https://forum.uzice.net Oreska - Užice : Internet - SPAM, email pošast - forum Uzicana - mesta: Uzice, Pozega, Arilje, Ivanjica, Kosjeric, Bajina Basta, Priboj, Prijepolje, Zlatibor - Cajetina, Nova Varos, Sjenica
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?
Oreska - Užice
Prijavite se sa korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
ARHIVA
   Početna   Pomoć Pravila Pretraga Kalendar Gallery Contact Prijavljivanje Registracija  
IZBORI: NAJFORUMAŠ I NAJFORUMAŠICA GODINE
AKCIJA: SVI UŽIČANI NA JEDNOM MESTU!
Za užičke nekomercijalne organizacije i ustanove besplatno...
Stranice: [1]
  Štampaj  
This topic has not yet been rated!
You have not rated this topic. Select a rating:
Autor Tema: SPAM, email pošast  (Pročitano 1428 puta)
Pedja
provereni korisnici
stara kajla
*****
Pol: Muškarac
Ime i prezime:
Peđa Supurović
Mesto: Užice
Lokacija: Crna dama
Država: Srbija
FaceBook: ima
Blog: ima
Horoskop: Strelac
Poruke: 12963



WWW
« poslato: 08.12.2008. 11:17:29 »

http://pedja.supurovic.net/sta-je-spam-definicija-spama/

Šta je spam - definicija spama

S obzirom na količinu spama koja stalno protiče Internetom, nekada postane teško i razlučiti šta je spam, a šta nije. Primaocima poruka to obično i nije teško, ali pošiljaoicma jeste i vrlo je čest slučaj da ljudi prave spam zato što ne razumeju šta je spam.

Od kako je stupio na snagu Zakon o oglašavanju Republike Srbije, lakše je napraviti razliku. Pogledajte članak Kako da odbrusite spameru, da biste pročitali izvode iz ovog Zakona koji se odnose na spam, a ja ću ovde citirati samo najvažniji stav iz ovog Zakona:

“Zabranjeno je oglašavanje slanjem oglasnih poruka putem pozivnih sredstava sa i bez ljudskog posredovanja, putem telefaks uređaja ili elektronskih poruka, bez saglasnosti primaoca oglasne poruke.”

Dakle, prema našem zakonodavstvu, svako slanje oglasne poruke bez saglasnosti primaoca je protivzakonito.

Ovaj Zakon se ipak bavi samo oglašavanjem, a spam obuhvata i druge vrste poruka koje ne predstavljaju oglašavanje. U najvećem broju slučajeva, spam jesu upravo oglasne poruke tako da su one pod direktnim udarom Zakona. Spam je obuhvaćen i drugim našim zakonima, s obzirom da se spamom čini i konkretna šteta ometanjem komunikacije ali i time što svaki korinik plaća svoj email servis, te spam čini i konkretnu ekonomsku štetu.

Šta je spam

Spam je svaka poruka koju primalac nije tražio, koju nije želeo da dobije i ako se on izjasni da je smatra netraženom i neželjenom. Ova tri uslova su potrebna i dovoljna da bi neka poruka mogla biti proglašena spamom.

Prvi uslov, “nije tražio”, podrazumeva da primalac zaista nije tražio da mu se poruka pošalje, niti je na neki drugi eksplicitan način odobrio da mu se imejlovi uopšte šalju, recimo tako što se prijavio na neku listu za obaveštavanje imejlom i slično.

Drugi uslov, “nije želeo”, podrazumeva da da primalac nije zainteresovan za informaciju koju je dobio putem email-a, to jest da mu ta poruka predstavlja samo smetnju koju mora da uklanja.

Treći uslov, da se primalac “izjasni” znači da primalac mora da okarakteriše poruku kao da je nije tražio i da nije želeo da je dobije.

Samo ako su ova tri uslova ispunjena, poruka jeste spam.

Šta ne određuje da li je poruka spam

Sadržaj poruke ne utiče na to da li je neka poruka spam. To da li je poruka oglas, reklama, obaveštenje, da li je ima komercijalan karakter ili ne, nebitno je za određivanja poruke kao spam.

Broj poruka takođe ne određuje da li te poruke predstavljaju spam. Dovoljna je i jedna poruka koja ispuni tri navedena uslova da bi bila proglašena spamom. Može čak da se dogodi da jednu te istu poruku, koja je poslata na više adresa, neki primaoci smatraju spamom, a neki ne.

Ko određuje šta je spam

Procenu o tome da li je nešto spam može da napravi samo primalac poruke. On je taj koji zna da li je poruku tražio, da li je želeo da je dobije i da li smatra da je poruka spam.

I inače, svaku akciju protiv spama pokreće upravo primalac poruke prijavom spama. Ne postoji zakonski mehanizam koji će nešto tretirati kao spam sam od sebe, već se to može postići isključivno na prijavu od strane primaoca poruke. On je taj od koga sve počinje.

Način akcije protiv spamera može biti raznolik i zavisi od procene primaoca pruke. On spam može ignorisati, obrisati,s taviti ga u svoj lokalni spam filter, prijaviti spam provajderu, nadležnoj inspekicji, pokrenuti sudski postupak ili primeniti neke druge mere. To je sve stvar njegovog izbora.

Često spameri na opomenu za spamovanje odgovaraju tvrdnjom da to što su oni poslali nije spam. Takva tvrdnja ne stoji, osim u slučajevima da spamer ima jasan i konkretan dokaz da im je primalac dao eksplicitno odobrenje da poruku bude poslata. Ako spamer takav dokaz nema, onda je jedini činilac koji ocenjuje poruku kao spam, primalac poruke.

Ako je primalac neku poruku ocenio kao spam to ne mora da znači da je u pravu. To nije bitno ako primalac sam reguliše spam (ignorisanjem, brianjem, blokiranjem..) jer je on taj koji primenjuje i krajnju meru kojom reguliše to što smatra spamom. Međutim, ako se obrati nekom drugom i prijavi spam, taj drugi može njegovu ocenu da prihvati kao opravdanu ili da je ne prihvati, a od toga zavisi da li će i kakve mere preduzeti po toj prijavi.

Recimo, najveći broj internet servisa za blokiranje spama je radi tako što svaku prijavu spama prihvati i podešava filtere na taj spam, nego tako što tek ako primi dovoljno prijava za isti spam, to proglašava spamom i filtrira. Takvi servisi su visoko pouzdani i ako oni nešto protumače kao spam to znači da zaista jeste spam.
Sačuvana

Pedja
provereni korisnici
stara kajla
*****
Pol: Muškarac
Ime i prezime:
Peđa Supurović
Mesto: Užice
Lokacija: Crna dama
Država: Srbija
FaceBook: ima
Blog: ima
Horoskop: Strelac
Poruke: 12963



WWW
« Odgovor #1 poslato: 08.12.2008. 11:18:27 »

http://pedja.supurovic.net/sta-nije-spam/

Šta nije spam

Važno je da u ocenjivanju spama ne treba biti previše rigorozan ili isključiv ili preterivati. Postoji mnogo načina komunikacije koji očigledno ne predstavljaju spam.

Pre svega, spam nije uobičajena komunikacija imejlom, u kojoj je očigledno da postoji obostrana saglasnost ili želja za komunikacijom, pa čak i ako je ta saglasnost postignuta na nekonvencionalan način te ne postoji jasan dokaz o odobrenju za slanje imejla.

Recimo, ako ste na nekom sajmu zainteresovani za neki proizvod pa ostavite podsetnicu sa svojom imejl adresom da bi vam poslali detaljnije podatke, nećete smatrati spamom kada vam te podatke pošalju, jer iako ne postoji pismeni dokaz, vi tu poruku jeste tražili. Međutim, firma kojoj ste tako dali imejl adresu sme da vam pošalje samo te informacije koje ste tražili i ne može da smatra da sada ima dozvolu da vam šalje samovoljno i neke druge informacije ili obaveštenja.

Spamom ne možete proglasiti neku poruku samo zato što vam se njen sadržaj ne dopada (neka loša vest ili slično), ili ste se posvađali sa pošiljaocem poruke, ili iz nekog drugog takvog razloga. Ako  želite da neko prestane da vam šanje poruke, saopštite mu to i tek nakon toga možete njegove poruke smatrati kao spam.

Takođe, ako dobijete poruku od nepoznate osobe koja očigledno ima valjan razlog da vam se obrati, nećete je tretirati kao spam.

Čak iako dobijete neku poruku koja je očigledan spam, to ne znači da morate reagovati na nju kao na spam. Ako je to nekome prvi put da vas spamuje i očigledno se radi o nepoznavanju stvari, a ne o pravoj nameri da se spamuje, i ne o masovnom spamu, možete ga ignorisati, ili eventualno spameru skrenuti pažnju da to što radi nije po Zakonu (pogledajte članak Kako da odbrusite spameru).

Tek ako je očigledno da se radi o namernom spamu pogotovo ako je očigledno da je masovan, treba da reagujete.

Pa čak i ako je očigledno nameran spam, ali vas to što vam u njemu nude interesuje, ne morate ga smatrati spamom. To nije preporučljivo jer time podržavate spamere i dajete mu podstrek da nastavi. Valjalo bi da i u takvom slučaju budete principijelni i spam tretirate kao spam, a ako vas ponuđeno interesuje, u daljoj komunikaciji sa spamerom nemojte mu stavljati do znalja da ste za njega saznali iz njegovog spama, nego mu, recimo, kažite da ste ga našli preko internet pretraživača. Tako ćete mu dati signal da je bolje da se više angažuje na tehnikama optimizacije svog sajta radi boljeg rangiranja na pretraživačima umesto na spamovanju.
Sačuvana

Pedja
provereni korisnici
stara kajla
*****
Pol: Muškarac
Ime i prezime:
Peđa Supurović
Mesto: Užice
Lokacija: Crna dama
Država: Srbija
FaceBook: ima
Blog: ima
Horoskop: Strelac
Poruke: 12963



WWW
« Odgovor #2 poslato: 08.12.2008. 11:19:25 »

http://pedja.supurovic.net/spam-kako-se-odobrava-slanje-poruka/

Spam: Kako se odobrava slanje poruka

Neophodnost odobravanja slanja poruka je kamen spoticanja za spamere i suština u nelegalnosti njihove delatnosti se sastoji upravo u tome što oni šalju poruke bez prethodnog odobrenja primaoca.

Oni, naime, uzimaju bilo kakav povod kao odobrenje za slanje imejla. Recimo, prijavite se na na neki sajt i između ostalih podatka on vam traži imejl adresu koju vi unesete (najčešće i ne možete da se prijavite na sajt ako ne date imejl adresu). To što ste vi dali imejl adresu, vlasnik sajta može da tumači kao odobrenje da vam na tu adresu šalje obaveštenja. To nije tačno, jer ste vi adresu dali kao informaciju o sebi a ne kao odobrenje da vam se bilo šta šalje na imejl.

Često, imejl adrese se ne prikuljaju na ovako očigledan način, već prikriveno, na primer tako što vam se traži imejl adresa da vam se pošalje neka dodatna informacija (recimo link za preuzimanje neke datoteke). Ako tu datoteku želite, morate dati imejl adresu, a kada je date spamer posle može da je upotrebi kako god želi, a pritom ne ostaje neki konkretan trag kako ste mu tu adresu dali, kao što je to slučaj prilikom prijave na sajt.

Neki spameri idu idalje, oni, prosto, automatizovanim programima pregledaju veb sajtove i iz njih čitaju imejl adrese, koje su često date kao kontakt podaci, a onda na te adrese šalju spam, tvrdeći da je vlasnik sajta, samim tim što je stavio email kontakt na sajt, odobrio svima da mu šalju poruke na tu adresu. To takođe nije tačno, imejl adresa na sajtu stoji sa vrlo jasnom namenom za kontakte vezane za svrhu sajta, a ne da bi bilo ko mogao da na te adrese šalje poruke. To znači i da nije dozvoljeno da na imejl neke firme koji stoji na njenom sajtu pošaljete ponudu za nešto što toj firmi očigledno može biti interesantno, jer, ne zaboravite, Zakon o oglašavanju zabranjuje slanje oglasne poruke bez prethodnog odobrenja vlasnika adrese.

Često se spam opravdava time da je imejl adresa dobijena od neke treće strane, ili se nalazi u nekoj bazi podataka, ili je dostupna zbog nekog ranijeg kontakta. Sve su to pogrešna opravdanja. Slanje poruke na neku adresu je dozvoljeno samo ako imate direktno prethodno odobrenje vlasnika imejl adrese.

Šta znači prethodno odobrenje?

Možete na primer na svom sajtu da postavite poziv posetiocima da se prijave na vašu listu za obaveštavanje. Oni moraju svojevoljno da unesu svoju imejl adresu i potvrde da žele da primaju vaše poruke.

No to nije dovoljno, jer svako može da bilo čiju imejl adresu prijavi na vašu listu. Morate izvršiti dodatnu proveru da li je to odobrenje zaista usledilo od vlasnika adrese. To možete uraditi na bilo koji pogodan način a uobičajeno je da na tu imejl adresu pošanjete obaveštenje da je ona prijavljena na vašu listu i da tražite dodatnu potvrdu.

Tek kada dobijete tu potvrdu, možete smatrati da je imejl adresu zaista upisao vlasnik imejl adrese i mmožete je uvrstiti na listu za slanje obaveštenja. To po Zakonu znači da imate prethodno odobrenje da na tu adresu šaljete poruke.

Neki vlasnici sajtova na svoj sajt stave u obrazac prijave dodatno pitanje da li želite da primate na imejl dodatna obaveštenja, ali je to polje unapred uključeno. To nije po zakonu. Neophodno je dakorisnik svojom akcijom zatraži slanje obaveštenja na imejl, a to praktično znači da ako u obrascu imate pitanje da li korisnik želi da mu šaljete obaveštenja, podrazumevani odgovor na to pitanje mora biti odrečan, a samo korisnik svojom akcijom (klikom mišem ili na drugi način) može da odgovori potvrdno.
Sačuvana

Pedja
provereni korisnici
stara kajla
*****
Pol: Muškarac
Ime i prezime:
Peđa Supurović
Mesto: Užice
Lokacija: Crna dama
Država: Srbija
FaceBook: ima
Blog: ima
Horoskop: Strelac
Poruke: 12963



WWW
« Odgovor #3 poslato: 08.12.2008. 11:20:22 »

http://pedja.supurovic.net/kako-se-reaguje-na-spam/

Kako se reaguje na spam

Ako ste u skladu sa definicijama šta je spam i šta nije spam procenili da je poruka koju ste primili spam, veovatno ćete imati potrebu da na to reagujete.

Osim u izuzetnim slučajevima na spam se ne odgovara. Nemojte slati odgovor spameru, ma koliko da vas izvede iz takta svojim bezobrazlukom.

Uvek imajte u vidu da su spameri beskrupulozni i da ih uopšte ne dotiče šta vi mislite, a da najčešće zarađuju po broju poslatih spamova, te ste im vi samo još jedna recka. Ako takvom odgovorite na spam (pod uslovom da nije spam poslao sa lažne adrese), to će njemu samo biti odlična informacija da ste vi njegov spam dobili, to jest da je vaša imejl adresa zaista u upotrebi (spameri imejl adrese kupe i kupuju odakle god stignu i imaju veliki procenat neispravnih adresa) što samo znači da će ne samo nastaviti da vam šalje spam i to većim intenzitetom, nego će vašu adresu kao proverenu da prodaje po višoj ceni drugim spamerima.

Samo ako vam je očigledno da se radi o spameru neznalici koji spamuje iz neznanja, ima smisla odgovoriti mu i ukazati na kršenje propisa. Dobro je da to uradite na način koji mu neće otkriti na koju adresu je poslao spam, jer ako to zna, on će jednostavno tu adresu da ukloni sa svoje liste, ali će nastaviti da spamuje druge. Poenta aktivnosti protiv spamera je da oni prestanu da spamuju uopšte, a ne da prestanu da spamuju samo vas.

Najbolji način da se reaguje je taj da se obratite internet provajderu sa čijeg servera je spam poslat. Ta informacija je obično lako dostupna u zaglavlju imejl poruke, mada je neupućenima to nepoznato. Kada govorim o zaglavlju ne mislim na ono zaglavnje koje vidite dok čitate poruku, nego na pravo, detaljno zaglavlje koje je deo formata same poruke i koje se može videti samo posebnim opcijama. U tom zaglavnju se nalaze ne smao informacije o tome odakel je poslata poruka, nego preko kojih je sve servera prosleđena dok je stigla do vas. Provajder kome se obratite će obično tražiti upravo podatke iz tog zaglavlja kako bi mogao da identifikuje onoga ko je zloupotrebio njihov servis za spam.

Svaki o iole dobar program za čitanje imejla (pa i vebmejl servis) ima opciju koja se obično zove “View message source” ili slično. Ta opcija će vam prikazati imejl poruku kao običan tekst, prepun raznih kodova ali uglavnom čitak. Poruku u tom obliku treba da iskopirate i pošanjete provajderu da je analizira.

Ako koristite Outlook Express za čitanje pošte, otvorite spam poruku, u meniju otvorite opciju File / Properties / Details / Message Source. Ako koristite program Mozilla Thunderbird, otvorite opciju View / Message Source. Za druge programe potrežite opciju u uputstvima tih programa.
Sačuvana

Pedja
provereni korisnici
stara kajla
*****
Pol: Muškarac
Ime i prezime:
Peđa Supurović
Mesto: Užice
Lokacija: Crna dama
Država: Srbija
FaceBook: ima
Blog: ima
Horoskop: Strelac
Poruke: 12963



WWW
« Odgovor #4 poslato: 08.12.2008. 11:21:58 »

http://pedja.supurovic.net/kako-da-odbrusite-spameru/

Kako da odbrusite spameru

Postoji veliki broj domaćih spamera koji su spameri iz neznanja. Negde su čuli za ideju da mogu da se reklamiraju spamom pa su to i primenili. Neki od njih u stvari znaju da se to ne sme, ali ipak to rade, a neznanje koriste kao paraven. Oni najgori, znaju šta rade i namerno to rade (neki čak i plaćaju da se spamuej u njihovo ime). Zajedničko im je to da oni uopšte ne kriju identitet, to jest da vi znate ko vas spamuje.

Kada dobijete spam od takvih spamera, u prednosti ste, pošto znate da možete da im odgovorite i to kako god želite. Moj stav po ovom pitanju je da ne postoji ništa dovoljno loše ili ružno što možete da uzvratite spameru kao odgovor na spam. Kada komunicirate sa spamerom, nema razloga da se držite bontona, morala ili nečeg sličnog. Spamer zaslužuje da mu kažete šta god vam u tom trenutku padne na pamet.

Ipak, s obzirom da smo mi civilizovani ljudi, skloni smo tome da se uzdržavamo. Iako je najpreporučljivije uopšte ne odovarati na spam, u ovim slučajevima kada je spamer poznat i nije anonimus, nije zgoreg odgovoriti mu i staviti mu do znanja da ga smatrate spamerom. Ako želite da to uradite kulturno, onda je dovoljno da mu pošaljete izvod iz Zakona o oglašavanju Republike Srbije, i to članove koji se odnose na spam.

Taj izvod glasi:

Citat

    I. OSNOVNE ODREDBE

    3. Načela oglašavanja

    3.7.Načelo zabrane pojedinačnog oglašavanja ličnim obraćanjem

    Član 9.

    Oglasna poruka ne može da se uputi pojedinačno određenom licu, ako je ono jasno izrazilo volju da mu se ona ne upućuje.

    Nije dopušteno oglašavanje slanjem nenaručene robe, kao ni direktnim obraćanjem licu na javnom mestu ako je određeno lice jasno izrazilo volju da mu se ne može obratiti i ako takvo obraćanje nije u skladu sa propisanim uslovima i načinom oglašavanja.

    Zabranjeno je oglašavanje slanjem oglasnih poruka putem pozivnih sredstava sa i bez ljudskog posredovanja, putem telefaks uređaja ili elektronskih poruka, bez saglasnosti primaoca oglasne poruke.

    X. KAZNENE ODREDBE

    2. Prekršaji

    Član 108.

    Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

    1) se ne pridržava načela oglašavanja postupajući protivno odredbama člana 3 - 10. ovog zakona;

    …

    2) uz oglasnu poruku ne dostavi deklaraciju koja sadrži propisane podatke iz člana 11. st. 1. i 3. odnosno ako objavi ili emituje oglasnu poruku protivno odredbi člana 11. stav 2. ovog zakona;
    …

    62) ne čuva objavljenu oglasnu poruku u obliku koji dozvoljava uvid u tu poruku, podatke o mestu, vremenu i učestalosti oglašavanja, kao i deklaraciju za oglasnu poruku u roku iz člana 99. stav 1. ovog zakona ili onemogući uvid u oglasnu poruku, evidenciju i deklaraciju u roku iz člana 99. stav 2. ovog zakona.

    Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara.

    Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara, odnosno fizičko lice novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara.

    Uz novčanu kaznu za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se izreći zaštitna mera zabrane obavljanja određenih delatnosti pravnom licu u trajanju od šest meseci do jedne godine, zaštitna mera zabrane obavljanja određenih poslova odgovornom licu u trajanju od šest meseci do jedne godine.


Samo pošaljite ovu poruku kao odgovor na spam i pustite ga nek se sam zamisli koliko mu se spamovanje isplati. Ne zaboravite da možete i da podnesete prijavu inspekciji zbog spama.

Ako vas interesuje Zakon o oglašavanju Republike Srbije možete preuzeti sa sajta Narodne Skupštine Republike Srbije.
Sačuvana

Pedja
provereni korisnici
stara kajla
*****
Pol: Muškarac
Ime i prezime:
Peđa Supurović
Mesto: Užice
Lokacija: Crna dama
Država: Srbija
FaceBook: ima
Blog: ima
Horoskop: Strelac
Poruke: 12963



WWW
« Odgovor #5 poslato: 08.12.2008. 11:23:58 »

http://pedja.supurovic.net/radikalno-tamanjenje-spamera/

Radikalno tamanjenje spamera

U ovih 16 - 17 godina koliko se aktivno bavim problemom spama, uvek sam zagovarao da je obrazovanje glavni metod da se spam suzbija, smatrajući da dobar deo spama nastaje iz neznanja. Međutim, kako vreme prolazi, spam ne jenjava, već postaje sve agresivniji i masovniji, praktično je postao ozbiljan biznis. Kriminalan, ali biznis. Po nekim ocenama, u ovaj posao se već uključio i organizovani kriminal koji se do sada bavio “prljavijim” poslovima.

Kako i ne bi kada po nekim statistikama, svaki dvanaesti spam uspeva da napravi prihod.

Koliko je spam veliki problem najbolje govori statistika. Po procenama između 70 i 80% svih imejl poruka koje putuju Internetom su u stvari spam. Nije teško zamisliti koliko je to traćenje resursa.

Ali, izgleda da se protiv spamera ne može boriti finim metodama nego je neophodna gruba sila.

Najefikasniji antispamerski metodi su razne “crne liste”, prosto se vodi evidencija o spamu, u tome pronalaze zakonitosti i serveri koji se procene kao izvori spama ili rizični, bivaju “isključeni” sa Interneta. Isključivanje nije stvarno već se na serverima i čvorištima na vitalnim delovima Interneta blokira saobraćaja sa računara koji su na crnim listama i tako oni bivaju izolovani i onemogućava im se internet komunikacija.

To nije dovoljno, jer spameri se koriste svim mogućim sredstvima da zaobiđu zamke. U poslednje vreme, najveći deo spama potiče iz mreža zombija. To su uglavnom računari koji su na neki način zaraženi trojancima koji preko Interneta dobijaju komande iz centrale i šalju email onako kako im se naredi. Tako svaki računar koji je povezan na Internet, a nije obezbeđen od trojanaca, može da postane vrlo opasan izvor spama koji je teže izolovati. Pravog počinitelja je teže otkriti, jer on ne spamuje direktno nego posredno komandujuži svojoj mreži zombija koji su rasuti po celom svetu.

Međutim, nekada se borba sa spamerima svodi i na prilično banalan fizički nivo. Svojevremeno sam imao običaj da govorim da je za spamer najbolji lek bejzbol palica, ne misleći naravno ozbiljno, ali izgleda da neki nemaju problem za primenu i takvih metoda.

Ruski stil - po kratkom postupku

U julu 2005. godine u svom stanu je pronađen mrtav jedan od tada najpoznatijih ruskih spamera, Vardan Kušnir. Ubijen je mnogostrukim udarcima tupim predmetom u glavu. S obzirom da je njegov identitet bio poznat i da je on nedvosmisleno bio kralj spama u to vreme pretpostavlja se da je upravo spamovanje povod za njegovo ubistvo, jer je on i primio veći broj pretnji ubistvom upravo zbog spama. Neko je, izgleda, svoju pretnju sproveo u delo.

Slično je prošao još jedan ruski spamer, Aleksej Tolstokožev. On je u oktobru prošle godine takođe pronađen mrtav u svojoj kući. Ovaj put ubistvo je izvedeno sa nekoliko hitaca iz pištolja od kojih je jedan ispaljen u njegov u glavu u maniru egzekucije na ruski način, karakterističnom za naručena ubistva. I ovo ubistvo se povezuje sa spamerskom delatnošću ubijenog. On se bavio reklamiranjem viagre i tehnika za povećanje penisa i smatra se da je on sam stajao iza 30% spama na ovu temu, koristeći veliku mrežu računara zaraženih trojancima. Procenjeno je da je samo u 2007. godini od spama zaradio preko dva miliona dolara.

Na zapadu se to ipak radi finije

Firma McColo je antispamerima već duže vreme poznata kao izvor spama i to ne mali. Istraživanja su pokazala da ovaj spamer pokriva 50% ukupnog svetskog spama. Ali, zbog raznih uglavnom pravnih zavrzlama, niko im nije mogao ništa. Zanimljivo je da je i ova spamerska operacija ima poreklo u Rusiji.

Tako je bilo dok grupa volontera koji stoje iza sajta www.hostexploit.com, nije napravila opsežno istraživanje koje je obuhvatilo aktivnosti upravo firme McColo, i pokazala njen sadržaj firmi Hurricane Electric, provajderu koji je bio najveći partner firmi McColo, i preko koga je najveća količina spama slata u svet.

Nakon toga Hurricane Electric je odlučio da je za njih bolje da prekinu partnerstvo sa McColo pre nego što taj izveštaj bude predočen javnosti. To su i učinili.

Pre nešto više od nedelju dana, 11. novembra, McColo je ostao bez internet linka, praktično je direktno fizički isključen sa Interneta. Trenutni rezultat je bio da je zaista protok spama opao za 50 procenata, kao što je i procenjeno. Pogledajte grafikon koji to nedvosmisleno pokazuje. McColo je isključen u 16:30 a na slici se jasno vidi kako tada količina poslatog spama naglo počinje da opada.
SpamCop statistika u mmentu isključenja McColo sa Interneta

SpamCop statistika protoka spama u momentu isključenja McColo sa Interneta


Dobijena bitka ne znači i dobijen rat

Ne treba se baš mnogo radovati ovom uspehu, koji je bez sumnje veoma značajan, jer se radi o samo jednom spam operateru koji je isključen sticajem okolnosti, uložene velike energije javnosti i antispam aktivista i neobično kooperativne uloge nekoliko velikih internet provajdera. Inače to nije tako. Internet provajderi nerado izlaze u susret u ovakvim situacijama, ali su valjda zbog vrlo jasnih i nedvosmislenih dokaza o zaista masovnom spamovanju popustili.

S druge strane, spameri su veoma kreativni u pronalaženju novih načina da nastave sa svojim aktivnostima. Između ostalog, oni sebi mogu da priušte da angažuju najbolje stručnjake da im to omoguće. I sam McColo je, samo nekoliko dana nakon “velikog isključenja”, uspeo da se zaobilaznim kanalima vrati na Internet i nastavi spamovanje. Doduše to je potrajalo samo 24 časa, ali ipak je pokazao da ga nije tako lako isključiti.

Ono što je naročito važno, to je da javnost, korisnici interneta, postanu svesniji šta je spam, da ga prepoznaju i onemogućavaju u svakoj prilici. Spameri zarađuju upravo na tome što spam uspeva, zato je potrebno da ljudi budu upućeniji da lako prepoznaju spam i da ne nasedaju na njega, jer će to doneti direktno smanjenje zarade spamerima i time im spam učiniti manje interesantnim.

S druge strane, korisnici treba da od svojih internet provajdera zahtevaju preduzimanje mera da se spam predupredi i naročito da se preduzimaju mere protiv spamera koji budu identifikovani.

Kako stvari stoje kod nas

Najkraće rečeno - nije dobro. S obzirom da smo malo tržište, nismo naročito interesantni svetskim spamerima, mada nas ne zaobilaze. Ali domaći spam cveta. Dobrim delom, domaći spam čine ljudi koji u stvari i ne znaju da spamuju. Njima je obično dovoljno skrenuti pažnju da sprovode nedozvoljene radnje i time se sa spamom završava.

Međutim, postoje i opasniji oblici svesnog spmovanja. Interesantno je da to često rade ljudi koji imaju pristup resursima akadameskih institucija, najčešće studenti, ali neretko su to i sami profesori na našim univerzitetima. Slede domaće firme koje ili direktno spamuju (kod nas se otvoreno nude na prodaju nelegalne liste imejl adresa) ili čak plate nekoga da spamuje umesto njih (i takve usluge nije teško pronaći i platiti). Nažalost, ni državne institucije ne prezaju od korišćenja spama, valjda smatrajući da su njihove informacije toliko važne da one imaju pravo da ih pošalju kome god žele.

Paradoks je da kod nas postoji Zakon o oglašavanju koji vrlo jasno definiše spam kao nedozvoljenu radnju i predviđa prilično oštre kazne, a da se, istovremeno, domaći spameri skoro i ne trude da sakriju svoj identitet. Za skoro svaki domaći spam vrlo je lako utvrditi poreklo i identitet pošiljaoca.

Najveći problem su, naravno, internet provajderi, koji, osim retkih izuzetaka ignorišu problem spama, a neki čak i štite svoje korisnike koji spamuju. Domaći korisnici Interneta to često osete na svojim leđima, kada im ne uspeva da pošalju imejl poruke, jer su one odbijene pošto je njihov provajder stavljen na crnu listu zbog spamovanja ili neke druge zloupotrebe od strane njegovih korisnika. A da vas ubace na crnu listu nije dovoljno da pošaljete jedan spam, već je kriterijum da proizvodite spam ili činite neke druge nedozvoljene aktivnosti u dužem vremenskom periodu. Samim tom što naši provajderi dospevaju na crne liste, pokazuju da ne vode mnogo računa o tome da sprečavaju spam koji stvaraju njihovi korisnici, jer, ponavljam, da biste dospeli na listu kao spamer, zaista morate da budete spamer - tu se ne dospeva slučajno ili zbog nečije loše procene.

Sve što je potrebno da se spam suzbija je da se postojeći zakon sprovodi i preduzimaju efikasni postupci za one koji taj zakon ne poštuju.

I na kraju jedno pitanje za vas: Spamujete li?
Sačuvana

Stranice: [1]
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  


Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1 RC3 | SMF © 2001-2006, Lewis Media | Imprint Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.251 sekundi sa 37 upita. (Pretty URLs adds 0.008s, 2q)