Uzice dobija Regionalni zavod za zastitu spomenika

IZBORI: NAJFORUMAŠ I NAJFORUMAŠICA GODINE
AKCIJA: SVI UŽIČANI NA JEDNOM MESTU! Za užičke nekomercijalne organizacije i ustanove besplatno...

[Pedja]

http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=52941

Споменици враћени Ужичанима

Ужички крај добија установу која ће бринути и о дотрајалој Кадињачи и другим обележјима прошлости

Осуло се Спомен-обележје на Кадињачи, дотрајао стари Мољковића хан, пропале мермерне плоче на ужичком Тргу партизана, мноштво разбијених спомен-плоча из НОР-а, има и обезглављених споменика... Та поразна слика о нашем односу према сопственој прошлости сведочи да је дошло крајње време да се нешто озбиљније уради по питању бриге о споменичком наслеђу у ужичком крају. Златиборски округ, наиме, располаже са званично проглашених 17 споменика од изузетног, односно 11 од великог значаја, уз две просторне културне целине из старог века. Већина тих културних добара дотрајала је, нагризена зубом времена и недовољном бригом. И ево, овде се, после три деценије безуспешних покушаја, напокон остварује идеја да овај округ, најпространији у Србији, добије свој Регионални завод за заштиту споменика.

Оснивање новог завода, на иницијативу из ужичког музеја и саме општине, већ је договорено у Министарству за културу, па је само питање времена кад ће та установа званично отпочети рад. То за „Политику“ потврђује заменик директора Народног музеја у Ужицу Никола Гогић, рекавши да се све то ради зарад сталне бриге о споменицима, будући да, због величине територије и недовољног броја запослених, уз тешкоће и друге проблеме, Завод за заштиту споменика из Краљева, под чијом надлежношћу је овај округ био до сада, није стизао на све стране.

– Краљевачки завод ради то још од седамдесетих година и ужички музеј је у више наврата покретао иницијативу да се Ужице издвоји, добије регионалну институцију – објашњава Гогић. – Тек крајем прошле године успело се у тим напорима, на основу предлога о оправданости који смо доставили. До сада смо имали право тек на одржавање споменика, ништа се на њима није могло значајније интервенисати без мишљења и сагласности из Краљева, а то је захтевало процедуру. Сада ће бити лакше бринути о богатом споменичком наслеђу ужичког краја.

Средства за рад ужичког завода обезбедиће Министарство културе, заједно са општинама овог округа. Запослиће се седам радника, потребне су три просторије, а ужички музеј ће заводу на располагање ставити своје радионице и стручне службе. Према речима Николе Гогића, услови да би заживела нова установа могу се стварати само у сарадњи са краљевачким заводом, у коме су пројекти, планови и извештаји о споменицима ужичког краја.

Ни посао оснивања нове ужичке установе није, како дознајемо, имун од политичких уплива и страначких интереса. Већ се чују приче о оставкама у појединим управним одборима, управо због предложених кадровских решења и неслагања око идеја – ко би могао да буде директор и секретар завода. Неки, стога, постављају и питање да ли ће такве ствари можда допринети да се заустави договорено оснивање ове институције, која се овде толико дуго и жељно очекивала.

Б. Пејовић
[објављено: 04.01.2008.]

[Top]

Bilo je krajnje vreme neshto da urade po ovom pitanju. Stvarno je sramota shto smo dozvolili da nam spomenici propadnu u tolikoj meri.
Zashto ne bi bilo lepo kada bi se aktivirali i sredili stari muzejski tuneli, muzej uopshte. Sredi se stari grad pa se organizuju ture sa vodichem uz prichu koja ce docharati ceo period iz tog vremena. Biste i spomenici po gradu su nam blagi uzas. Obezglavljeni ili isharani.. MA...

Sve pohvale za ideju o regionalnom zavodu za zashtitu spomenika

[anahron]

Radi pojasnjenja zabluda koje ocigledno vladaju u javnosti u smislu tumacenja uloge ove ustanove, isticem sledece.
Regionalni zavod za zastitu spomenika kulture Uzice (kao i svaki drugi teritorijalno nadlezni zavodi- a dosada ih ima ukupno 13) je ustanova koja se bavi upravno-pravnim poslovima na izdavanju Resenja za preduzimanje mera tehnicke zastite na spomenicima kulture i saglasnostima na projektnu dokumentaciju izradjenu za spomenike kulture i njihovu zasticenu okolinu, arheoloska nalazista, znamenita mesta i prostorno kulturno-istorijske celine. Ovaj zavod je ubavezi da sprovodi jedinstvenu metodologiju zastite kulturnih dobara i spomenickih celina koja su kategorisani Zakonom o kulturnim dobrima- evidentira, izradjuje projekte rekonstrukcije, konzervacije i restauracije i sl. za objekte pod zastitom drzave.
OVI ZAVODI NE SLUZE ZA IZRADU, POSTAVLJANJE I BRIGU PARKOVSKIH BISTA I GROBLJANSKIH MESTA- TO NISU ''SPOMENICI'', NEGO SPOMENICI KULTURE......
OVAJ TEKST JE PROVIZORAN, LAICKI OSMISLJEN I NERELEVANTAN OD PRVOG DO POSLEDNJEG SLOVA.
ZAHVALJUJEM,
arh. ALEKSA SL. CIGANOVIC,
arhitekta-konzervator
Republicki zavod za zastitu spomenika kulture Beograd  

[Pedja]

Verovatno je ta razlika u finesama bitna za stručnjake. Nama laicima je svejedno, ako će se briga o spomenicima kutlure podići na viši nivo.

Kad god se pomene ova tema,ja se pristeim užičke tvrđave. Ona je potpuno ruinirana. Poslednja ulaganja koja su napravljena, su bila usmerena na potpuno pogrešnu stranu. Prvo su napraili rugobu od pozorišne bine na vrh tvrđave, a kada se ona raspala skinuli su je. Onda su uništili izvorno stepenište i zamenili ga novim, zidanim, što je samo po sebi skrnaljenje. A ostali deo tvrđave evidentno propada. Čak i ko češće odlazi tamo može da vidi kako se zidine ruše.

Kao da nije dovoljno što smo dozvolili da Austrougari i Rusi, dogovorom, u mirnodobsko vreme, miniraju potpuno očuvanu tvđavu.

[anahron]

To sto smo ''dozvolili'' za Austijanci, Nemci i Rusi ruse nase utvrdjene gradove nije relevantno za raspravu o sadanjem stanju i opstem znacenju ove fortifikacije u istoriji grada Uzica. Na kraju, srpska domacinstva nisu bila naseljena ni blizu a kamoli unutar samog utvrdjenja...
    Radovi na sistematskim arheoloskim i zastitnim arhitektonskim konzervatorsko-restauratorskim radovima okoncani su poslednji put 1985. godine pod zajednickim rukovodstvom  Zavoda u Kraljevu i uzickog Muzeja. Tvrdjava je potpuno spasena i predstavlja za to vreme potpuno primeren nacin tretiranja arheloskog nalazista onda kada su te radove finansirali SIZ-ovi kulture..... a Uzicki grad nije jedini tako tretiran. Istim konzervatorsko-restauratorskim pristupom tretirani su i Maglich, Soko-grad, Bach, u Kozmanu, i Koznik..... Bez poslednjih radova bilo bi gotovo nemoguce da se lociraju ostaci zidane fortifikacione strukture ''in situ''.
   Na zalost, tadasnji pristup podrazumevao je intervenciju drzave i okoncanje radova, ali ne i menadzmentski pristup zastiti kulturnih dobara u smislu da se omoguci ''osposobljavanje'' spomenika da planiranim sadrzajem moze samo o sebi da brine....  

[anahron]

e da... Uzicka tvrdjava nije ruinirana. ona je pomenutim radovima spasena od nas samih, jer je kamen raznosen sa lokaliteta u kontinuitetu jos od 1868 kada su kule minirane... pa je taj isti kamen ugradjivan u nase obore, torove i shtale.... Drvena struktura, montirana za potrebe Narodnog pozorista, samo je montazno-demontazna konstrukcija koja ne uslovljava tehnicki dalje radove na Utvrdjenju niti moze da govori o stvarnom stanju, inace zaista zapustenog lokaliteta.
Zakon o kulturnim dobrima jasno razdvaja ko se STARA o kulturnim dobrima- a ko je je KORISNIK kulturnih dobara....Zavodi se dakle STARAJU o kulturnim dobrima da se njihova osnovna svojstva ne narusavaju- a korisnici se KORISTE i po prirodi stvari brinu o njegovom znacaju i ocuvanosti. E sad, kad smo razjasnili terminoloski znacenje reci ''spomenik'' iz svega toga proizilazi da zavodi ne mogu doneti dobro konkretnom spomeniku- ako to sami gradjani svojom gradjanskom inicijativom i elementarnim obzirom prema prostoru u kome zive to sami ne unaprede.
   S postovanjem.

[immigré]

Zaista uzicka tvdjava deluje vrlo interesantno.Kada bi bilo moguce obezbediti potrebna finansijska sredstva za njenu potpunu rekonstrukciju, da li bi to bilo izvodljivo u realnosti?Naprosto na postojece zidove dozidati ostatak?I da li u svetu postoji takva praksa ili se samo radi o konzervaciji postojeceg?

[Pedja]

Anahron, upravo tvoje vidjenje pokazuje kolikoje bitno da ustanvoa koja brine o spomenicima kulture treba da bude blize samim spomenicima. Ja sam na tvrdjavi odrastao i veruj mi, ona se rusi. Nestaju svodovi, zidovi, stepenice... Mozda je ona bila savrseno ocuvana 1986, ali danas je u mnogo losem stanju.

[anahron]

Naravno Immigre..... mi raspolazemo svim informacijama relevantnim za izradu arhitektonskog projekta revitalizacije Uzickog grada. Postoje zapisi, likovna gradja (cuvene dve gravire Feliksa Kanica, veoma dokumentarne i smatramo, veoma tacne sto je navaznije, iz '40 '60 god. 19 veka ), arheloska dokumentacija, i naravno veoma vazni elementi gradnje ''in situ'' (zidovi na licu mesta). Cak i za one elemente za koje ne znamo tacno kako su izgledali, postoje jasne analogije na drugim utvrdjenjima prema kojima gradnja moze da se opredeli i definise.
Ja se zalazem za isti tretman kakav je imala revitalizacija barske tvrdjave u Baru ili Kotorska tvrdjava... ili na kraju Dubrovnik, recimo....itd. itd...

[axet]

[Ugljesa]

Баш би било добро да се тврђава потпуно реконструише, али знајући наше политичаре то се изгледа никада неће десити. Ако ништа друго нека је мало среде, почела је да се руши. Нисам знао за то да су је Аустријанци и остала компанија минирали. Нашао сам ову слику, ако неко има бољу нека окачи, баш ме занима како би тврђава изгледала када би се реконструисала у потпуности.

[immigré]

         Da zaista je bilo tako.Odlukom u Kanlidzi vise tvdjava u Srbiji je poruseno ,planski(uzicka ,soko grad..).Posle paljenja grada po Svetom Iliji 1862 god. pocinje definitvno proterivanje muslimanskog stanovnistva iz Uzica.Verovatno ti je poznato da je Uzice posle Beograda u tadasnjoj Srbiji bilo vrlo znacajno muslimansko uporiste, jer su oni prema odredbama iz Hatiserifa bili obavezni da se  do 1838.god isele iz grada, sto naravno nisu ispostovali.Kazem "muslimani" a ne "Turci", jer u Uzicu  ove etnicke grupe gotovo da i nije bilo u to vreme. Npr.Joakim Vujic belezi da je u Uzicu 1827.god bilo 1200 muslimanskih i svega 80 srpskih kuca.Tvrdjava je bila velika sigurnost za muslimane ,a za Srbe vecita pretnja.

         O uzickim dzamijama , ciji broj nije precizno utvdjen ( kod izvesnih autora te brojke se krecu oko trinaest, govorim o centralnoj uzickoj kotlini) dosta je napisano. Kamen iz cuvene Sejhove dzamije( koja se nalazila na danasnjem Kamenom koritu, u neposrednoj blizini) , ondasnji istaknuti uzicki trgovac , Ilija Jokanovic(cija je kuca vrlo lepo obnovljena-"Jokanovica kuca" )upotrebio je za  izgradnju svojih magaza na Slanusi ali se to lose zavrsilo po njegovu porodicu(kao da se obisitinilo nekakvo prokletsvo).Podizanje zvona na crkvi Svetog Dordja, u vreme njene izgradnje, naislo je na bucno negodovanje tadasnjih stanovnika muslimanske veroispovesti , jer  su to dozivljavali kao provokaciju, smatrajuci se i dalje apsolutnim gospodarima ovih prostora.Ili prica vezana za Kurlagu Vucica(posto pretpostavljam da si rodjen u Uzicu,verovatno znas gde se nalazi mesto "kod Kurlage").1832.god doticni je je dosao u sukob za izvesnim Turcinom Kusofom na tom mestu(povod je sto mu se  Kurlaga zamerio prilikom naplate carine na Sarganu).Dolazi do masovnog puskaranja po gradu i  knez Milos Obrenovic naredjuje da se svi Srbi isele iz Uzica u Pozegu.Tamo su ostali do 1835.god kada je uslisio njihovu molbu da se vrate , jer im vlazna pozeska klima nije odgovarala , a i povecala se smrtonst dece.Tada je grad (1832-1835), danasnjim recnikom receno, bilo "etnicki cist grad".
      
       Zavrsicu recima Feliksa Kanica ,ciju  si crtez predstavio, ausrijskog novinara, arheologa,putopisca.Proputovao je dobar deo srpskih zemalja i nije belezio samo ono sto je neposredno video i cuo vec se sluzio i istorijskim izvorima, statistikama.Dva puta je boravio u Uzicu-1860 i 1888 god.Evo kakav je utisak ostavilo tadasnje Uzice prilikom njegove prve posete:

                     " Ja sam bio ushicen i dodelio sam tom veoma romanticnom Uzicu nagradu medju varosima Srbije"

[Ugljesa]

Занимљив текст, где си пронашао све те информације о старом Ужицу?

[immigré]

Ja sam, cini mi se, "malo" stariji od tebe i kod mene kuci(u Uzicu) imam pozamasan broj knjiga koje sam poceo da skupljam negde od 1985 god . , a ticu se iskljucivo istorije grada Uzica i okoline , posto sam rodjeni uzicanin, ali trenutno ne zivim u njemu.Sve ovo mozes naci u "Zavicajnom odeljenju"(ako se tako vise zove) uzicke biblioteke.Ova tematika je vandredno zanimljiva.