http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Profesorka-zali-za-Lenjinovim-vrhom.lt.htmlProfesorka žali za Lenjinovim vrhomJedina žena u srpskoj ekspediciji na Pamiru, Užičanka Gordana Trmčić planinarila o svom trošku i dosegla 6.600 metara nadmorske visineSrpska ekspedicija minulog avgusta na Pamiru, opasnoj planini. Led gde oko pogleda, magla vrhove obavila, a vetar duva, sve nosi. Duž uskih staza, što ka vrhovima vode, začas se ukaže opasna pukotina, procepi u kojima se, nepažnjom, glave gube. Opasnost sa svih strana vreba. Samo u ovoj godini 12 alpinista stradalo je (od visinskih bolesti, usled nepripremljenosti i slično) u pokušaju da osvoji Lenjinov vrh, najviši na Pamiru (7.134 m).
A u ekspediciji, među 14 članova iz Beograda, Novog Sada, Niša, Loznice, Užica – i jedna žena. Profesorka užičke Ekonomske škole Gordana Trmčić, iskusna planinarka. Dosegla mnoge vrhove, zaljubljena u visine, jedna od retkih pripadnica nežnijeg pola koje idu nebu pod oblake. Uspešnija i od muškaraca planinara u užičkom kraju.
– Krenulo je nas 14 u pohod na Pamir s kirgistanske strane, na toj planini bili smo od 3. do 28. avgusta – kazuje za „Politiku“ Gordana. – Posle 17 godina to je bila prva naša ekspedicija na ovoj opasnoj, surovoj planini. Postepeno smo se aklimatizovali, selili iz nižeg logora na viši, sve do podnožja vrha Razdjelna na 6.150 metara. Prilagođavanje je trajalo dve i po nedelje, ali nisu svi bili spremni za polazak ka Lenjinovom vrhu. Samo nas šestoro, posle te aklimatizacije, smogli smo snage da pođemo na taj završni uspon.
Surove vremenske prilikeMagla je planinare to jutro ometala, snažan vetar prosto ih zanosio, a oni, vezani jedni za druge, već na 6.600 metara. Gordana, jedina žena u grupi, nije imala nikakve privilegije, ni u čemu nije zaostajala.
Pred njima greben Lenjinovog vrha, koji je malo planinara u svetu osvojilo, mada su mnogi pokušavali, ali surove vremenske prilike nisu im dale da uspeju. Dogodilo se to i sada – zarad bezbednosti, da izbegnu rizik, šestoro najizdržljivijih, i Užičanka među njima, odlučili su da se vrate.
– Ostao je, naravno, žal što nismo osvojili Lenjinov vrh, ali i zadovoljstvo što smo svi ostvarili lične visinske rekorde. Uspela sam u nameri da proverim svoje mogućnosti, osetila da mogu i na veće visine. Ipak, najviši vrhovi nisu moj cilj po svaku cenu, već želja da što više planina obiđem, drugarstvo koje je osnova planinarenja negujem, potvrdim sposobnosti – dodaje Gordana.
Opasnost, hladnoća, led, napori, jedva se diše, a ona bez straha i neviđeno uporna. Adrenalin radi, strah se zaboravi, sve pretrpi samo da se pogleda sa vrha.
Opasne kožne cipeleI tek na kraju razgovora od ove skromne žene saznajemo da je sav ovaj uspon – jedan od najznačajnijih podviga ma kog planinara iz Užica – sama finansirala, sve o ličnom trošku. Zato ni odgovarajuću opremu nije imala. Dok su se drugi penjali u plastičnim cipelama, u kojima se noge ne smrzavaju, ona je nosila kožne, rizikujući da dobije trajne promrzline. Imala je sreće, prošla je bez ozleda.
Gordana se 14 godina bavi planinarenjem. Počela je penjanjem na obližnji Ovčar, pa na ostale srpske i crnogorske planine, sve u okviru Planinarskog društva „Rujno“ iz Užica. Vremenom, osvojila je najviše vrhove Balkana, a jedno vreme bavila se i speleologijom, istraživala pećine. Poslednjih godina opredelila se za visokogorstvo.
Pre dve godine osvojila je Ararat (5.134 m) na jermensko-turskoj granici, bila prva među planinarima iz Užica sa „probijenih“ 5.000 metara. Potom je vodila ekspediciju na dva vrha u Iranu, a evo sada stigla je i na Pamir. No, ističe da je nailazila na nerazumevanje u društvu „Rujno“, pa, iako je zvanično tu ostala član, odnedavno je u članstvu i PSSD „Sevojno“.
O Gordaninim uspesima sekretar društva „Sevojno“ Julijana Petronijević nam kratko kaže:
– Nama je čast da je Goca ovim velikim činom, penjanjem na 6.600 metara, dostojno obeležila 45 godina postojanja PSSD „Sevojno“.
Branko Pejović
