http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2007/06/08/srpski/RG07060704.shtmlBrojne užičke firme skupo platile cenu tranzicije
Teški dani tek dolaze
Od 1.010 zaposlenih u ugostiteljstvu danas je ostalo njih 342! U nekim opština Zlatiborskog okruga izjednačen je broj zaposlenih i nezaposlenih
UŽICE - Čitava užička industrija, nekada moćna i u okvirima bivše Jugoslavije, danas zapošljava manje radnika nego što je pre petnaestak godina radilo samo u "Prvom partizanu"! Ovaj podatak, kaže Petrašin Drulović, predsednik Veća samostalnog sindikata za više opština Zlatiborskog okruga, dovoljno ilustruje cenu koju je ova opština platila kroz godine tranzicije.
Užička opština imala je 1990. godine 15.436 radnika zaposlenih u industriji, početkom ove godine taj broj pao je na " 6.435. Za ceo Zlatiborski okrug ove cifre još su katastrofalnije " od 56.227 industrijskih radnika koliko ih je bilo pre 17 godina, sada posao ima njih tek 19.274. Pre tranzicije, samo Građevinsko preduzeće "Zlatibor" u Užicu zapošljavalo je 6.000 radnika koji su radili na 65 gradilišta, danas sva građevinska preduzeća u opštini imaju " 1.748 radnika. Od 1.010 zaposlenih u ugostiteljstvu, danas je ostalo njih 342! U nekim opština Zlatiborskog okruga izjednačen je broj zaposlenih i nezaposlenih!
- Uz Vojvodinu i Beograd, Užice je najdalje odmaklo u privatizaciji i ostalo je da u narednom periodu mali broj preduzeća promeni vlasnika. Privatizacija, međutim, nije dala ni izbliza željene rezultate. Promenjena je vlasnička struktura, a od obećanja da će oživeti preduzeća, da će biti otvorena nova radna mesta, nema ništa. Situacija je katastrofalna u pojedinim preduzećima, broj zaposlenih je prepolovljen, u nekim slučajevima čak 90 odsto radnika je napustilo fabrike "- kaže Drulović.
Prema njegovim rečima samo šest firmi u Užicu je uspešno privatizovano: "Putevi", "Jedinstvo", "Valjaonica aluminijuma", "Valjaonica bakra", "Sreten Gudurić" i "Kadinjača", a mnogo je više onih u kojima se privatizacija završila katastrofalno. Kupoprodajni ugovori raskinuti su u "Mlekari", "Sevojnu", "Rujnu", "Tvrdom metalu", "Gradini", "Kožari", "Raketa" ni na nebu ni na zemlji, čeka sudsku presudu o raskidu ugovora...
- Uz Leskovac, Užice je opština u kojoj je bilo najviše raskida kupoprodajnih ugovora u Srbiji. Problem je što su se firme u kojima su raskinuti ugovori o privatizaciji tek posle toga našle u agoniji, što je malo ko spreman da se prihvati uloge zastupnika društvenog kapitala u tim firmama. Jutros su kod mene bili mali akcionari, radnici "Gradine" koji su posle raskida ugovora o kupoprodaji u veoma teškom položaju i koji najavljuju radikalizaciju protesta-kaže Drulović.
Da sve prethodne brojke izgledaju još crnje, dug je i spisak nekadašnjih užičkih giganata koji su u međuvremenu propali, otišli pod stečaj i nestali. Od "Dese Petronijević" u kojoj je radilo 760 ljudi, "Kotromana" sa skoro 200 zaposlenih, "Fasaua" koji je u srećna vremena imao 1.100 radnika, do "Cvete Dabić", koja je nekada bili istinski industrijski gigant sa 2.300 zaposlenih. Svi ti ljudi u međuvremenu otišli su na ulicu, mali broj njih uspeo je da nađe drugi posao.
- Poseban problem Užica jeste što nema jakog privatnog sektora, malih i srednjih preduzeća. S druge strane, zna se da ta preduzeća ne mogu bez jakih sistema u zaleđu, a država ne stvara ambijent ni za razvoj tih velikih sistema, ni za razvoj malih i srednjih preduzeća - ističe Drulović.
Po njemu teški dani, ako se uskoro nešto ne preduzme, tek dolaze jer se može očekivati dalje smanjenje broja zaposlenih u industriji, sledi rezanje broja zaposlenih i u javnom sektoru...
- Samo pet odsto studenata koji u Beogradu i drugim mestima završe fakultete vraćaju se u Užice, dolazi do strahovitog odliva kadrova, a taj podatak rečito govori o atmosferi u gradu, o mogućnostima da se mladi ljudi zaposle. Ako na 25.000 zaposlenih u gradu i od toga samo 6.435 u industriji, imamo 10.000 nezaposlenih i 17.00 penzionera, onda je pitanje bitisanja ovog grada, njegove budućnosti do kraja otvoreno, i potrebna je hitna akcija - upozorava Drulović.
KLAUZULA O RAĐANJU!
- U nekim slučajevima gazde firmi ženama nude da potpišu ugovor o radu u kome postoji u klauzula koja ih ograničava da ne rađaju, dve, tri, četiri ili pet godina, posle potpisivanja ugovora. Tačno je da su ti ugovori ništavni na sudu i žena može da dobije spor, ali, ako odluči da tuži poslodavca zbog toga, on će iznaći mnogo drugih načina da joj da otkaz, koji će biti u skladu sa zakonom. Nisu retki ni slučajevi da radnice koje zatrudne rone suze jer ne znaju kako to da saopšte gazdi. Zaboga, kako im se to moglo desiti, a da ne pitaju gazdu za dozvolu - kaže Drulović.
Z. Šaponjić (Sina)
