anahron
provereni korisnici
početnik
Pol:
Ime i prezime: Aleksa Ciganovic
Mesto: Beograd
Lokacija: Centar Uzica
Država: Srbija
Horoskop: Ovan
Poruke: 7
|
|
« Odgovor #27 poslato: 29.01.2009. 17:55:35 » |
|
Текст који прилажем, објављен је у ужичким Вестима (септембар 2008) као полемика са Милојем Мандићем, археологом који спроводи заштитна археолошка ископавања на Караули, под називом 200 МЕТАРА ПОРЕД ЕВРОПЕ
У праву сте, не треба се бринути све је у најбољем реду... сазнали смо да сте добро поболи сондажне кочеве у правцу севера у време када се градило по околини Града, купили у Ужицу доста милиметарског папира још '73, да знате пуно о кулама и градовима, да сте коначно прикупили доста решења надлежних органа и да сте коначно угледали њихове дугачке деловодне бројеве. Наравно, боље имати решење из Београда, цветић му пољубим, него имати претходно стручно договорен, утемељен и тачно осмишљен План активности на комплексном развоју једне комплексно експониране урбане структуре какав је Стари град (и његовом Караулом као повезаним и једнако вредним делом). А што оваквим изграђеним акцентима и инвазивним урбаним условљавањем можете да подстакнете деградацију истог, то неће бити сутра питање историчара уметности или археолога већ архитекте (можда неког као што сам ја). Истичете да је заштита простора Тврђаве испуштена ствар захваљујући онима сличним мени, а ви који сте и урбаниста у покушају, то управо сада чините. Надаље, мој текст се свакако односи на локалитет Караулу- одакле вам утисак да не познајем локацију!? Када се говори о Старом граду требате знати да њега не чини само утврђење које сви ми познајемо и сагледавамо над реком- њега чине три једнаковредне целине: Град, спољно палисадно утврђење и одељена тврђава- Караула око 220 матара од Града, те сматрам исправним и потребним називати цео овај потез једним топонимско-просторним и функционалним именом- Стари град. Надаље, црква на Караули никако није могла постојати, јер се време настанка истуреног спољног утврђења на овом простору може оквирно датовати тек у период боравка В. Антоновича Грамберга у Ужицу у првој деценији 19. века или евентуално нешто раније за време Турака, када је ово спољно утврђење јасно имало функцију осматрања, и кад овај део града није био уопште насељен становништвом, поготово не српским. Зашто мислите да је баш црква најпримеренија? Знате, историјом се можемо играти на много других начина и суштина мог претходног текста је управо на ову тему. На крају, овај део Ужица звао се Становик (или Стеновик. . . од стена), а не Становник како већ тенденциозно конструишете везу са савременом лексичко-семантичком појмовном предикцијом.
У осталом, став да је градити нешто ''ПОРЕД'' прихватљивији од градити ''НА'', није добар и није прихватљив. Заборављате шта су данас ''визуелне везе'' и вредности ''културно-историјског пејзажа'', као посебно промовисаног појма у савременим препорукама и модерним критеријумима заштите културних добара. Данас ПОРЕД црква- а сутра ПОРЕД ње може и бензинска пумпа, зашто да не. Све то може бити ''ПОРЕД'' Старог града, ко што би поменута пумпа могла бити и ПОРЕД прозора ваше дневне собе. . . Сад, не помогне ли стручно-фарисејски речник и 200 метара раздаљине, онда ћемо ствар да решимо решењима (све оним набројаним), вијугавим управним поступком (све онако препричаним), и све ћемо то заједно ''премостити'' од брижног Краљева до Ужица.
Поштовани колега, када буде било мање приватних археолошких збирки и депоа, архивских кутија остављених без евиденције на таванима и спремних за шкартирање, несређених регистара и недостајућих предмета, стручних табора (као вида српске саборности у ужем смислу). . . . надам се да ће и Ваша струка мање копати по ''захтеву'' другога а више новца добијати по вашем ''захтеву''. Наравно, не слажем се са Вама ни у констатацији да је Стари град ''наравно'' наш дика и понос. Катастрофално стање, уређеност и економска експлоатација овог споменка културе од великог значаја за Републику наравно није ни за дику ни за хвалу. Него, ипак ће ми остати енигматично зашто се мој (старији) колега заиста осетио прозваним на текст који о њему, његовим радовима и НМУ уопште и не говори? Зашто мој (старији) колега толико тога елаборира, када сам очигледно неформалним али свакако дубоко личним ставом (баш због тога ништа мање вредним) износио о градњи Храма на Старом граду (дакле да вам буде лакше, на једном његовом саставном делу)? И нисте нам као историчар уметности саопштили да ли сте за цркву брвнару, ''на преслицу'', можда неки неовизантизам. . . ? Колико стопа ће ићи у дужину и колико у ширину, то што мислите да направите?
А о неискуству вашег младог колеге, можемо о томе лично, на неком другом месту и другом згодом, и то само колико да попричамо. Можемо и на Караули. То је баш горе на Старом Граду, а не поред.
Алекса Цигановић, архитекта- конзерватор
|