https://forum.uzice.net Odštampaj stranicu - Pesnikinja iz Sidneja u Zlakusi našla deo izgubljenog zavičaja

Oreska - Užice

UŽICE => Kulturni život => Temu započeo: Pedja 02.10.2006. 11:22:17



Naslov: Pesnikinja iz Sidneja u Zlakusi našla deo izgubljenog zavičaja
Poruka od: Pedja 02.10.2006. 11:22:17
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2006/09/30/srpski/RG06092901.shtml

Pesnikinja iz Sidneja u Zlakusi našla deo izgubljenog zavičaja

Vasiljkin život u zavežljaju

Ovo je avlija Sašinog dede i pradede, ali i avlija mojih đedova i prađedova, avlija srpskog naroda, najlepše parče srpske istorije...

UŽICE - Vasiljka Marić, pesnikinja iz Sidneja, u etnoparku Terzića avlija u Zlakusi, kraj Užica, našla je jesenas deo davno izgubljenog zavičaja, uvrstila i Zlakusu i etnopark u ovom selu u interkontinentalnu izbegličku priču sa srećnim krajem, kakva, valjda, samo na ovom prostoru može da se rodi. Vasiljka je priču o Terzića avliji pročitala u Australiji, stigla u Zlakusu na jedan dan, a ostala ceo mesec i, zavolela, kaže, Zlakusu kao svoje rodno selo Tulje kraj Trebinja. U Zlakusi je učestvovala na kulturno-turističkoj manifestaciji "Jesen u Zlakusi", čitala meštanima i gostima stihove iz svoje knjige pesama "Život u zavežljaju".

- Ovo je avlija Sašinog dede i pradede, ali i avlija mojih đedova i prađedova, avlija srpskog naroda, najlepše parče srpske istorije... Ovde je i moje rodno selo i moje Sarajevo i sve moje radosti... Sva ova lepota ne može se sagraditi samo uz pomoć para, za ovo treba duša, velika duša, ispričala je Vasiljka kada je videla etno park u Zlakusi, delo Saše Drndarevića, inženjera iz Beograda rodom iz Zlakuse, koji nije dao da propadne pradedovsko ognjište, nego je od stare kuće i dvorišta napravio pravi mali raj.
Kao da je sama sudbina tako namestila, Vasiljka je u Zlakusi ovih dana zatvorila jedan životni krug. Onaj koji je započeo aprila 1992. godine, kada je, zbog rata koji je počeo u Bosni, sa suprugom Novakom i trojicom sinova napustila Sarajevo, Bosnu, kuću, zavičaj, sve ostavila i krenula teškim izbegličkim stazama, i koji je završen ovih dana, kada je ipak našla deo izgubljenog zavičaja.

- U Sarajevu sam srela svog supruga Novaka, 1975. godine rodila sinove Dušana, Bojana i Vedrana. Radila sam kao službenica u BIP-u, a suprug Novak u policiji. U Sarajevu smo svi bili srećni i slobodni do početka 1992. godine, a potom je i za našu, kao i za stotine hiljada porodica u Bosni, počeo pakao, prepričavala je u Zalkusi Vasiljka.

I taman kad je muka došla do oka, Marićima je stiglo pismo iz Australije od Vasiljkinog brata Vasilija i u pismu pitanje: "Biste li svi zajedno došli kod mene u Sidnej". U Australiji smo radili sve što se moglo raditi, ali, nekako, nije nam bilo teško. Radili smo i gledali kako naši sinovi rastu, kako upisuju fakultete, kako počinju da i sami zarađuju svoj novac...

- I Novak i ja ponekad zaigramo od sreće što je sve ovako ispalo - priznaje Vasiljka.

SINOVI U AUSTRALIJI

Danas - najstariji Vasiljkin i Novakov sin Dušan radi u kompaniji "Dželiko", kupio je stan, oženio se Bojanom... Drugi sin Bojan je završio Ekonomski fakultet i istovremeno radi u jednoj japanskoj kompaniji i predaje kao profesor na višoj školi u mestu Grenvil, blizu Sidneja. I on je kupio stan i on oženio se. Najmlađi sin Vedran je pri kraju studija. Igra fudbal za reprezentaciju Australije u malom fudbalu... Postao je zvezda...

Zoran Šaponjić (Sina)