Cusin i ja smo juce izvezli prilicno lepu turu biciklama. Organizovali smo se na brzinu a i planirana tura je bila prilicno zahtevna tako da nismo zvali mnogo ljudi a i ovi koje smo zvali, nisu bili raspolozeni.
Ideja je bila da izadjemo putem preko pore na Jelovu goru, a onda skrenemo i sumskim putevima izbijemo na Grad (1022m) a zatim se odatle spustimo prema Crnokosi i krug zatvorimo povratkom preko Karana i Lunovog Sela. Tpo sto smo zamislili smo i napravili.
Jutro nam se malo izvuklo tako da smo krenuli oko 10:20. Vreme je obecavalo, od ranog jutra je bilo suncano kao sto su prognoze i najavljivale. Posto nas je ocekiva prilicno jak uspon nismo mnog pricali. IPak nismo mogli a da ne komentarisemo prilicno brz uspon i sve lepsi pogled sa visine prvo na Uzice a zatim i na siru okolinu.
Ovaj put preko Pore na Jelovu goru je za bicikliste zanimljiv. Za prilicno kratko vreme se popnete visoko, a nie toliko naporno koliko bi se ocekivalo. Bas kada smo pricali o tome kako je jedan od nezgodnijih uspona onaj prema Zlatiboru, koje je na 1000 i koji metar visine, shvatili smo da se mi vec nalazimo na 950 metara, a da nismo ni osetili.
Asfaltom smo stigli do vojnog odmaralista, gde smo skrenuli levo, makadamom i preprecili prema Jovanovoj vodi. Posto Marko nije bio na ovom mestu, skrenuli smo prema ovom jos uvek popularnom izletistu. Naime, Jovanova voda je pre nekih 20 - 30 godina bilo veoma popularno mesto za nedeljne i prvomajske izlete. Mesto je vrlo lepo, mala dolina koju preseca sumski potok a njome dominira izvor-cesma po kojoj je izletiste dobilo ime: Jovanova voda. Izvor je kao i uvek jak, voda hladna i osvezavajuca sa blagim ukusom bukovine. Ono sto nas je iznenadilo kada smo stigli na zivor je veliki broj ljudi. Vec se tu okretao i razanj.
Napili smo se vode, sovezili rezerve i da se ne bimo vracali nazad na asflat, oduclimo da se bavim u malu avanturu (a avanture kad god mozemo - ne izbegavamo), a to jeda se pustimo na starim kartama ucrtanim kolskim putem niz potok i izbijemo na put nizvodno. Ovo ima karakter avanture zato sto saznanja o tom putu postoje samo u starim kartama, ali za nas je to bilo dovoljno. Zabili smo se brzi u sumu i zastali, jer putu niej bilo ni traga ni glasa, osim male sumske stazice koaj nije obecavala. Ipak, krenuli smo niz stazu i uskoro ponvo izibilinapotok i preko njega sada vec lepo formiran puteljak kroz borovu sumu. Usput je, naravno palo i malo slikavanja fotoaparatima, aputeljak nas je na kraju ipak ziveo ponovo na asfalt kao sto smo i ocekivali. Daljeje usledio opet jedan lep spust, jednim delom asfaltnim putem a nadalje makadamom. Zacudo, putevi su ovde vrlo lepo uredjeni i odrzavani.
Spust se zavrsio na velikoj raskrsnici na kojoj desno ostavismo put prema Savinom kamenu a mi krenusmo uz Jaksinac, paralelno sa potokom Tatalija koji je zuborio negde uboko u sumi ispod nas. Ovde je put presao u upson, ali prilicno blag a put je i dalje bio sasvim korektan. U jednom momentu, put je zavio desno i priustio nam jedan lep spust na cistinu iznad recice Tmuse, sa pogledom na vrh Glog preko puta iza koga je smestena Seca Reka. Prepoznao sam Glog jer samo prosle sezone Speedy i ja bas tuda presli preko prevoja i psustili se u Secu Reku sa druge strane. Kao i do sada sve vreme puta pratila nas je idila sveze izbujale prirode.
Od Rosica kose put je krenuo ponoov uzbrdo kroz Ravice i kako je napredovao postajao je sve strmiji. Poslednji kilometar do uspona na Grad je postao bas strm. Iako je put lepo uredjen ipak smo radije pogurali bicikle uzbrdo nego da ih vozimo. Usput naidjosmo i na uredjenu cesmu pa se okrepismo, a nedugo zatim, nagradu za trud smo dobili u prelepom pogledu sa Grada. Sam vrh je obrastao sumom ali u nposrednoj blizini se nalazi go bezuljak na kome je spomenik poginulom partizanu. Ovde na gradu se nalazi uredjan ali izgledom napousten objekat gde se odrzavaju vasari, a po karti nadalje nas je cekao veliki spust prema Crnokosi.
Ovde smo napravili nesto duzi odmor, uzivajuci u lepo pogledu, toplim suncevim zracima i livadi, a bogme Marko je odnekud izvukao i sendvice, ja zacinio Snikersima tako da smo imali i lep piknik.
Posle maloprezivanja, stustismo se sa Grada nekih pet kilometara seoskim putem sa brezuklja na brezuljak i oces posla stigosmo do raskrsnice na Crnokosi gde se ukrstaju cetiri puta. Jedan je ovaj kojim smo dosli, drugi, asfaltiran, dolazi iz Karana, treci se prevaljuej preko prevoja i psusta u Kosjeric a cetvrti nastavlja dalje grebenom Crnokose i izbija kod Sarampova na put Uzice - Kosjeric, opet na samomprevoju. Nije nam dugo trebalo da se odlucimo da nastavimo preko Crnokose, medjutim tu nam se desi peh - taj deo puta nisam ucitao u GPS i na jednoj raskrsnici omasimo put, tako da smo umesto na Sarampov, stigli na onaj isti asfaltirani put za Karan, samo nesto nize. Tako nas udes usmeri na fenomenalan spust odlicni asfaltnim putem i to bi bio pravi uzitak da nas niej sacekao jos jedan peh - Marku se probusi guma.
Srecom, tu se zadesise neki seljani koji nas uputise u jednu radionicu na samo stotinak metara od mesta gde smo se nalazili, gde smo nasli potreban alat da skinemo tocak i zamenimo gumu (srecom, imao sam rezervnu). Nismo izgubili mnogo vremena i ubrzo smo nastavili put, sada malo opreznijim spustom. Kada smo izbili u Karan, tu se zavrsio i uzbudljivi deo puta. Preostalih 16 kilometara je sledio povratak u UZicu, kroz Lunovo Selo i preko Tresnjice. Dolina reke Luznice, paralelno kojoj ide put je prelepa i plodna, ali je nas polako stizao umor tako da smo se uglavnom bavili savladavanjem puta koj se blago upisnjao. U Lunovom Selu smo napravili predah a onda krenuli u neizbezno penjanje na prevoj kod Tresnjice. Ja sam vec debelo osecao umor a Marko se mnogo bolje drzao. Tih pet kilometara uspona smo nekako savladali a onda je usledio spust do Uzica. U grad smo stigli oko pola osam uvece.
Ukupan prevaljeni put je 54 kilometra. Ukupno trajanje voznje je 8 sati i dvadeset minuta, od cega smo pet sati proveli u voznji a ostalo u odmaranju, slikavanju i drugim aktivnostima. Najniza nadmorska visina na kojoj smo bili je oko 380 m (Uzice je na 411 m) a najvisa 1012. Maksimalna brzina u spsutu koju smo postikli je oko 71 km/h.
profil puta (uspravno - nadmorska visina u metrima, vodoravno - predjeni put u kilometrima)
Sve u svemu, nesvakidasnja voznja, vrlo lep krug i pravo zadovoljstvo. okusili smo od svega po malo, i aslat i makadam, i uspsone, i duge spustove, i gustu borovu sumu, i bukve, i livade, i izvore, i ovce, i laganu voznju i veliki napor, i guranje bicikli i spust od preko 70 na sat.
U prilogu su datoteke sa putanjom i orjentirima u OziExplorer formatu.
