ovo mi nije malo jasno,okay da su bioloshki isti,i istina da ih religija cini razlicim,ali kako je nebitno koje je vere???Pa u tome i jeste poenta,vera podstice na to da ljudi razmisljaju razlicito,tj razlicito shvataju zivot
Rekao sam da ih vera ne cini razlicitima u bioloskom smislu.
Stvar je u tome da postoji mnogo drugih razloga za nekompatibilnost koji cak mogu biti znacajno jaci od religije. Ja sam to sve nazvao terminom "kulturni milje". U njega spada i religija ali mislim da je mnogo bitnija razlika da li je neko sa sela ili iz grada, da li je neko iz radnicke porodice ili porodice intelektualaca, da li je neko obrazovan ili nije i slicno.
Svako za sebe shvata zivot i po samoj sustini smo mi svi razliciti.
Ako uzmes da sve religije u osnovi propagiraju isti sistem vrednosti (gledajuci one bitne elemente a ne one koji se odnose na doktrinu same religije) tu i nema neke razlicitosti. Na razlicit pogled na zivot vise uticu oni drugi elementi "kulturnog miljea" koje sam pomenuo.
To se inace ne odnosi samo na brak, vec na sve aspekte kontakta i komunikacije medju ljudima. Siguran sam da ce neka devojka pre da "odbije" negog muskarca zato sto se on drugima obraca sa "slusaj bre" nego zato sto misli drugacije ili ima drugacije religiozne afinitete.
Cela ta ujdruma sa religijama i zabranama brakova izmedju osoba koje pripadaju razlicitih religija je deo doktrine tih religija, kojima je jedini i iskljucivi cilj da se omasove, a to samo po sebi znaci da prisiljavaju da osoba koja zeli u brak mora da prihvati i religiju, odnosno, da zabranom mesovitih brakova sprecavaju "odliv" vernika.
Stvari stoje ovako: svako od nas se krece u nekom krugu ljudi koji odgovaraju njegovom "kulturnom miljeu". Medju tim ljudima stice prijatelje i zauzima nekakvu ulogu. Sasvim je ocekivano da medju njima nalazi i ljubav pa i zivotnog saputnika. Tako nesto sigurno nece traziti medju totalnim strancima, zar ne?
E sad, ono sto ja vidim kao problem je sto ti pricas o potencijalnoj supruzi druge vere kao o nekom potpunom strancu o kome i ne znas nista vise nego to da je druge vere.
Zamisli sad ovakvu situaciju: u krugu ljudi u kome se kreces pojavi se devojka koja ti se dopadne, vremenom se usemis sa njom i to ode toliko daleko da pocnete ozbiljno da razmisljate o braku... (zamisli da je to upravo devojka sa kojom si sada) i onda saznas da je ona druge vere.
Da li bi tada rekao tako iskljucivo ne ili bi bio u jednoj velikoj dilemi zbog, s jedne strane svojih osecanja a s druge strane, onoga cemu te tvoja religija naucila? Na toj temi su romani pisani i po pravilu se dilema zavrsava tako sto je zakljucak da je ucenje religije ono s kojim nesto nije u redu.
Da li stvarno mislis da je od vase (istinske, zrele i ozbiljne) ljubavi bitnije to ko ce vas vencati? Da li bi se ti zaista odrekao (istinske, zrele i ozbiljne) ljubavi zarad religije? Ako bi, onda ili ta ljubav i nije ona prava ili si ti previse indoktrinran religijom.
