Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?
Oreska - Užice
Užice na Internetu
Prijavite se sa korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
ARHIVA
   Početna   Pomoć Pravila Pretraga Gallery Prijavljivanje Registracija  
IZBORI: NAJFORUMAŠ I NAJFORUMAŠICA GODINE
AKCIJA: SVI UŽIČANI NA JEDNOM MESTU!
Za užičke nekomercijalne organizacije i ustanove besplatno...
Stranice: [1]
  Štampaj  
This topic has not yet been rated!
You have not rated this topic. Select a rating:
Autor Tema: Kako napraviti nekomercijalnu community wireless mrezu  (Pročitano 3781 puta)
limited
Gost
« poslato: 08.08.2005. 08:27:11 »

Postovani,
 
Pretrazivajuci internet u potrazi za podacima kako napraviti bezzicnu mrezu Vase objasnjenje mi se najvise svidelo i zamolio bih Vas za pomoc.
 
Zeleo bih u svom naselju da napravim wireless. Sto se teoretskog dela tice znam kako to funkcionise mada imam nekih nejasnoca. Interesuje me da li sam u pravu:
 
Svaki racunar u mrezi mora imati WLAN koja po pravilu sa svojom malom antenicom ima mali domet pa mi sa pomocnom vecom antenom pojacavamo njen domet. E sad najverovatnije mi skidamo tu malu antenicu sa kartice i prikljucujemo kablove koje ce signal odneti do velike antene na terasi npr. Tu vecu antenu usmerimo ka AP najverovatnije neka omni antena i sve ostalo je kao i kod zicne mreze softverski sredjujemo.
To je sto se tice racunara. E sada AP: AP je u stvari bezzicni uredjaj (ruter) koji takodje po pravilu ima mali domet a mi ga pojacavamo sa dodatnom omni antenom. Naravno on se nalazi na nekom vidnom mestu i mora se napajati. E sada me interesuje da li taj ruter (bezzicni uredjaj) mora imati i racunar pored sebe ili je u potpunosti nezavistan? Jer naisao sam u nekim tekstovima da postoji neki UTP kabl koji ide od tog uredjaja pa nekoliko spratova nize do racunara. Zbog cega? Ako bi AP bio na nekoj zgradi u kojoj nema korisnika mreze kako cemo onda? Jednostavno ga samo prikljucimo na struju a preko njegovih antena signali dolaze i odlaze kao preko nekog primo predajnika? Da li on treba imati racunar sa nekim podesivim softverom? Na poslu koristim zicno lokalnu mrezu i nema potrebe za serverom jer samo delimo foldere i stampac i napravio sam analogiju sa bezzicnom pa me interesuje da li je u stvari AP isto sto i swich kod zicnih mreza.?Ako jeste onda mu ne treba racunar!
 
Pored ovog problema zamolio bih Vas da mi pomognete u izboru opreme za sledeci slucaj: Kao sto rekoh zelim u svom naselju da napravim wireless medjutim najpre bih samo da povezem dva racunara da vidimo da li to znamo i da li funkcionise. Racunari su na rastojanju oko 400-500 m i imaju opticku vidljivost (mada ima jedna krosnja drveta). Moj racunar je udaljen od terase, (gde bih postavio antenu) oko 10 m (kabl) a drugarov oko 5 m (kabl). Postavili bi samo direkcione antene koje bi nam kasnije kada postavimo AP posluzile. Ako bi mogli da nam date specifikaciju oprema za ovaj nas poduhvat sa cenama i da li bi mogli kod Vas da nabavimo opremu? Ja otprilike mogu da nabavim opremu ali mozda cu imati problema sa kablovima , konektorima,  kratkospojnicima jer neznam koja oprema ima kakav prikljucak.
Sačuvana
Pedja
provereni korisnici
stara kajla
*****
Pol: Muškarac
Ime i prezime:
Peđa Supurović
Mesto: Užice
Lokacija: Crna dama
Država: Srbija
FaceBook: ima
Blog: ima
Horoskop: Strelac
Poruke: 12963



WWW
« Odgovor #1 poslato: 08.08.2005. 23:38:01 »

Bezicnu mrezu je lako praviti ako imate predznanje i prethodno iskustvo u izgradni racunarskih mreza uopste, a narocito bezicnih. Bez ovog znanja, stvari se komplikuju, jer mnogo pitanja ostaje bez odgovora. Ja mogu da pokusam da vam dam neka uopstena objasnjenja kako bi ste lakse razumeli principe pravljenja takve mreze ali konkretna resenja zavise od slucaja do slucaja.

Da krenemo od najprostijeg slucaja, kada je potrebno samo povezati racunare bezicno.

Od opreme potrebno je:

Access Point - uredjaj koji ima istu funkciju kao switch u LAN mrezi. Njegov posao je da mrezne pakete prosledjuje izmedju klijenata. Za neke namene koriste se i AP koji rade kao ruteri ali to najcesce nije neophodno. AP je nezavisan uredjaj, potrebna mu je antena i napajanje i on ce raditi sav posao potreban da mreza funkcionise. Nije potreban nikakav racunar, server ili bilo sta drugo da bi AP radio i obezbedjivao rad mreze.

Kao AP mozete koristiti gotov fabricki uredjaj ili ga praviti od racunara koristeci neki namenski program ili praveci ga sami pod Linux operativnim sistemom. Najjeftinije resenje su fabricki uredjaji u ekonomskoj klasi, koji su ogranicenih karakteristika ali sasvim dovoljni za veliki broj namena ukljucujuci i lokalnu mrezu sa umerenim brojem korisnika. Za ozbiljnije nemene, kao sto je komercijalni internet provajdinga treba koristiti skuplje fabricke AP-ove ili ih praviti od pouzdanih racunara sa namenskim softverom kao sto je MikroTik ili StarOS.

Domet AP-a se povecava koriscenjem boljih spoljnih antena. Za AP se po pravilu koriste antene kruznog zracenja (omni) ili sektorskog zracenja (pokrivaju ugao od 70-180 stepeni), zavosno od prostora koji se pokriva
signalom. Po potrebi na istu lokaciju se moze postaviti vise AP-ova, tako da svaki radi na zasebnom kanalu sa sektorskom antenom koja pokriva deo ciljne povrsine.

Ako AP postavljate visoko, na brdo, zgradu ili neki toranj, vodite racuna o horizontalnom uglu zracenja njegove antene. Ako je ovaj ugao mali, a sto je antena veceg pojacanja taj ugao jeste manji, to znaci da klijenti koji su blizu AP-a ali se nalaze nisko, nece moci da uhvate njegov signal, jer ih antena prebacuje. U takvim slucajevima koristite odgovarajuce sektorske antene, koje cete drzati nagnute prema korisnicima.

Prilikom izrade AP-a treba postovati najvise kriterijume kvaltieta opreme. AP je uredjaj koji opsluzuje veliki broj korisnika i bilo kakav problem sa njim odrazava se na klijente. Stoga, treba izbegavati nepouzdana, polovicna i neproverena resenja za AP.

Kod klijenata, tog problema nema, jer ako kod klijenta nesto ne funkcionise obicno (ali ne i uvek) je samo on uskracen za dobar servis. Od uredjaja kod klijenata se moze koristiti mnogo raznolikija oprema, pocev od PCI kartica, preko USB kartica,  pa do uredjaja koji se koriste i na AP-ovima, samo su podeseni u klijentski rezim.

Najjefitnije resenje su PCI kartice a najskuplje AP u klijent rezimu. Koje je resenje najbolje uglavnom odlucuje konkretna situacija jer po pravilu, za bezicno usmeravanej se ne insistira na maksimalnim nego dovoljnim
karaktersitikama opreme. Drugim recima, ako kod nekog korisnika, PCI kartica radi posao kako treba, nema potrebe da kupuje skupi AP.

Koje je resenje najbolje (za najmanje novca se dobijaju dovoljne karakteristike) moze se reci tek kada se izvrse konkretna merenje kod datog korisnika, utvrdi nivo signala sa AP-a, moguce lokacije antene i lokacija racunara.

Najvaznji deo klijentske opreme je antena. Kod klijenata se koriste usmerene antene (kantena, biquad, yagi, 3d korner, grid, ofset, parabola i slicne) a ne antene kruznog zracenja ili sektorske kao za AP. Dobro je uzeti sto bolju antenu, jer to osigurava bolji signal, manji ugao zracenja a time i manje smetnje. Medjutim, bolja antena je i skuplja antena. Treba oceniti (ili izmeriti) kakva antena je dovoljna i takvu izabrati za klijenta. Ukoliko postoji mogucnost, valja uzeti i bolju antenu,. jer ako postoji neka slabost u sistemu, najbolje, najlakse i najjeftinije je popraviti je boljom antenom.

Uvek treba insistirati na optickoj vidljivosti izmedju antene klijenta i antene AP-a. Svaka prepreka znaci veliko slabljenje signala, pa cak i ako postoji opticka vidljivost ali se u Fresnelovoj zoni nalaze objekti koji smanjuju "vidljivost" doci ce do slabljenja signala. Ovo slabljenje ne mora biti toliko da ceonemoguciti vezu ali ga svakako treba uzeti u obzir. Narocito treba voditi racuna o krovovima i drvecu. Kada padne kisa ili sneg, oni se skupljaju na ovim povrsinama i stvaraju znatno vecu smetnju. Drvece dodatno moze da predstavlja problem kada ozeleni.

Prilikom procene polozaja i izbora antene uvek racunajte na promene koje se mogu desiti u buducnosti: drvece raste, zeleni, povecava se vlaznost, pada sneg ali i povecava se broj klijenata u mrezi, i ne samo to, nego se povecava i broj AP-ova pa i samih mreza na istom prostoru. Sve ove pojave stvaraju dodatne smetnje koje se vremenom mogu znacajno povecati.

Najznacajnije su smetnje koje nastaju zbog povecanog broja uredjaja koji emitiju u opsegu bezicne mreze, pre svega zbog povecanja broja korsinika i AP-ova. Ove smetnje je nesto teze utvrditi jer ih je teze izmeriti. Mereni signal naizgled bude dobar ali veza ne funkcionise kako treba. Najbolje resenje je koriscenje sto usmerenijih antena kod klijenata. U nekim gradovima unasoj zemlji je vec doslo do tolikog "zagadjenja" da je prakticno neizvodljivo uspostaviti veze ako se ne koriste najkvalitetnije grid, ofset ili parabolicne antene. Racunajte da ako danas NST kantena lepo radi, za nekoliko meseci to mozda nece moci.

Po nasim iskustvima sa NST kantenom (12 db) se moze ocekivati besprekorna veza na udaljenostima od 800 do 100 metara. Do rastojanja 1200-1500 metara treba korsititi Yagi antene (17 db) i ne treba insistirati na povezivanju klijenata sa vecih udaljenosti, a ako je to neophodno korsitti odgovarajuce bolje antene (22-24db Grid ili 27 db ofset antenu). Ovo su naravno okvirne procene. Sa navedenim rezultatima smo postizali i odlicne rezultate i na vecim udaljenostima.

Vodite racuna o polarizaciji antena. Vrlo je cesta greska da se na klijentu antena ne postavi ispravno, to jest da se njena polarizacija ne poklapa sa polarizacijom antene na AP-u. To po pravilu znaci drastican pad nivoa signala.

Antenu sa bezicnim uredjajem treba spajati sto kracim kablom, ne duzim od jednog metra, a najbokje deset ili dvadeset santimetara. Kabal je deo ssitema koji je neophodan ali unosi najvise slabljenja. Prvilo je, sto kraci
kabal to bolji. Preporuka je da se ne koristi kabal duzi od 10 metara cak ni ako je to CFD400 ili neki jos kvalitetniji.

Dakle ako se racunar korisnika moze povezati sa antenom kablom kracim od 10 metara, onda se moze razmisljati o koriscenju PCI kartice u racunaru i postavljanju antenskog kabla do same antene. Ovo obicno ima
smisla ako je racunar vrlo blizu mesta gde se antena postavlja. Medjutim sa 10 metara kvalitetnog kabla koji kosta 2 do 3 evra po metru, kada saberete cenu, ispadne da je ipak bolje uzeti AP uredjaj i koristiti ga kao
klijenta.

Ponajbolje resenje za klijenta jeste AP uredjaj koji je podesen da radi kao klijent u wireless mrezi, koji je postavljan veoma blizu antene sa kojom je spojem kratkim antenskim kablom, a od AP-a se do racunara postavlja obican LAN (UTP) kabal. U ovom slucaju racunar mora imati ugradjen LAN, bilo integrisan na maticnoj ploci, bilo kao dodatnu karticu. Prednost je sto se koristi vrlo kratak antenski kabal, te su gubici svedeni na najmanju meru. Takodje kratak kabal smanjuje sanse za njegovo naknadno ostecenje. Na kraju, usteda u ceni antenskog kabla, je dovoljna da pokrije povecanu cenu AP uredjaja u odnosu na PCI karticu. UTP kabal je toliko jeftin da se njegova cena moze i zanemariti.

Kao neko medju resenje korsite se USB kartice za wireless. One su negde izmedju. S obzirom da se usb kartica sa racuanrom moze spojiti kablom koji po specifikacijama moze iamti do 5 metara (a u praksi rade na 10 do 15 metara), to ostavlja dosta prostora za mogucnost postavljanja antene i nesto dalje od racunara.

Ako postoji potreba da se preko iste wireless opreme u mrezu poveze vise racunara, onda prakticno jedino resenje ostaje AP klijent, jer on obezbedjuje LAN konekciju, tako da se vise racunara moze spojiti i preko obicnog switch-a. Neki AP cak imaju ugradjena dva ili vise portova tako da cesto ni switch nije potreban, samo se pruze UTP kablovi od racunara do AP klijenta.

Prilikom formiranja mreze treba dobro isplanirati njenu konfiguraciju a narocito je uskladiti sa rasporedom i brojem klijenata i konfiguracijom terena.

Po pravilu ne treba povezivati vise od 20-30 korisnika na jedan AP. Ima primera kada je i 15 korisnika na jednom AP-u izazivalo nestabilnost i padanje mreze. Ako se mreza siri, treba psotaviti vise AP-ova koji ce da preuzimaju opterecenje. akose krositi vise AP-ova, najbolje je izmejdu njih napraviti posebne konekcije a ne koristiti jedan AP kao jedan od klijenata na drugog. Performanse mreze se time odrzavaju na visokom nivou. Najjeftiniji nacin prosirenja mreze na vise AP je koriscenje WDS konekcije, ali je to ujedno i najlosije vreme sa stanovista performanski.

Izbegavajte da na AP povezujete klijente koji imaju slab prijem. Ne samo sto ce taj klijent uvek imat problema sa kvalitetom veze, nego ce stalno ometati sam AP i usporavati ako ne i dovesti do pucanja deo mreze koji se na taj AP oslanja. Gledajte da za daleke klijente obezbedite AP koji im je blizi tako da im signal bude dobar, a AP-ove povezite medjusobno.

Pametno koristite kanale. Postujte pravilo da svaki AP zauzima tri kanala a ne samo jedan na kome radi.

Nemojte postavljati druge AP-ove koji su u njegovom dometu a koji rade na kanalima blizu radnog njegovog kanala. Postavljajte AP-ove nisko, tako da pokrivaju manju povrsinu, a povecajte broj AP-ova, a raspored
njihovih frekvencija podesite tako da se ne ometaju. Ako je vas AP nizak njegov domet je manji a to znaci da cete blize moci da postavite jos jedan AP koji radi na istom kanalu, jer se njih dva medjusobno ne cuju.

Ne insistirajte da svi klijentu budu povezani bezicno. Ako je moguce, povezite vise klijenata u mali LAN pa ceo lan povezite na bezicnu mrezu. To je ne samo jeftinije nego i mnogo kvaltietnije resenje za umrezavanje. Ako AP postavljate na neku zgradu, razmislite o tome da korisnike iz te zgrade povezete LAN kablom direktno na AP, bez potrebe da kupuju bezicnu opremu (koja, uzgred budi receno, verovatno i ne bi mogla da odradi posao).

Ako postavljate interne mrezne servise, a community mreze se na takvim servisima i zasnivaju, vodite racuna da server povezete na one AP-ove gde je to najoptimalnije. Najbolje je da server na AP povezete direktno UTP kablom a ne bezicno. Optimalnost merite brojem bezicnih linkova kroz koje poaci moraju da prolaze prilikom komunikacije korisnika sa serverom, i gledajte da taj broj bude sto manji. Ako u mrezi imate centralni AP, preko koga su svi ostali povezani, povezite server na njega.

Da bi ste uspesno postavili i odrzavali mrezu morate obezbediti nekepredispozicije a to su:

- konstantno prosirenje znanja o umrezavanju i pracenje razvoja ove tehnologije

- posedovanje minimalne merne opreme: laptop sa PCMCI-a wireless karticom ii PDA sa odgovarajucom karticom, sa prikljuckom za spoljnu antenu i ugradjenim programom za pouzdano merenje nivoa prijemnog signala (zaboravite bilo kakvo prikazivanje nivoa u procentima ili bilo kakvu drugu mernu jedinicu osim dBm). Obezbedite i baterija za najmanje cetiri sata autonomije bez napajanja.

- posedovanje dve do tri vrste antena cije koriscenje najvise ocekujete, tako da kod potencijalnog clana mreze mozete na licu mesta da izvrsite merenje.

- posedovanje produznog antenskog kabla duzine 7 do 10 metara, koji ce vam sluziti da mozete da izvrsite merenje kod klijenta u vecini situacija

- neophodan sitan alat i oprema potrebni da na brzinu na bilo kom mestu mozete da osposobite dostupan racunar za umrezavanje (kljucevi, kljesta, odvrtaci, produzni kablovi za LAN i 220V i slicno).


Preporucujem da pored ovog clanka pogledate i sledece:

Oprema

Vodic za kupovinu

Samogradnja za wireless

Samogradnja: 3D Korner antena

Samogradnja: Amos, polukruzna antena vertikalne polarizacije

Uputstvo: Kako pruzati kablove

Osnove umrežavanja

Kako napajati uređaj na krovu

Šta je decibel?

Frekfencije kanala

Proračun linka

Wireless web linkovi

Ukoliko ima jos pitanja u vezi ove tematike na rapsolaganju sam da odgovorim i razjasnim sve sto znam. Sto se tice nabavke opreme, mi se tiem ne bavimo, posto je wireless.uzice.net nekomercijalna mreza. Ukoliko i vi pravite nekomercijalnu mrezu od nas mozete ocekivati dalju pomoc sto u savetima sto i direktniju ukoliko snosite sve troskove koje mi u vezi toga imamo. Ukoliko pravite komercijalnu mrezu, onda mozete ocekivati pomoc pod komercijalnim uslovima.
Sačuvana

limited
Gost
« Odgovor #2 poslato: 09.08.2005. 06:27:59 »

jednostavno nemam reci za kvalitet Vasih objasnjenja.

Hvala puno

Naravno da pokusavamo napraviti nekomercijalnu mrezu, cak neznam kako bi se od wireless-a moglo zaraditi? Prema tome najverovatnije cu na Vasem forumu postavljati jos pitanja.

Hvala jos jednom.
Sačuvana
limited
Gost
« Odgovor #3 poslato: 10.08.2005. 22:13:55 »

E sad jos jedno pitanje.

Kod nas u naselju postoji kablovska TV mreza. SBB !!!  Da li postoji neka mogucnost da napravimo mrezu preko koaksijalnih kablova. SBB nema nameru da kod nas pusti kablovski internet ali mreza koja je postavljena je u vlasnistvu naselja pa mozda mi mozemo sami da se organizujemo i medjusobno povezemo racunare. Ne moramo imati intrernet za pocetak samo da mozemo da razmenjujemo podatke. Da li je to izvodljivo i kako?
Pretpostavljam da treba mrezna kartica koja ima prikljucak za koaksijalni kabl ili neki kratkospojnik pa da se koristi postojeca integrisana mrezna. Znam da kabl moze da prenosi podatke jer na poslu sam imao BNC mrezu sa takvim kablovima  i povezao 15 racunara e da li je ovde to moguce i sa jos kakvom opremom, sta bi glumilo svich ili hub?

Hvala!
Sačuvana
Pedja
provereni korisnici
stara kajla
*****
Pol: Muškarac
Ime i prezime:
Peđa Supurović
Mesto: Užice
Lokacija: Crna dama
Država: Srbija
FaceBook: ima
Blog: ima
Horoskop: Strelac
Poruke: 12963



WWW
« Odgovor #4 poslato: 10.08.2005. 22:56:24 »

Kablovi za TV nisu isti kablovi koji se koriste za LAN umrezavanje i ne mogu se korstiti na taj nacin. Za TV kablove su potrebni odgovarajuci uredjaji (kablovski modemi), koji se i inace koriste na kablovskoj mrezi za internet.

Ako kroz te kablove inace vec imate kablovsku televiziju, ne mozete tek tako da na svoju ruku propustite racunarsku mrezu. ako kablovski operater ne podrzava Internet u vasoj mrezi, onda to najverovatnije znaci da imaju obicne pojacavace koji ne omogucuju protok podataka nego samo TV sliku.
Sačuvana

Stranice: [1]
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  



Užice na Internetu
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1 RC3 | SMF © 2001-2006, Lewis Media | Imprint Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 1.734 sekundi sa 35 upita.