Narodno pozorište iz Užica nastupiće na Pozorišnom bijenalu u Veneciji
Goldoni u savremenom balkanskom ključu
Glumci su pokazali veliku otvorenost: Italijanski reditelj Andrea Paćoto
Nenad Kovačević
Užičko Narodno pozorište učestvovaće na 39. Pozorišnom bijenalu u Veneciji sa internacionalnim koprodukcijskim projektom Sluga dvaju gospodara Karla Goldonija. To će biti prvi put da neko pozorište iz naše zemlje učestvuje na ovom prestižnom evropskom festivalu. Za neupućene, učešće užičkog ansambla na ovom bijenalu nije slučajnost, već posledica dugogodišnjeg kreativnog rada, velikih uspeha, entuzijazma, ali i prihvatanja tranzicionih izazova za proveru sopstvenih mogućnosti i vrednosti u evropskim razmerama.
Veliki i značajni projekat za domaću kulturu realizovan je u koprodukciji ovog bijenala, Bitef teatra, Ofućina teatra (Italija) i Grand teatra (Holandija). Svetska premijera je zakazana za 19. jul na Pozorišnom bijenalu u Veneciji,
Ne samo jezički, već i geografski i vremenski prevod Goldonijevog teksta: Bojana Zečević i Vahidin Prelić u predstavi "Sluga dvaju gospodara"
a domaća tokom Bitefa u septembru. Projekat su podržali Ministarstvo kulture Srbije, Italijanski institut za kulturu u Beogradu i užička opština.
Goldonijev komad režirao je italijanski reditelj sa zavidnom međunarodnom reputacijom Andrea Paćoto, bliski saradnik čuvene Elen Stjuart (La Mame), koji je posebno zainteresovan za istraživanja o upotrebi novih medija u pozorištu. Asistent reditelja je Nemanja Ranković, umetnički direktor užičkog pozorišta. Adaptaciju potpisuju Jovan Ćirilov, koji je i preveo komad, Andrea Paćoto i Suzan Vinaker (Nemačka), koja je uradila i dramatizaciju, a kompozitor je Aleksandra Đorđević. Kostime je osmislila Snežana Kovačević, scenografiju Mia David-Zarić, scenski pokret Ferid Karajica. Kompozitor elektronske muzike i video dizajner je Jan H. Klug (Holandija), dizajn svetla Andre Pronk (Holandija), a zvuka Nikola Pejović.
U predstavi igraju glumci užičkog pozorišta Divna Marić, Slobodan Ljubičić, Vahidin Prelić, Vladimir Kurćubić, Tanja Jovanović, Bojana Zečević, Igor Borojević i Goran Šmakić.
Direktor užičkog pozorišta Zoran Stamatović, navodi da je učešće na ovom bijenalu velika obaveza i dobra prilika da se pokaže da je srpski teatar deo evropske kulturne baštine.
- Igraćemo komad Karla Goldonija, za koji postoje standardi u izvođenju, ali mi savremenom adaptacijom tog dela krećemo da "rušimo" te standarde. Prema Venecijanskom bijenalu imamo poštovanje, ali ne i strah, jer smo potpuno spremni i otvoreni da podarimo sopstveni talenat, znanje i želju da budemo deo evropskog teatra - navodi Stamatović, a potom ističe da u nastupu ovog teatra na bijenalu u Veneciji nema slučajnosti.
- Treba prelistati monografiju o užičkom pozorištu, koje je osnovano 1945. godine i podsetiti se da smo šezdesetih godina pobeđivali na Bitefu, dve godine uzastopno gostovali u SAD, sarađivali sa uspešnim inostranim rediteljima i autorima, pa je učešće na Venecijanskom bijenalu još jedna potvrda našeg kvalitetnog rada i otvorenosti za nove izazove", kaže Stamatović.
Goldonijev tekst, novim dramaturškim pristupom, ovoga puta se "iščitava" kroz prizmu savremenog trenutka i postaje priča o sadašnjici, čiji se identitet pronalazi u našoj ne tako davnoj prošlosti, koja se nudi kao ironična metafora o srpskoj i balkanskoj stvarnosti. Goldonijev Arlekino postaje Boban i taksista u maskirnoj uniformi, radnja se odvija u dva gradića, simboličnih naziva Crno Trgovište i Belo Gradište, koje spajaju ili razdvajaju interesi, novac i moć dvojice "gospodara", a koje i ostali likovi "opslužuju" sopstvenim racionalnim ili emotivnim interesima, igrajući dvostruke igre. Sve to ispričano je uz korišćenje videa, posebno dizajniranog svetla i tona, žive i snimljene muzike.
Reditelj Andrea Paćoto, već je sarađivao sa užičkim ansamblom i to prošle godine kada je uspešno režirao komad Pilad (Pjer Paolo Pazolini), što je bio i povod za poziv od umetničkog direktora Venecijanskog bijenala da sa užičkim ansamblom učestvuje na tom festivalu.
Ove godine bijenale je posvećen velikom italijanskom piscu Karlu Goldoniju, a povodom trista godina od njegovog rođenja i nosi naziv Goldoni u novom pozorištu.
Pored NP Užice, učestvovaće pozorišta iz Francuske, Mađarske, Maroka i drugih zemalja, kao i različitih delova Italije.
Ovim projektom, kako ističe Paćoto, užičko pozorište čini veliki iskorak u evropsku kulturnu baštinu, smatrajući da su umetnost i kultura najbolji načini za komunikaciju među ljudima, a umetnici najbolji ambasadori.
- Pored drugih evropskih teatara, mi smo pozvani da postavimo na scenu adaptaciju dela Goldonija, odnosno da insceniramo susret dveju različitih kultura, a tokom rada svi smo mnogo toga naučili i promenili se, kaže u razgovoru za Danas Paćoto a potom navodi da je savremena adaptacija Goldonijevog dela iz baroka, vremenski izmeštena u naše doba i urađena kao komedija dvostruke igre, sa upotrebom multimedijalnih izraza i savremenih teatarskih formi.
Na pitanje kakva je bila saradnja sa užičkim glumcima i kako su oni reagovali na njegove, za naše pozorišne prilike, neuobičajene zahteve, on kaže da je tokom rada bilo kreativnih sukoba između konvencionalnog i novog načina pozorišne igre.
- Neki su se angažovali više nego drugi, ali na kraju svako je učinio ogroman napor kako bismo pronašli zajedničku tačku sa mojim zahtevima. Veoma sam zadovoljan, jer su glumci pokazali veliku otvorenost i trud tokom priprema, tako da se nadam da ćemo u Veneciji prikazati drugačije i savremeno Goldonijevo delo, najavljuje Paćoto.
- U adaptaciji, prevod nije samo jezički, već geografski i vremenski. S druge strane, sve to pokušavamo da izmestimo iz komedije del arte, sa igrom u kojoj se susreću klasični i savremeni pozorišni izrazi. To je potpuno drugačije viđenje Goldonija, ali nismo ga odbacili, već se sve vreme držimo konstrukcije samog komada u likovima i koristimo se velikim mogućnostima stilova igre koje on pruža, objašnjava reditelj Paćoto.
Nemanja Ranković, asistent reditelja i umetnički direktor užičkog pozorišta ocenjuje da je ovaj projekat veliki izazov, prvenstveno zahvaljujući glumcima koji su verovali da je takav podvig moguć.
- Trudimo se da svoj rad prezentujemo ne samo u Srbiji, već i izvan naše zemlje, a sa projektima koje smo uradili u našem pozorištu, mogle bi da se podiče i mnogo veće pozorišne kuće, koje imaju mnogo više novca za takvu produkciju, kaže Ranković, poručujući da je nastup ovog ansambla na Venecijanskom bijenalu značajan ne samo za Užice, već i za Srbiju, koja će prvi put imati priliku da se predstavi na ovom festivalu.
Slobodan Ljubičić, prvak užičkog pozorišta sa trideset godina glumačkog iskustva i mnoštvom nagrada, ističe da je "zahvaljujući isključivo entuzijazmu i plemenitim namerama umetničkog direktora Nemanje Rankovića, kojeg portretiše kao "najboljeg umetničkog direktora u srpskim pozorištima", ovaj ansambl uspeo da izađe iz okvira Srbije i predstavi se Evropi. Svedočeći da su pripreme bile izuzetno naporne i da je reditelj Paćoto imao visoke zahteve i insistirao na načinu rada koji je potpuno drugačiji od onoga na koji su glumci navikli, Ljubičić se poverava da je povremeno tim zahtevima bilo teško udovoljiti.
- Paćoto je reditelj potpuno drugačije pozorišne škole, koju karakteriše eksperiment i savremeni teatarski izraz, što je jedan od puteva kojim će se teatar razvijati, a mi smo navikli na drugačiji način rada. Primera radi, utrošili smo silno vreme na vežbama i scenskim radnjama da bismo uradili uloge, što, po mojoj proceni, nama nije bilo potrebno. Paćoto je bio dosledan, što ja poštujem, ali povremeno ne mogu da razumem. Ipak, rad sa njim, kao i sa autorima iz Nemačke i Holandije, predstavlja dragoceno iskustvo, kaže Ljubičić, koji tumači zahtevni lik Arlekina, a u užičkoj verziji Bobana.
On dodaje da je na generalnim probama užička publika bila iznenađena, pa i šokirana, jer nije navikla na takvu vrstu teatra, pa željno iščekuje nastup u Veneciji i reakcije tamošnje publike.
Njegova koleginica, Divna Marić, prvakinja užičkog pozorišta, koja će se predstaviti ulogom Biserke, odnosno ironiziranim likom četrdesetogodišnjakinje, koju otac pošto-poto želi da uda, navodi da je učešće na Venecijanskom bijenalu velika čast za ovaj ansambl.
- Bilo je veoma naporno, ali na kraju veliki trud se isplatio.
Kada sam dobila ulogu, nisam znala kako ću da je rešim, ali kad sam dobila kostim i uputstva od reditelja, našli smo se na pravom putu, kaže Divna Marić. I ona svedoči o napornom radu, istakavši da su probe trajale duže od dva meseca i to svakodnevno deset do dvanaest časova.
- Paćoto je neverovatno precizan u zahtevima i uputstvima i smatra da glumac mora sve da pokaže na sceni. On jednostavno ne priznaje ono - tu scenu pokazaću ti sutra. On to zahteva odmah i to je suština njegovog rada. Veoma sam mu zahvalna, jer smo mnogo toga naučili, kaže Divna Marić.
Pored nastupa na Venecijanskom bijenalu, užički ansambl istim komadom predstaviće se i 22. jula na Mitel festu u gradiću Ćividale del Friuli, na severu Italije.
