Uskoro počinju radovi na izgradnji crkve u Užicu vredne pola miliona evra

IZBORI: NAJFORUMAŠ I NAJFORUMAŠICA GODINE
AKCIJA: SVI UŽIČANI NA JEDNOM MESTU! Za užičke nekomercijalne organizacije i ustanove besplatno...

[ere031]

Zanimljiva ta stvar sa pravljenjem crkve hrama sta god. A jos zanimljivije je da kad god je neka kriza ili nema para negde se pravi crkva. Sad da li se pravi crkva ili se prave pare to je druga stvar. Koliko ce to sve da kosta jedno 200 000 evra a neplanirano jedno 350 000.  Uzicu kad spojis sve ulice po centru ima u vrh glave jedno 15 km i to je mnogo koliko to kosta? Uzicu ima jedno tri ljuljaske i dve ispravne klackalice i nijedan tobogan ali zato ima vasar na trgu koji kosta svakog roditelja min 300-400 din vece a grad nista dok ubija kiriju a i sto bi se nasa deca zabavljala na javnim igralistima za dzabe kad roditelji imaju kintu da plate one budalastine po trgu. Ja cu da verujem ili ne u boga i sa jedno dve i tri crkve ali i bez ijedne. Jedino pozitivno u ovome vidim da ce biti to sto je nova crkva na lokaciji dobroj za popodnevnu setnju ili voznju biciklom sumarci kraj novog puta su dobri za nocne izlete parova kolima koji nemaju gde da izmene neznosti. Bolje da grad sa ti parama napravi jednu zgradu u svom vlasnistvu pa da se to iznajmi mladim ljudima i parovima pa tako popravi svoj imidz. Usput menadzer grada kakva smesna funkcija.

[Ugljesa]

Годишње одем пар пута у цркву, и није ми проблем да прошетам до ње. Нећу да улазим у то треба ли нам још једна црква или не, али ова нова ће дефинитивно бити украс града.  Лепо ће то да изгледа када се осветли, још ако направе стазу од Старог града ка цркви... Од Теразија већ постоји пут до горе, али је у лошем стању као и све споредне улице у граду, фали им да изграде мање од 100 метара пута до врха брда.

Само ми није јасно одакле им толико пара? Већ пар година не крпе улице осим оне у ужем центру града, као немају пара за остале, а имају да направе цркву...  

[anahron]

Текст који прилажем, објављен је у ужичким Вестима (септембар 2008) као полемика са Милојем Мандићем, археологом који спроводи заштитна археолошка ископавања на Караули, под називом 200 МЕТАРА ПОРЕД  ЕВРОПЕ


У праву сте, не треба се бринути све је у најбољем реду... сазнали смо да сте добро поболи сондажне кочеве у правцу севера у време када се градило по околини Града, купили у Ужицу доста милиметарског папира још '73, да знате пуно о кулама и градовима, да сте коначно прикупили доста решења надлежних органа и да сте коначно угледали њихове дугачке деловодне бројеве. Наравно, боље имати решење из Београда, цветић му пољубим, него имати претходно стручно договорен, утемељен и тачно осмишљен План активности на комплексном развоју једне комплексно експониране урбане структуре какав је Стари град (и његовом Караулом као повезаним и једнако вредним делом). А што оваквим изграђеним акцентима и инвазивним урбаним условљавањем можете да подстакнете деградацију истог, то неће бити сутра питање историчара уметности или археолога већ архитекте (можда неког као што сам ја). Истичете да је заштита простора Тврђаве испуштена ствар захваљујући онима сличним мени, а ви који сте и урбаниста у покушају, то управо сада чините.  Надаље, мој текст се свакако односи на локалитет Караулу- одакле вам утисак да не познајем локацију!? Када се говори о Старом граду требате знати да њега не чини само утврђење које сви ми познајемо и сагледавамо над реком- њега чине три једнаковредне целине: Град, спољно палисадно утврђење и одељена тврђава- Караула око 220 матара од Града, те сматрам исправним  и потребним називати цео овај потез једним топонимско-просторним и функционалним именом- Стари град.  Надаље, црква на Караули никако није могла постојати, јер се време настанка истуреног спољног утврђења на овом простору може оквирно датовати тек у период боравка В.  Антоновича Грамберга у Ужицу у првој деценији 19.  века или евентуално нешто раније за време Турака, када је ово спољно утврђење јасно имало функцију осматрања, и кад овај део града није био уопште насељен становништвом, поготово не српским.  Зашто мислите да је баш црква најпримеренија? Знате, историјом се можемо играти на много других начина и суштина мог претходног текста је управо на ову тему.  На крају, овај део Ужица звао се Становик (или Стеновик. . .  од стена), а не Становник како већ тенденциозно конструишете везу са савременом лексичко-семантичком појмовном предикцијом.

У осталом, став да је градити нешто ''ПОРЕД'' прихватљивији од градити ''НА'', није добар и није прихватљив.  Заборављате шта су данас ''визуелне везе'' и вредности ''културно-историјског пејзажа'', као посебно промовисаног појма у савременим препорукама и модерним критеријумима заштите културних добара.  Данас ПОРЕД црква- а сутра ПОРЕД ње може и бензинска пумпа, зашто да не.  Све то може бити ''ПОРЕД'' Старог града, ко што би поменута пумпа могла бити и ПОРЕД прозора ваше дневне собе. . .  Сад, не помогне ли стручно-фарисејски речник и 200 метара раздаљине, онда ћемо ствар да решимо решењима (све оним набројаним), вијугавим управним поступком (све онако препричаним), и све ћемо то заједно ''премостити'' од брижног Краљева до Ужица.

Поштовани колега, када буде било мање приватних археолошких збирки и депоа, архивских кутија остављених без евиденције на таванима и спремних за шкартирање, несређених регистара и недостајућих предмета, стручних табора (као вида српске саборности у ужем смислу). . . .  надам се да ће и Ваша струка мање копати по ''захтеву'' другога а више новца добијати по вашем ''захтеву''.  Наравно, не слажем се са Вама ни у констатацији да је Стари град ''наравно'' наш дика и понос.  Катастрофално стање, уређеност и економска експлоатација овог споменка културе од великог значаја за Републику наравно није ни за дику ни за хвалу.
 
Него, ипак ће ми остати енигматично зашто се мој (старији) колега заиста осетио прозваним на текст који о њему, његовим радовима и НМУ уопште и не говори? Зашто мој (старији) колега толико тога елаборира, када сам очигледно неформалним али свакако дубоко личним ставом (баш због тога ништа мање вредним) износио о градњи Храма на Старом граду (дакле да вам буде лакше, на једном његовом саставном делу)? И нисте нам као историчар уметности саопштили да ли сте за цркву брвнару, ''на преслицу'', можда неки неовизантизам. . . ? Колико стопа ће ићи у дужину и колико у ширину, то што мислите да направите?

А о неискуству вашег младог колеге, можемо о томе лично, на неком другом месту и другом згодом, и то само колико да попричамо.  Можемо и на Караули. То је баш горе на Старом Граду, а не поред. 

Алекса Цигановић, архитекта- конзерватор

[anahron]

Прилажем први текст којим сам се огласио у ужичким Вестима (септембар 2008.  год. ) одмах након чланка да се започињу на археолошком начазишту сондирања, како би се на истој локацији касније започела и изградња храма.  

Нити овог лета, афрички топли ваздух никако да устукне пред оним хладнијим циклоном са Запада – и мало нас све охлади!
   На захтев (!) Црквене општине Ужице, археолози су отпочели ''заштитна ископавања'' а по речима археолога- ради изградње цркве!!! А по речима архитекте конзерватора и урбаниста- па шта ми у свему томе представљамо, побогу? За предузимање грађевинских радњи на предметној локацији неопходни су услови и сагласност Републичког завода за заштиту споменика културе Београд, за шта наведена институција није издала неопходну сагласност, сходно одредбама Закона о културним добрима (Сл.  гласник РС 71/94). 
   У искренијим и духовнијим временима, вест о изградњи храма није се објављивала на 18-тој страни новине, у маленом чланку димензија 4,5 х 14 cm у дну листа.  Да ли овакво место и димензије ове кратке вести треба да нам искреније од суштине самог чланка, саопшти о интересовању локалне заједнице и односу који има према овом проблему? Некада су се овакве објаве објављивале на првој страни штампе, великим словима и украшене богатим вињетама и заставицама које су наглашавале значај теме и прославе једног оваквог општенародног догађања и догађаја. . . .  У то време цркве су активирале урбане целине и представљале окосницу развоја града.
   Од кога се изградњом овог храма осваја Стари ужички град? Да ли од оних османских Турака или можда муслимана, да ли можда од нас неких Срба (оних више проевропских) који би стару Утврду да освоје најпре даљом конзервацијом, истраживањима, реконструкцијом а потом и ревитализацијом у контексту  данашњег тржишта- видиковцима, музејима природе, акваријумима (ревелин Св.  Ивана у Дубровнику), опсерваторијом, ресторанима, и луксузним становањем. . . .  да више тиме заличи на Калемегдан, наспрам будућем храму о коме се говори.
   Да будем јасан и отворен: не слажем се са изградњом храма на Старом граду, јер сматрам да таква елитна локација може бити искоришћена далеко словесније и смисленије.  Да будем још јаснији: за мене су небо, стена и бескрајни ваздух тачније слике Божијег лика и Врховног логоса.
   Како ћемо на Караули да спроводимо литију и како ће просечан српски верник, који би да ходочасти нову цркву колима, да приђе ако нема комотан, широки пут и још шири паркинг? Може се на жалост, констатовати да је многе црквене општине по Србији почело да спопада подизање иноксираних крстова по чукама и врлијама, подизање храмова по свим могућим и немогућим забитима, онако русично и патетично у природи и plain air-у, ван домашаја грађанског, градског, урбаног и фискалног ока.  А ако смо баш решили да градимо цркву- зашто да она не буде рецимо, црква брвнара или би можда могла бити и она ''на преслицу''. . . .  зашто да не? Да ли ће црквена општина моћи да докаже Граду да ће имати довољно новца за завршетак изградње и опремања локације или ће завршетак претоварити градској управи (читај пореским обвезницима).  Да ли је црквена општина сигурна да ће озбиљно започети и још озбиљније завршити овај посао на чест и достојанство храма кога желе да праве, а на ползу Града; да ли ће бити за стасидије, сасуде, меналије, осликавање живописом или ће и ова црква стати у ''сивој фази'' као и многе друге по Србији, онако недовршене у армираном бетону, на срамоту својих ктитора. . . . 
У старије и духовније време, цркве су осликаване и живописане- нису се пуниле урамљеним Светим Срцем Исусовим, представама угојених, румених и коврџавих Тројица у виду три Нимфе и Тајним вечерама Леонарда да Винчија. . .  У старије и моралније време градња је отпочињала онда када се заштитило оно чиме се већ располаже и има, а градило се онда када се заиста могло и са разлогом захвалности, када се могло гарантовати да неће пући брука хитрим трудом богоугодника и истинском вољом пастве.
   Да ли је уосталом урађен урбанистички пројекат за ово, као свакако битнији и пречи од пројекта заштите детињске клисуре, као заштићеног резервата природе?
   Да ли се овим (раз)открива пут и развој Старог града – а са њим нас и нашег Града?

[Deporte]

http://www.ekapija.com/website/sr/page/476803

Posle 170 godina, Užice će dobiti novi crkveni hram. Prvi korak ka gradnji hrama je napravljen 16. septembra, kada su otpočeli radovi na izgradnji prilaznog puta budućoj crkvi koja će biti posvećena Svetoj Petki.

Početak radova su osveštali užički sveštenici, a arhijerejski namesnik Užički Miloš Bosić je ovom prilikom rekao da je ovaj put, put koji povezuje zemlju i nebo, jer će omogućiti da se izgradi nova crkva u Užicu, mesto okupljanja odakle će se molitve, i naša srca, upućivati Bogu.

Užički gradonačelnik Jovan Marković je za početak gradnje puta rekao da ga oseća kao početak gradnje same crkve i da će Užice ispuniti sada višedecenijsku obavezu podizanjem nove crkve.

Prva faza izgradnje koštaće oko 25 miliona dinara i to je pomoć koju će pružiti izvođači radova, užički "Putevi". Ukupna vrednost radova iznosiće oko 50 miliona dinara.

[knezofil]

Šta, nema mesta u ove dve postojeće? Kad nema ništa preče, dobro.... ne bunim se. U gradu ionako ništa ne fali.

[alexg]

S obzirom da su uzicki svestenici presli sa tradicionalnog na katolicki nacin vrsenja sluzbe, sve vise vernika odlazi u crkve u okolini gde se jos uvek sluzba vrsi na tradicionalan nacin, tako da ce biti potrebno cak i manje mesta nego sto sada ima.

Možeš da pojasniš, kako sa tradicionalnog na katolički način vršenja službe?


Što se tiče ovog projekta moje mišljenje da je u pogledu reprezentativnosti (imati veliku crkvu koja se vidi iz svih krajeva grada) je OK, ali u pogledu potrebnosti, toliko i ne. Užice ima dve crkve koje su jedino ''preopterećene'' (da se tako izrazim) samo na dane velikih verskih praznika. No, ipak je ovo plan koji se formirao jako davno i ako je došao na red da se realizuje, podržavam.

Sa druge strane, jako mi je zanimljiva ideja o podeli Žičke eparhije, tako da i Užice dobije svoju. Inače, trend u SPC jeste to umanjivanje eparhija (nedavno je formirano nekoliko novih). E, sad da li je razlog da se ima više vladika ili šta je već, to ne znam.