovatno da takav dragulj imamo tako blizu grada i prava je šteta što ne umemo da ga sačuvamo. Poznajući svaki metar ovog puta, pustili smo bicikle da same određuju tempo vožnje i prepustili se uživanju. tunel po tunel, bejasmo sve bliže gradu dok na kaju ne uzbismo na užičku plažu, među Užičane, nenavikle da se potrude radi uživanja, tako da im preostaje samo da prošetaju koji krug na Plaži.
Eto, koliko malo je potrebno potruditi se da se sebi prišti jedno pravo celodnevno uživanje, daleko od gradske buke, smrada, pa čak i ljudi.
Uz ovu pričicu, dobijate i snimljenu trasu i orjentire tako da ako imate GPS uređaj možete da se uputite našim stopama. Podaci su pripremljeni za Ozi Explorer.
