https://forum.uzice.net Odštampaj stranicu - Čovek koji je rešio da doživi stotu

Oreska - Užice

UŽICE => Naše Užice => Temu započeo: Pedja 22.10.2007. 12:30:08



Naslov: Čovek koji je rešio da doživi stotu
Poruka od: Pedja 22.10.2007. 12:30:08
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=44887

Човек који је решио да доживи стоту

Андрија Божовић из Севојна, врло виталан у седамдесетој, на надгробном споменику уклесао да ће умрети 2037. године

Ужице – Чуди се и старо и младо у Севојну када на једном од надгробних споменика у овдашњем гробљу прочита: Андрија Божовић (звани Кум-Делија) 1937–2037. А тај Андрија, жив и здрав, у седамдесету ушао, пуца од здравља. И решио да доживи стоту, па још то и на породичној гробници уклесао.  

– Рекао сам ћеркама и унуцима: ако умрем пре стоте, написано да се не мења. Толико хоћу да живим, а Бог је зацртао колико треба – прича нам Андрија, „чист пољопривредник“, како каже, чија је кућа коју стотину метара од поменутог гробља. Па откуд баш округло сто година, питамо га, а он, и збиљом и шалом, објашњава, онако изокола. Вели, питао је Господа бога докле ће да живи, а овај му рекао: онолико колико хоћеш.  

– Е, кад је тако, ја на споменик уклешем да ћу умрети 2037. године. Кад се други чуде, па ме питају што то радим, онда им одговорим: ја сам своје написао, а ви пишите шта хоћете. Али, јес’, они не смеју.  

Андријин живот је несвакидашња прича, још од детињства. Родио се 24. марта 1937. године, али, како каже, сада не сме да пуца на свој рођендан да се не помисли да слави дан кад нас је НАТО почео да бомбардује. Шесто дете у родитеља – најмлађи и најлуђи, додаје – и док су браћа и сестре отишли куд који, он остао на имању. Други се запошљавали у севојничким ваљаоницама, на које пуца поглед од његове куће, с мало рада велике плате примали, а Андрија обрађивао 16 хектара имања, рабаџијао с воловима и коњима, орао трактором њиве себи и другима, мучио се. Срамота би га било, вели, да буде запослен, код оволиког имања. Дан-данас, веран је свом опредељењу: има 40 оваца, воће и поврће, испекао је 50 казана ракије, ради као момак.  

Кад су наступиле деведесете, решио је да се политички активира. Тако се и задесио 5. октобра 2000. испред Савезне скупштине.  

– Овај сат на зиду у мојој кући је из Скупштине, донео сам га и два дана је кроз Ужице ношен, као трофеј. Од тада је код мене. Неки ме нападају што га не вратим. Ја им одговарам да ћу га вратити кад Србија буде краљевина – казује Божовић, код кога време на овом сату стоји, јер сат ради на струју, а он га није ни прикључивао.  

Пре више од деценију, Андрију су несреће погодиле: прво му је умрла супруга, па затим и син страдао у удесу у Суботици, где је с породицом живео. Обоје је Андрија сахранио у породичној гробници, на којој је најпре њима, па себи надгробне споменике подигао. Ипак, у старости сада није сам. Из Суботице су му у Севојно дошли да с њим живе снаха и два унука.  

И све што сналази Андрију Божовића он некако преко главе претура. Здрав ко срна, каже, иде ка стотој. То му је жеља – записао ју је на споменику, па докле догура...

Бранко Пејовић
[објављено: 20.10.2007.]


Naslov: Odg: Čovek koji je rešio da doživi stotu
Poruka od: Svesna 24.10.2007. 23:46:09
Poznajem Andriju cak ga zovem "cale" . Covek je cista desetka . Od prvih demonstracija je bio u prvim redovima i skupljao i stitio sve nas , mladje , bas ko pravi otac . Zaista bi volela da dozivi stotu jer ovih 70 sadasnjih mu se ne vide . Divan covek !!!  :icon_heart: :D