http://www.politika.rs/rubrike/Politika/I-direktore-ima-ko-da-kazni.lt.htmlI direktore ima ko da kazni
Odluka gradonačelnika Užica da smanji plate direktorima pet javnih preduzeća bez obzira na njihovu partijsku pripadnost zbog lošeg rada, ocenjena kao pozitivan pomak. Ipak, na listi za smenu, prednost će imati oni koji nisu iz njegove stranke
Uobičajena praksa privatnih kompanija da zbog lošeg poslovanja ostavlja bez plate ili posla ljude na rukovodećim mestima ne važi za javna preduzeća u Srbiji. Naprotiv, uobičajeno je da mandat direktora nekog javnog preduzeća traje koliko i mandat vlade koja ga je postavila, čak i ako firma posluje s gubitkom. I obrnuto – direktor čije preduzeće uspešno posluje uglavnom se smenjuje sa promenom vlasti, bez obzira na poslovni rezultat.
Tako ispada da su građani po pravilu osuđeni da trpe posledice pogrešnog izbora stranaka, čiji kadrovi u javnom sektoru loše rade svoj posao, bez straha od posledica.
Prvi potez u promeni takvih pravila, čini se, povukao je gradonačelnik Užica Jovan Marković predloživši Gradskom veću da kazni pet direktora gradskih komunalnih preduzeća umanjenjem plate za 10 odsto, zbog lošeg rada u septembru. Predlažući ovu meru koja je izuzetak u upravljanju domaćim javnim preduzećima, gradonačelnik Užica naveo je da su tokom prošlog meseca na više gradilišta uočeni neažurnost i brojni propusti u radu Direkcije za izgradnju, „Toplote”, „Vodovoda”, komunalnog preduzeća „Bioktoš” i „Niskogradnje”.
Od septembra u tom gradu traju radovi na nekoliko velikih projekata (gasovod, toplovod, vodovod, rekonstrukcija ulica) i pored objektivnih razloga za kašnjenje, Marković je, kako objašnjava za „Politiku”, imao utisak da nije bilo dovoljno koordinacije između javnih preduzeća, koja su zadužena za njihovu realizaciju, kao i da je uzrok kašnjenja neažurnost gradskih komunalnih kuća. Zbog toga je predložio da se odgovorni udare po džepu.
„Neki kažu da ih nije trebalo kažnjavati, drugi kažu trebalo je više, ali cilj ove kazne je da pojača princip lične odgovornosti”, kaže gradonačelnik Užica odgovarajući na pitanje da li je kazna previše blaga.
Bez obzira na to što umanjenje plate za deset odsto predstavlja više opomenu nego ozbiljnu sankciju, ono je značajno, jer pokazuje da je neko ipak obratio pažnju na kvalitet rada tih preduzeća i preduzeo neke mere, ocenjuje Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija.
Sličan primer kažnjavanja direktora zabeležen je još 2001. godine kada je, zbog lošeg rezultata u poslovanju, smenjen tadašnji prvi čovek JP „Kolubara” Vladimir Jovičić. Taj slučaj je, međutim, dobio političku konotaciju, budući da je Demokratska stranka Srbije tvrdila da je Jovičić smenjen iz političkih razloga.
Smene su se, osim zbog promene vladajućih partijskih garnitura, događale i zbog odlaska na novu funkciju. Tako je ostalo nejasno da li je Branko Jocić, funkcioner Nove Srbije, krajem prošle godine smenjen sa mesta direktora „Puteva Srbije”, budući da se mesecima ranije pričalo o slabim rezultatima tog preduzeća, ili je, zapravo, samo unapređen, s obzirom na to da je prešao na mesto državnog sekretara za infrastrukturu.
Praktično sve dosadašnje smene sa rukovodećih položaja u javnim preduzećima (velikim republičkim, ili opštinskim i gradskim) dešavale su se upravo iz političkih razloga – posle izbora i konstituisanja novih vlasti. Teško je setiti se da je i jedan direktor javnog preduzeća zamenjen usred mandata vlasti koja ga je postavila, što i ne čudi, s obzirom na to da je javna tajna da firme kojima upravljaju lokalne samouprave ili država, partijama služe ne samo za uhlebljenje stranačkih kadrova i kupovinu njihove lojalnosti, već i kao izvor finansiranja. Adekvatnoj kontroli ne doprinosi ni to što u upravnim odborima sede ljudi koje delegiraju stranke i čiji je posao da postavljaju i smenjuju rukovodioce, kontrolišu i ocenjuju njihov rad, jer je reč uglavnom o njihovim partijskim kolegama ili koalicionim partnerima.
U okolnostima kada izostaje kažnjavanje za propuste i loše poslovanje, osim privatizacije kao krajnjeg leka, javnost u radu i kadriranju bili bi, prema oceni stručnjaka, najbolji način kontrole javnih preduzeća.
Javni sektor je, kako ocenjuje Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka, trenutno rak-rana naše privrede. „On je veliki problem kako zbog zaduženosti, gubitaka, prezaposlenosti, neefikasnosti, tako i zbog toga što je u čeljustima partija koje zarad svojih interesa blokiraju uvođenje nekog efikasnog i racionalnog sistema u njihov rad”, kaže Šuković.
Prijatno iznenađen potezom gradonačelnika Užica, Šuković smatra da je to možda mali korak u ovom trenutku, ali da može biti veliki u budućnosti.
„To je nešto što je Srbiji neophodno – da rad javnih preduzeća bude transparentan, da se na rukovodeća mesta u tim preduzećima dovode ljudi putem konkursa, oni koji su sposobni, a ne oni koji su politički podobni. Prema tome, ako je to preduzeto u tom pravcu, onda je to dobar signal”, kaže Šuković, koji je i član Saveta za borbu protiv korupcije.
Nemanja Nenadić ukazuje da su mehanizmi kontrole nad javnim preduzećima uglavnom slabi, osim kad je reč o krajnjem sredstvu, smeni.
„I kada dolazi do takvih smena, ne možemo čuti koji su razlozi, što onda stvara utisak da je politički kriterijum presudan za izbor ili razrešenje. Problem je što se smene ne obrazlažu jasnim pokazateljima o kvalitetu rada i što se ni pri izboru čelnika ne stavlja u prvi plan njihova stručnost nego njihova povezanost sa vladajućim partijama”, kaže Nenadić.
Poseban problem su republička javna preduzeća. Šuković podseća da je u 17 velikih javnih preduzeća u prošloj godini zarada bila oko 40 odsto veća od proseka u privredi Srbije, te da plate direktora iznose nekoliko stotina hiljada dinara, a da su pri tom potpuno netransparentne. „Zahvaljujući partokratskoj strukturi, oni su zaštićeni kao beli medvedi, mogu da rade šta god hoće, da daju sponzorstva kome hoće i kako hoće. Kada bi moglo da se vidi šta oni rade i kako onda sponzori njima vraćaju, kakva je to korupcija, mislim da bi to bilo čudo neviđeno. Zbog toga je dobro ako je neko počeo barem malo to da remeti”, smatra Šuković.
Iako je gradonačelnik Užica povukao potez bez presedana, on se ipak (još) nije u potpunosti oslobodio partijskih stega. Ističući da su kažnjeni direktori na ta mesta postavljeni pre formiranja nove gradske vlasti, i da su među njima i njegove stranačke kolege iz Demokratske stranke, Jovan Marković najavljuje i smenu direktora, ali najpre onih koji nisu članovi DS-a. A na pitanje zašto i demokrate neće biti smenjene ako jednako loše rade, on kaže da će smeniti i njih ako ne budu radili bolje.
Svojevrstan pomak u javnosti imenovanja čelnika javnih preduzeća načinjen je u glavnom gradu gde je prvi put raspisan konkurs za direktore 18 preduzeća i službi čiji je osnivač grad Beograd. Da li zaista partijska opredeljenost nije bila presudna u odabiru kadrova, odnosno da li je bila važnija od stručnosti kandidata, biće poznato ovih dana kada će biti obavljena i prva postavljenja.
O konkursu kao načinu za popunjavanje direktorskih mesta razmišljala je i aktuelna vlada, ali, kako je nedavno medijima rekao ministar državne uprave i lokalne samouprave Milan Marković, od te ideje su odustali zbog nedostatka vremena. On, ipak, potvrđuje da su promene u načinu izbora čelnih ljudi najvećih javnih preduzeća neophodne. Bilo je slučajeva, kako je Marković nedavno rekao, da se ministar hvata za glavu, jer je direktor javnog preduzeća koje je u nadležnosti ministarstva delio stanove i plate po svojoj volji.
B. Baković
A. Marinković
