Чија је најстарија зграда
Општина Ужице и држава у спору пред судом око власништва над зградом у којој је некад било начелство, а сада војна команда
Ужице – Чија је најстарија јавна зграда у Ужицу, направљена још 1859. године, у којој је последњих деценија смештена војна команда овог краја? Држава каже да је то имовина војске, дакле државна. Општина ужичка, пак, сматра да је она прави газда. Судски спор већ месецима о томе траје, правоснажна пресуда још није донета.
Ово големо здање, од 1.039 квадрата расположивог простора, налази се на веома добром месту у центру града. У згради велики број канцеларија које војска одавно користи. Била је ту некад Команда Ужичког корпуса, место одакле је њен челник, обично генерал по чину, са сарадницима руководио овом војном области. У последње време, у доба војних трансформација, на овом здању стоје две табле: „Команда војног одсека” и „Команда гарнизона”.
зграда је подигнута пре безмало век и по, најдуже од свих јавних објеката се овде одржала. Још су у време уставобранитеља започели њену градњу, завршивши је после осам година. У њу се тада сместила главна ужичка цивилна власт: окружно начелство и окружни суд. За српски живаљ мале чаршије оваква грађевина значила је крупан напредак. Историчари су касније о том здању записали: „Године 1859, дакле пре одласка Турака, ужичко окружно начелство добило је своју зграду. Користиће је администрација и власт начелства. Изградњом нове зграде начелства (садашње зграде општине Ужице, и то 1927. године) у ту стару зграду ће се уселити војска”.
И тако су цивилна и војна власт, готово по пола, поделили године боравка у овом здању. Први катастарски премер обављен је 1934, и тада су зграда и земљиште уписани као својина Дринске бановине. После рата, 1948. године, ревизијом катастра, ову непокретност уписују као својину Градског и Народног одбора Титово Ужице. Али, од 1953. до 1957, као корисник уписује се Државни секретаријат за послове народне одбране.
У том замешатељству пролазе деценије, па долази и доба државне заједнице СЦГ. У то време општина и Република Србија, због власништва над тим објектом, заједно подносе тужбу против државне заједнице, а кад се СЦГ распала, тужба је наравно повучена. Онда је то „судско” заједништво општине и републике, осамостаљењем Србије, претворено у међусобни судски спор око судбине најстаријег ужичког здања. О томе за наш лист говори општински јавни правобранилац у Ужицу Обрад Јеремић:
– Тужили смо Републику Србију, тражећи да се објекат врати општини. Заправо, да се утврди право општини да буде корисник те државне својине, будући да ће, кад буде донет закон о враћању својине над непокретностима општинама, она од корисника постати власник. У противном, војска може објекат да отуђи, да прода приватнику, иако је реч о здању посебне архитектонске и историјске вредности, које треба заштитити. Зато ће ово правобранилаштво, без обзира на резултат спора, припремити предлог за општинску одлуку којом ће се од владе Србије тражити да зграду прогласи спомеником културе.
Од минуле јесени, пред судом се води спор око тога ко је власник, а општина Ужице до сада није имала нарочитог успеха у том процесу. Наиме, првостепени суд је одбацио тужбени захтев општине, наводећи да је Министарство одбране у дугом временском периоду користило овај објекат, те да општина Ужице није доказала основ за стицање права коришћења. Потом, општински правобранилац је на ту пресуду уложио жалбу ужичком Окружном суду и ту још није донета одлука.
Бранко Пејовић
[објављено: 24.04.2007.]
